https://lat.sputnikportal.rs/20260708/ukrajina-tela-poginulih-vojnika-tretira-kao-potrosni-materijal-nema-tela---nema-para-za-porodicu-olivera-ikodinovic-1201109370.html
Direktno sa fronta: Ruski borac otkriva – ovako Kijev tretira svoju vojsku
Direktno sa fronta: Ruski borac otkriva – ovako Kijev tretira svoju vojsku
Sputnik Srbija
Kijevski režim odbija preuzimanje tela poginulih vojnika kako bi izbegao priznanje o realnim gubicima, zadržao predstavu o vojnim pobedama pred NATO saveznicima... 08.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-08T22:22+0200
2026-07-08T22:22+0200
2026-07-08T22:35+0200
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
analize i mišljenja
oružane snage ukrajine
tela poginulih
donbas
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/08/1201106758_0:165:720:570_1920x0_80_0_0_c1c2161fc61f07895681502b82ae7302.jpg
Ovako Jan Gagin, ruski vojno-politički ekspert i učesnik Specijalne vojne operacije, komentariše izjavu Marije Zaharove da je odbijanje Kijeva da preuzme tela vojnika slučaj bez presedana, nezabeležen u svetskoj istoriji.Prema rečima Gagina, slučaj sa telima poginulih vojnika iz Konstantinovke nije izolovan primer već uobičajena praksa koja, kako navodi, pokazuje odnos kijevskog režima prema sopstvenim borcima, koje žrtvuje zarad političkih ciljeva.Tokom skoro pet godina sukoba primećeni su brojni slučajevi u kojima ruski protivnik ostavlja poginule i ranjene vojnike na liniji kontakta, bez pokušaja njihove evakuacije, u šta se Gagin i lično uverio. On smatra da takav odnos prema vojnicima potvrđuje da ih sopstvena komanda ne tretira kao ljude, već kao glinene golubove i potrošni materijal.„Zašto se ovo dešava? Pre svega, iz ekonomskih razloga. Ukrajinski režim gubi hiljade boraca mesečno. Zamislite kolika je to suma za isplate, osiguranja i naknade porodicama poginulih. Oni ne žele da isplaćuju odštetu porodicama palih boraca. I ovo se odnosi samo za ukrajinske vojnike, a ako govorimo o plaćenicima koji se bore na ukrajinskoj strani, statistika o njima se uopšte ne vodi, jer bi, pored isplate osiguranja porodici, telo trebalo pronaći, izvući, identifikovati i transportovati u zemlju iz koje je došao. To je ogroman trošak, jer ginu stotine i hiljade plaćenika“, kaže Gagin.Zelenski krije poraz da bi dobio novo oružjePodsetimo, Moskva je, nakon što je ruska vojska oslobodila Konstantinovku, izrazila spremnost da preda tela poginulih ukrajinskih vojnika, ali je Kijev odbio taj predlog, dok Vladimir Zelenski nije priznao gubitak tog strateški važnog grada.Kijev je, prema oceni ruskih zvaničnika, time pokušao da izbegne priznavanje stvarnog stanja na frontu i da uoči ovonedeljnog samita NATO-a u Ankari predstavi Alijansi sliku o svojim navodnim „pobedama“.„Zelenski, ukrajinsko vojno i civilno rukovodstvo su uoči samita NATO-a odbijali da priznaju gubitak Konstantinovke, prilično velikog grada na tom delu fronta. Iza njega se nalaze još dva grada — Kramatorsk i Slavjansk. Ta dva grada su poslednji neoslobođeni gradovi ruskog Donbasa. U suštini, protivnik je izgubio veoma ozbiljno utvrđenje u političkom smislu. Priznanje gubitka tog uporišta pred samit NATO-a, na kojem je Zelenski želeo ponovo da traži novac i oružje, njima nije odgovaralo. Po mom mišljenju, sada će tvrditi da nisu izgubili Konstantinovku, a posle samita NATO-a jednostavno će prestati da je pominju“, navodi Gagin.Oslobođenje Konstantinovke je ključno za preuzimanje kontrole nad celom teritorijom Donjecka i otvara direktan put ka Kramatorsko-Slavjanskom pravcu, koji je poslednje uporište kijevskog režima u Donbasu.