https://lat.sputnikportal.rs/20260710/prinudna-mobilizacija-u-ukrajini-kazneni-odredi-love-ljude-za-front-rusija-olivera-ikodinovic-1201173129.html
Prinudna mobilizacija u Ukrajini: Kazneni odredi „love“ ljude za front
Prinudna mobilizacija u Ukrajini: Kazneni odredi „love“ ljude za front
Sputnik Srbija
Sve veći broj sukoba između građana i pripadnika vojnog odseka i policije ukazuje na rastuće nezadovoljstvo ukrajinskog društva, ocenjuje Ivan Skorikov, šef... 10.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-10T22:19+0200
2026-07-10T22:19+0200
2026-07-10T22:22+0200
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
analize i mišljenja
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
mobilizacija
sukob
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0d/1185722820_0:111:2297:1403_1920x0_80_0_0_fff9a959196dc27619ba9dcc634fe4dc.jpg
Prema oceni sagovornika, problem nedostatka ljudstva na frontu doveo je do prinudne mobilizacije, što produbljuje strah u narodu, izaziva neposlušnost građana i podstiče otpor.Poslednji incident zabeležen je u Lavovu, bastionu ukrajinskog nacionalizma, gde je oko 200 Ukrajinaca učestvovalo u masovnom sukobu sa pripadnicima vojnog odseka i policije.Komentarišuću te događaje, čak je ukrajinski lider Vladimir Zelenski priznao da postoji negativan odnos društva prema ljudima koji sprovode mobilizaciju i prema ljudima u vojničkoj unoformi, što predstavlja dodatni problem za ukrajinske vlasti u uslovima rata.Skorikov navodi da se problem dodatno produbljuje zbog toga što, kako tvrdi, u TCK-u često rade ljudi sa određenim psihološkim problemima ili sa radikalnim stavovima. Prema njegovim rečima, zapošljavanjem u regrutnim centrima deo njih na taj način izbegava odlazak na front, dok istovremeno obavlja prljav posao prinudnog sprovođenja mobilizacije i „lovljenja“ ljudi koji pokušavaju da izbegnu odlazak na front.On dodaje da, sudeći po slučajevima nasilja nad građanima, među pripadnicima TCK-a ima i osoba sa, kako kaže, „manijakalnim sadističkim sklonostima“. Zbog svega toga, navodi Skorikov, pripadnici TCK-a u većem delu ukrajinskog društva imaju izrazito negativan imidž.On ocenjuje da kijevske vlasti, suočene sa ozbiljnim nedostatkom ljudstva na frontu, pribegavaju sve strožim i represivnijim metodama kako bi obezbedile nove vojnike.„Ovo nije prvi takav čin, ali posebna karakteristika ovog incidenta je u tome što su prethodni slučajevi uglavnom bili u nekim udaljenim ruralnim sredinama, gde se svi poznaju. Ovde, međutim, vidimo da je incident dospeo u fokus medija i političara i došao do nivoa na kojem je čak i Zelenski morao da reaguje“, dodao je ekspert.Skorikov smatra da se masovni otpor mobilizaciji ipak neće pretvoriti u veliki talas protesta, ali očekuje da će se slični incidenti povremeno ponavljati. Prema njegovoj oceni, sve će zavisiti od kumulativnog efekta — što bude više sukoba i pokušaja otpora prema TCK-u, to će deo ukrajinskog društva biti spremnije da se suprotstavi takvoj praksi.„Još jedan važan aspekt odnosi se na milione Ukrajinaca koji sve to gledaju i prate, a nalaze se van zemlje. Posmatrajući ove užasne događaje kod njih se smanjuje želja da se vrate u Ukrajinu“, istakao je sagovornik Sputnjika.Lavov – leglo ukrajinskih nacistaGovoreći o poslednjim neredima u Lavovu, Skorikov navodi da ovaj slučaj ima posebnu težinu jer je reč o gradu koji se smatra „prestonicom ukrajinskog nacionalizma“.