„Ako govorimo o samitu NATO-a, gde Zelenski traži oružje, uključujući i nuklearno, to pokazuje da ni lideri evropskih zemalja ni Zelenski nisu zainteresovani za završetak rata, između ostalog i zato što zajedno učestvuju u krađi i pljački humanitarne pomoći koju evropske zemlje šalju Ukrajini. On i šefovi tih država profitiraju od te pomoći i tog novca, jer da su sva sredstva koja su dodeljena Ukrajini tokom trajanja gotovo petogodišnjeg sukoba u potpunosti stigla do Oružanih snaga Ukrajine nama bi bilo mnogo teže da ratujemo, u to sam uveren“, kaže Gagin.Sagovornik Sputnjika ocenjuje da za Vladimira Zelenskog nastavak sukoba nije samo pitanje političkog uticaja i finansijskih interesa, već i način da izbegne moguću odgovornost nakon okončanja rata.„Ako govorimo o Zelenskom za njega nastavak rata nije samo pitanje koristi i novca, već i pitanje slobode. Kada se rat završi, a završiće se našom pobedom, kod Zelenskog će doći ukrajinski tužilac koji će ga pitati: ‘Gde su nestali novac i oružje?'. Oružje koje je isporučivano Ukrajini danas se može pronaći u različitim delovima sveta — na Bliskom istoku, u Srednjoj Aziji, Africi i zemljama Latinske Amerike. Kupuju ga ili terorističke organizacije ili obične kriminalne grupe i mafija. Tako da je za Zelenskog pitanje nastavka rata zapravo pitanje nastavka njegovog života na slobodi. Praktično je pitanje života i smrti, jer će mu sopstveni narod suditi za njegove zločine — i zbog krađe i zbog žrvovovanja miliona Ukrajinaca“, smatra Gagin.Kijevski režim profitira, narod i vojnici plaćaju cenuGagin smatra da odbijanje preuzimanja tela poginulih vojnika šalje negativnu poruku kako borcima na frontu, tako i njihovim porodicama. On tvrdi da je ukrajinsko društvo sve više podeljeno između malog broja onih koji, kako navodi, profitiraju od rata i većine građana koji snose njegove posledice kroz gubitke, ekonomske probleme i povećane troškove života.„U Ukrajini je trenutno veoma ozbiljna, eksplozivna unutrašnja politička situacija. Ljudi su umorni od ovog rata, umorni su od ogromnih poreza koji su nametnuti. Suštinski, društvo u Ukrajini je podeljeno na dve klase. Postoji manjina koja profitira od ovog rata i oni koji plaćaju za ovaj rat - poreski obveznici tj. narod. Ljudima je sve jasno, jer postoji internet gde mogu da saznaju istinu, s obzirom da u Ukrajini mediji lažu narod i, naravno, postoji zvanična pozicija. Istovremeno, građani dobro razumeju razloge za ovaj rat i vide nepravde ukrajinskog režima. Nezadovoljni su i zbog stotine i hiljade kovčega koji stižu kući s fronta. Ljudi žele stabilnost, mir i lepšu budućnost za svoju decu. Žele da budu sigurni da će sutra moći da kupe hleb za svoju decu, da će im pružiti obrazovanje, ali u Ukrajini to sada nije slučaj i trenutno ne postoji nikakva perspektiva“, navodi ekspert.Gagin ocenjuje da odbijanje Kijeva da preuzme tela poginulih vojnika negativno utiče na moral i patriotsko raspoloženje među borcima koji su ostali na frontu, ali i na njihove porodice.„A oni koji su se povukli iz Konstantinovke bez naređenja dobro znaju da su napušteni od strane države, da su ostavljeni da umru, da su žrtvovani da bi usporili napredovanje naših snaga na putu ka oslobađanju Donbasa. To ne doprinosi duhu patriotizmu tih vojnika“, kaže Gagin.Kijev koristi i nedozvoljeno hemijsko oružjeOsvrćući se na reakciju međunarodne zajednice na ovo humanitarno pitanje i moguće postojanje dvostrukih standarda u oblasti ljudskih prava, Gagin navodi da pored ovog slučaja postoje i drugi događaji na koje, kako tvrdi, nije bilo adekvatne reakcije, navodeći kao primer upotrebu hemijskog oružja od strane ukrajinskih oružanih snaga. Prema njegovim rečima, reč je o oružju za masovno uništenje čija je upotreba zabranjena međunarodnim konvencijama.Gagin tvrdi da međunarodna zajednica ima saznanja o spornim slučajevima, ali smatra da Ujedinjene nacije više ne deluju kao nepristrasan garant međunarodnog prava, već su, kako navodi, izgubile neutralnost i ulogu zbog koje su osnovane.„Uglavnom, međunarodna zajednica reaguje, upoznata je, ali same Ujedinjene nacije, sa sedištem u SAD, odavno su postale pristrasna organizacija i sve što govori šef te organizacije je po direktivi Sjedinjenih Država i NATO-a. Po mom mišljenju, Ujedinjene nacije su izgubile svoju svrhu i odavno ne ispunjavaju zahteve zbog kojih su stvorene. Obični građani za sve ovo znaju i osuđuju te akcije, ali istovremeno ne mogu ništa da urade. Rekao bih da je problem pre svega u rukovodstvima pojedinih država, između kojih, po mom mišljenju, postoji dogovor da se rat nastavi. Razlog je to što se na ratu može profitirati i prisvojiti novac sopstvenih građana. Zato, po mom mišljenju, ‘ne primećuju’ sve ovo“, zaključio je Gagin.
https://lat.sputnikportal.rs/20260703/svetogrdje-bez-granica-ukrajinski-nacisti-usred-svetinje-rusija-olivera-ikodinovic-1200948680.html
donbas
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, oružane snage ukrajine, tela poginulih, donbas, nato
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, oružane snage ukrajine, tela poginulih, donbas, nato
Direktno sa fronta: Ruski borac otkriva – ovako Kijev tretira svoju vojsku
22:22 08.07.2026 (Osveženo: 22:35 08.07.2026) Kijevski režim odbija preuzimanje tela poginulih vojnika kako bi izbegao priznanje o realnim gubicima, zadržao predstavu o vojnim pobedama pred NATO saveznicima i izbegao isplatu odštete porodicama stradalih. Pored toga, to pokazuje i odnos vlasti prema sopstvenim borcima koji se tretiraju kao potrošni materijal.
Ovako Jan Gagin, ruski vojno-politički ekspert i
učesnik Specijalne vojne operacije,
komentariše izjavu Marije Zaharove da je odbijanje Kijeva da preuzme tela vojnika slučaj bez presedana, nezabeležen u svetskoj istoriji.
Prema rečima Gagina, slučaj sa telima poginulih vojnika iz Konstantinovke nije izolovan primer već uobičajena praksa koja, kako navodi, pokazuje odnos kijevskog režima prema sopstvenim borcima, koje žrtvuje zarad političkih ciljeva.
„Do poslednjeg trenutka, tokom borbi za Konstantinovku, ukrajinski garnizon nije dobio naređenje za povlačenje kako bi se bar neko spasio. Upravo zato što nije bilo organizovanog povlačenja vojnici su bili primorani da beže, što je dovelo do još većih gubitaka. To, po mom mišljenju, pokazuje da se prema njima odnose kao prema potrošnoj robi“, ističe Gagin.
Tokom skoro pet godina sukoba primećeni su brojni slučajevi u kojima ruski protivnik ostavlja poginule i ranjene vojnike na liniji kontakta, bez pokušaja njihove evakuacije, u šta se Gagin i lično uverio. On smatra da takav odnos prema vojnicima potvrđuje da ih sopstvena komanda ne tretira kao ljude, već kao glinene golubove i potrošni materijal.