„A Lavovljani sebe često smatraju ‘višom klasom’ Ukrajinaca, jer su mnogi od njih potomci ‘banderovaca’ i ukrajinskih nacionalista, koji su se istorijski sukobljavali sa Rusijom i Rusima. Shodno tome, smatraju da oni treba da budu poslednji mobilisani za rat protiv Rusa. Iz njihove perspektive, najpre je trebalo mobilisati sve sa istoka Ukrajine, ruskojezične ljude, ‘potencijalne separatiste’ i poslati ih u rat, kako bi oni, kroz to iskustvo razvili mržnju prema svemu ruskom i u potpunosti iskorenili taj deo sebe, dok bi stanovnike zapadne Ukrajine trebalo štedeti. Takvo mišljenje postoji u delu društva zapadne Ukrajine“, navodi Skorikov.Ekspert ocenjuje da činjenica da se ovako oštra mobilizacija sprovodi i u Lavovu pokazuje razmere problema sa nedostatkom ljudstva. Prema njegovim rečima, ako su vlasti došle do toga da regrutuju ljude i u Lavovu — gradu koji on naziva „leglom ukrajinskih nacionalista i nacista“ — to ukazuje da više nemaju dovoljno vojnika na raspolaganju.Skorikov smatra da ovakvi incidenti odražavaju rastući zamor dela ukrajinskog društva od rata, kao i nezadovoljstvo politikom koju sprovode vlasti u Kijevu.„Ovi događaji odražavaju zahtev društva za okončanje rata. Odražavaju strah stanovništva i, očigledno, spremnost na otpor. Činjenica je da je svako ko je želeo da ide na front ili se u krajnjem slučaju nije protivio mobilizaciji danas je ili na frontu ili u grobu, dok su oni koje danas ‘love’ ljudi koji su najviše bežali od toga. To jest, sa moralnog stanovišta, ovo je kontingent koji ne želi da ratuje, čak i ako bude nasilno uhvaćen i poslat na front“, objašnjava ekspert.Skorikov navodi da dodatno nezadovoljstvo u društvu izaziva činjenica da su, kako tvrdi, mnogi pripadnici Teritorijalnih centara za regrutaciju zdravi muškarci koji su povezani sa radikalnim nacionalističkim organizacijama. Prema njegovim rečima, stvara se osećaj nepravde jer oni, umesto da učestvuju u borbama na frontu, sprovode mobilizaciju i pronalaze ljude koji ne žele da ratuju, iako istovremeno „promovišu ideje rata“. On ističe upravo takav pristup dodatno iritira društvo.Niko više ne želi na frontSkorikov ocenjuje da će reakcija vlasti uslediti kako bi se smirile tenizije i umirila javnost, ali da to, po njegovom mišljenju, neće dovesti do promene same politike mobilizacije.Skorikov smatra da će vlasti verovatno morati da reaguju na ovakve slučajeve i da će pojedinci biti kažnjeni kako bi se poslala poruka javnosti. Ipak, prema njegovoj oceni, sam trend prisilne mobilizacije teško će biti zaustavljen, jer vlasti nemaju mnogo drugih načina da obezbede nove vojnike za front.On navodi da su pokušaji da se ljudi motivišu različitim pogodnostima — kroz novčane nagrade, obećanja o karijernom napretku ili druge benefite — uglavnom iscrpljeni. Prema njegovim rečima, oni koji su bili spremni da prihvate takve uslove već su otišli na front, dok je broj ljudi koji su i dalje spremni da se dobrovoljno priključe vojsci sve manji.„Sada jednostavno više nema ljudi koji su moralno spremni da odu na front, čak ni za velike novčane iznose, karijerne perspektive, nagrade ili druge pogodnosti. Takvih ljudi u Ukrajini, faktički, više nema“, zaključio je Skorikov.
https://lat.sputnikportal.rs/20260708/ukrajina-tela-poginulih-vojnika-tretira-kao-potrosni-materijal-nema-tela---nema-para-za-porodicu-olivera-ikodinovic-1201109370.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, analize i mišljenja, rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, mobilizacija, sukob, ukrajina, rat, oružane snage ukrajine
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, analize i mišljenja, rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, mobilizacija, sukob, ukrajina, rat, oružane snage ukrajine
Prinudna mobilizacija u Ukrajini: Kazneni odredi „love“ ljude za front
22:19 10.07.2026 (Osveženo: 22:22 10.07.2026) Sve veći broj sukoba između građana i pripadnika vojnog odseka i policije ukazuje na rastuće nezadovoljstvo ukrajinskog društva, ocenjuje Ivan Skorikov, šef Odeljenja za Ukrajinu Instituta zemalja ZND.