„Zašto se ovo dešava? Pre svega, iz ekonomskih razloga. Ukrajinski režim gubi hiljade boraca mesečno. Zamislite kolika je to suma za isplate, osiguranja i naknade porodicama poginulih. Oni ne žele da isplaćuju odštetu porodicama palih boraca. I ovo se odnosi samo za ukrajinske vojnike, a ako govorimo o plaćenicima koji se bore na ukrajinskoj strani, statistika o njima se uopšte ne vodi, jer bi, pored isplate osiguranja porodici, telo trebalo pronaći, izvući, identifikovati i transportovati u zemlju iz koje je došao. To je ogroman trošak, jer ginu stotine i hiljade plaćenika“, kaže Gagin.
Zelenski krije poraz da bi dobio novo oružje
Podsetimo, Moskva je, nakon što je ruska vojska oslobodila Konstantinovku, izrazila spremnost da preda tela poginulih ukrajinskih vojnika, ali je Kijev odbio taj predlog, dok Vladimir Zelenski nije priznao gubitak tog strateški važnog grada.
Kijev je, prema oceni ruskih zvaničnika, time pokušao da izbegne priznavanje stvarnog stanja
na frontu i da
uoči ovonedeljnog samita NATO-a u Ankari predstavi Alijansi sliku o svojim navodnim „pobedama“.
„Zelenski, ukrajinsko vojno i civilno rukovodstvo su uoči samita NATO-a odbijali da priznaju gubitak Konstantinovke, prilično velikog grada na tom delu fronta. Iza njega se nalaze još dva grada — Kramatorsk i Slavjansk. Ta dva grada su poslednji neoslobođeni gradovi ruskog Donbasa. U suštini, protivnik je izgubio veoma ozbiljno utvrđenje u političkom smislu. Priznanje gubitka tog uporišta pred samit NATO-a, na kojem je Zelenski želeo ponovo da traži novac i oružje, njima nije odgovaralo. Po mom mišljenju, sada će tvrditi da nisu izgubili Konstantinovku, a posle samita NATO-a jednostavno će prestati da je pominju“, navodi Gagin.
Oslobođenje Konstantinovke je ključno za preuzimanje kontrole nad celom teritorijom Donjecka i otvara direktan put ka Kramatorsko-Slavjanskom pravcu, koji je poslednje uporište kijevskog režima u Donbasu.
„Ako govorimo o samitu NATO-a, gde Zelenski traži oružje, uključujući i nuklearno, to pokazuje da ni lideri evropskih zemalja ni Zelenski nisu zainteresovani za završetak rata, između ostalog i zato što zajedno učestvuju u krađi i pljački humanitarne pomoći koju evropske zemlje šalju Ukrajini. On i šefovi tih država profitiraju od te pomoći i tog novca, jer da su sva sredstva koja su dodeljena Ukrajini tokom trajanja gotovo petogodišnjeg sukoba u potpunosti stigla do Oružanih snaga Ukrajine nama bi bilo mnogo teže da ratujemo, u to sam uveren“, kaže Gagin.
Sagovornik Sputnjika ocenjuje da za Vladimira Zelenskog nastavak sukoba nije samo pitanje političkog uticaja i finansijskih interesa, već i način da izbegne moguću odgovornost nakon okončanja rata.
„Ako govorimo o Zelenskom za njega nastavak rata nije samo pitanje koristi i novca, već i pitanje slobode. Kada se rat završi, a završiće se našom pobedom, kod Zelenskog će doći ukrajinski tužilac koji će ga pitati: ‘Gde su nestali novac i oružje?'. Oružje koje je isporučivano Ukrajini danas se može pronaći u različitim delovima sveta — na Bliskom istoku, u Srednjoj Aziji, Africi i zemljama Latinske Amerike. Kupuju ga ili terorističke organizacije ili obične kriminalne grupe i mafija. Tako da je za Zelenskog pitanje nastavka rata zapravo pitanje nastavka njegovog života na slobodi. Praktično je pitanje života i smrti, jer će mu sopstveni narod suditi za njegove zločine — i zbog krađe i zbog žrvovovanja miliona Ukrajinaca“, smatra Gagin.
Kijevski režim profitira, narod i vojnici plaćaju cenu
Gagin smatra da odbijanje preuzimanja tela poginulih vojnika šalje negativnu poruku kako borcima na frontu, tako i njihovim porodicama. On tvrdi da je
ukrajinsko društvo sve više podeljeno između malog broja onih koji, kako navodi,
profitiraju od rata i većine građana koji snose njegove posledice kroz gubitke, ekonomske probleme i povećane troškove života.