Prema oceni sagovornika, problem nedostatka ljudstva na frontu doveo je do prinudne mobilizacije, što produbljuje strah u narodu, izaziva neposlušnost građana i podstiče otpor.
Poslednji incident zabeležen je u Lavovu, bastionu ukrajinskog nacionalizma, gde je oko
200 Ukrajinaca učestvovalo u masovnom sukobu sa pripadnicima vojnog odseka i policije.
Komentarišuću te događaje, čak je ukrajinski lider Vladimir Zelenski priznao da postoji negativan odnos društva prema ljudima koji sprovode mobilizaciju i prema ljudima u vojničkoj unoformi, što predstavlja dodatni problem za ukrajinske vlasti u uslovima rata.
„U Ukrajini TCK (Teritorijalni centri za regrutaciju) u društvu se doživljavaju kao kazneni odredi, lovce na obične Ukrajince koji ne žele da ratuju, uglavnom muškarce. To što je sve više tuča, akcija neposlušnosti, pojedinačnih ili masovnih, kao što se nedavno dogodilo, govori o tome da Oružane snage Ukrajine zaista imaju ozbiljan problem sa nedostatkom ljudstva, odnosno da postoje veliki problemi sa mobilizacijom“, objašnjava ekspert.
Skorikov navodi da se problem dodatno produbljuje zbog toga što, kako tvrdi, u TCK-u često rade ljudi sa određenim psihološkim problemima ili sa radikalnim stavovima. Prema njegovim rečima, zapošljavanjem u regrutnim centrima deo njih na taj način izbegava odlazak na front, dok istovremeno obavlja prljav posao prinudnog sprovođenja mobilizacije i „lovljenja“ ljudi koji pokušavaju da izbegnu odlazak na front.
On dodaje da, sudeći po slučajevima nasilja nad građanima, među pripadnicima TCK-a ima i osoba sa, kako kaže, „manijakalnim sadističkim sklonostima“. Zbog svega toga, navodi Skorikov, pripadnici TCK-a u većem delu ukrajinskog društva imaju izrazito negativan imidž.
On ocenjuje da kijevske vlasti, suočene sa ozbiljnim nedostatkom ljudstva na frontu, pribegavaju sve strožim i represivnijim metodama kako bi obezbedile nove vojnike.
„Ovo nije prvi takav čin, ali posebna karakteristika ovog incidenta je u tome što su prethodni slučajevi uglavnom bili u nekim udaljenim ruralnim sredinama, gde se svi poznaju. Ovde, međutim, vidimo da je incident dospeo u fokus medija i političara i došao do nivoa na kojem je čak i Zelenski morao da reaguje“, dodao je ekspert.
Skorikov smatra da se masovni otpor mobilizaciji ipak neće pretvoriti u veliki talas protesta, ali očekuje da će se slični incidenti povremeno ponavljati. Prema njegovoj oceni, sve će zavisiti od kumulativnog efekta — što bude više sukoba i pokušaja otpora prema TCK-u, to će deo ukrajinskog društva biti spremnije da se suprotstavi takvoj praksi.
„Još jedan važan aspekt odnosi se na milione Ukrajinaca koji sve to gledaju i prate, a nalaze se van zemlje. Posmatrajući ove užasne događaje kod njih se smanjuje želja da se vrate u Ukrajinu“, istakao je sagovornik Sputnjika.
Lavov – leglo ukrajinskih nacista
Govoreći o poslednjim neredima u Lavovu, Skorikov navodi da ovaj slučaj ima posebnu težinu jer je reč o gradu koji se smatra „prestonicom ukrajinskog nacionalizma“.