„U Ukrajini je trenutno veoma ozbiljna, eksplozivna unutrašnja politička situacija. Ljudi su umorni od ovog rata, umorni su od ogromnih poreza koji su nametnuti. Suštinski, društvo u Ukrajini je podeljeno na dve klase. Postoji manjina koja profitira od ovog rata i oni koji plaćaju za ovaj rat - poreski obveznici tj. narod. Ljudima je sve jasno, jer postoji internet gde mogu da saznaju istinu, s obzirom da u Ukrajini mediji lažu narod i, naravno, postoji zvanična pozicija. Istovremeno, građani dobro razumeju razloge za ovaj rat i vide nepravde ukrajinskog režima. Nezadovoljni su i zbog stotine i hiljade kovčega koji stižu kući s fronta. Ljudi žele stabilnost, mir i lepšu budućnost za svoju decu. Žele da budu sigurni da će sutra moći da kupe hleb za svoju decu, da će im pružiti obrazovanje, ali u Ukrajini to sada nije slučaj i trenutno ne postoji nikakva perspektiva“, navodi ekspert.
Gagin ocenjuje da odbijanje Kijeva da preuzme tela poginulih vojnika negativno utiče na moral i patriotsko raspoloženje među borcima koji su ostali na frontu, ali i na njihove porodice.
„A oni koji su se povukli iz Konstantinovke bez naređenja dobro znaju da su napušteni od strane države, da su ostavljeni da umru, da su žrtvovani da bi usporili napredovanje naših snaga na putu ka oslobađanju Donbasa. To ne doprinosi duhu patriotizmu tih vojnika“, kaže Gagin.
Kijev koristi i nedozvoljeno hemijsko oružje
Osvrćući se na reakciju međunarodne zajednice na ovo humanitarno pitanje i moguće postojanje dvostrukih standarda u oblasti ljudskih prava, Gagin navodi da pored ovog slučaja postoje i drugi događaji na koje, kako tvrdi, nije bilo adekvatne reakcije, navodeći kao primer upotrebu hemijskog oružja od strane ukrajinskih oružanih snaga. Prema njegovim rečima, reč je o oružju za masovno uništenje čija je upotreba zabranjena međunarodnim konvencijama.
„Konkretno, ja sam dva puta bio izložen dejstvu hemijskog oružja. Prvi put je bilo u oblasti Marijupolja, kada smo oslobađali Marijupolj. Ispalili su na nas gasne mine i ja sam zadobio opekotine gornjih disajnih puteva i jednjaka. Drugi put je bilo u junu 2024. godine, kada je na mene i mog saborca bačena municija sa hemijskom komponentom. Zadobili smo rane od gelera i veoma jake opekotine. O tome je pisala i štampa“, navodi ekspert.
Gagin tvrdi da međunarodna zajednica ima saznanja o spornim slučajevima, ali smatra da Ujedinjene nacije više ne deluju kao nepristrasan garant međunarodnog prava, već su, kako navodi, izgubile neutralnost i ulogu zbog koje su osnovane.
„Uglavnom, međunarodna zajednica reaguje, upoznata je, ali same Ujedinjene nacije, sa sedištem u SAD, odavno su postale pristrasna organizacija i sve što govori šef te organizacije je po direktivi Sjedinjenih Država i NATO-a. Po mom mišljenju, Ujedinjene nacije su izgubile svoju svrhu i odavno ne ispunjavaju zahteve zbog kojih su stvorene. Obični građani za sve ovo znaju i osuđuju te akcije, ali istovremeno ne mogu ništa da urade. Rekao bih da je problem pre svega u rukovodstvima pojedinih država, između kojih, po mom mišljenju, postoji dogovor da se rat nastavi. Razlog je to što se na ratu može profitirati i prisvojiti novac sopstvenih građana. Zato, po mom mišljenju, ‘ne primećuju’ sve ovo“, zaključio je Gagin.