„A Lavovljani sebe često smatraju ‘višom klasom’ Ukrajinaca, jer su mnogi od njih potomci ‘banderovaca’ i ukrajinskih nacionalista, koji su se istorijski sukobljavali sa Rusijom i Rusima. Shodno tome, smatraju da oni treba da budu poslednji mobilisani za rat protiv Rusa. Iz njihove perspektive, najpre je trebalo mobilisati sve sa istoka Ukrajine, ruskojezične ljude, ‘potencijalne separatiste’ i poslati ih u rat, kako bi oni, kroz to iskustvo razvili mržnju prema svemu ruskom i u potpunosti iskorenili taj deo sebe, dok bi stanovnike zapadne Ukrajine trebalo štedeti. Takvo mišljenje postoji u delu društva zapadne Ukrajine“, navodi Skorikov.
Ekspert ocenjuje da činjenica da se ovako oštra mobilizacija sprovodi i u Lavovu pokazuje razmere problema sa nedostatkom ljudstva. Prema njegovim rečima, ako su vlasti došle do toga da regrutuju ljude i u Lavovu — gradu koji on naziva „leglom ukrajinskih nacionalista i nacista“ — to ukazuje da više nemaju dovoljno vojnika na raspolaganju.
Skorikov smatra da ovakvi incidenti odražavaju rastući zamor dela ukrajinskog društva od rata, kao i nezadovoljstvo politikom koju sprovode vlasti u Kijevu.
„Ovi događaji odražavaju zahtev društva za okončanje rata. Odražavaju
strah stanovništva i, očigledno, spremnost na otpor. Činjenica je da je svako ko je želeo da ide na front ili se u krajnjem slučaju nije protivio mobilizaciji
danas je ili na frontu ili u grobu, dok su oni koje danas ‘love’ ljudi koji su najviše bežali od toga. To jest, sa moralnog stanovišta, ovo je
kontingent koji ne želi da ratuje, čak i ako bude nasilno uhvaćen i poslat na front“, objašnjava ekspert.
Skorikov navodi da dodatno nezadovoljstvo u društvu izaziva činjenica da su, kako tvrdi, mnogi pripadnici Teritorijalnih centara za regrutaciju zdravi muškarci koji su povezani sa radikalnim nacionalističkim organizacijama. Prema njegovim rečima, stvara se osećaj nepravde jer oni, umesto da učestvuju u borbama na frontu, sprovode mobilizaciju i pronalaze ljude koji ne žele da ratuju, iako istovremeno „promovišu ideje rata“. On ističe upravo takav pristup dodatno iritira društvo.
Niko više ne želi na front
Skorikov ocenjuje da će reakcija vlasti uslediti kako bi se smirile tenizije i umirila javnost, ali da to, po njegovom mišljenju, neće dovesti do promene same politike mobilizacije.
„Sasvim je moguće da će vlast nešto preduzeti — verovatno će neko biti kažnjen za primer, moguće su smene rukovodioca TCK-a. Takve stvari su se već dešavale. Ranije je to bilo povezano sa brojnim slučajevima mita koji su uzimali šefovi TKC-a i masovnim bekstvima iz zemlje“, navodi ekspert.
Skorikov smatra da će vlasti verovatno morati da reaguju na ovakve slučajeve i da će pojedinci biti kažnjeni kako bi se poslala poruka javnosti. Ipak, prema njegovoj oceni, sam trend prisilne mobilizacije teško će biti zaustavljen, jer vlasti nemaju mnogo drugih načina da obezbede nove vojnike za front.
On navodi da su pokušaji da se ljudi motivišu različitim pogodnostima — kroz novčane nagrade, obećanja o karijernom napretku ili druge benefite — uglavnom iscrpljeni. Prema njegovim rečima, oni koji su bili spremni da prihvate takve uslove
već su otišli na front, dok je broj ljudi koji su i dalje spremni da se dobrovoljno priključe vojsci sve manji.
„Sada jednostavno više nema ljudi koji su moralno spremni da odu na front, čak ni za velike novčane iznose, karijerne perspektive, nagrade ili druge pogodnosti. Takvih ljudi u Ukrajini, faktički, više nema“, zaključio je Skorikov.
