https://lat.sputnikportal.rs/20260710/djuric-samit-u-rimu-iskoriscen-za-dodatno-pozicioniranje-srbije-u-evropi--1201172886.html
Usvojena Rimska povelja – pritisak grupe „Prijatelji Zapadnog Balkana“ na Brisel
Usvojena Rimska povelja – pritisak grupe „Prijatelji Zapadnog Balkana“ na Brisel
Sputnik Srbija
U Vili Madama u Rimu završen je sastanak ministara spoljnih poslova grupe "Prijatelji Zapadnog Balkana" i ministara spoljnih poslova regiona, na kome je usvojena... 10.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-10T17:10+0200
2026-07-10T17:10+0200
2026-07-10T17:10+0200
srbija
srbija
srbija – politika
zapadni balkan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/0a/1201185941_0:0:986:556_1920x0_80_0_0_e1675f202e9083fc7c221ffdf4741551.jpg
Na sastanku, na kome je Srbiju predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić, razgovarano je o evropskim integracijama, regionalnoj saradnji i ekonomskom povezivanju zemalja regiona sa Evropskom unijom.Skup je održan kroz dve radne sesije.Prvu sesiju, pod nazivom “Jedna Unija, jedan cilj – oblikovanje budućih pristupnih ugovora“, otvorio je ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani, koji je poručio da je integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju politički prioritet Italije i da proces proširenja ne sme biti usporen.Tajani je istakao da evropska integracija neće biti potpuna dok zemlje regiona ne postanu deo evropske porodice i naglasio da pregovori sa državama kandidatima napreduju, uz potrebu da sve zemlje imaju jednak tretman u procesu pristupanja.Druga radna sesija bila je posvećena jačanju ekonomske saradnje, razvoju infrastrukturnih i transportnih koridora, kao i bezbednosti lanaca snabdevanja, sa ciljem snažnijeg povezivanja regiona sa Evropskom unijom.Nakon druge radne sesije ministarskog sastanka u vili Madama u Rimu zvanično je usvojena "Rimska povelja", politički dokument pokrenut na inicijativu Italije sa ciljem da se osigura stabilan, predvidiv i kredibilan proces proširenja Evropske unije, prenose mediji.Usvajanjem ovog dokumenta, ministri spoljnih poslova grupe "Prijatelji Zapadnog Balkana“ i njihove kolege iz regiona poslali su jasnu poruku Briselu da proces integracija mora biti zasnovan na jasnim pravilima i stvarnim zaslugama, bez naknadnih političkih uslovljavanja.Italijanski šef diplomatije Antonio Tajani istakao je na kraju sastanka da Povelja predstavlja ključni korak ka ubrzanju evrointegracija i punoj ravnopravnosti država kandidata na njihovom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj Uniji.Dodatno pozicioniranje Srbije u EvropiĐurić je izjavio da je ovaj sastanak iskorišćen za dodatno pozicioniranje Srbije u Evropi u kontekstu otvaranja Klastera 3, ali i promocije kao zemlje koja zbog svojih građana, sama zbog sebe, postojano sprovodi različite reforme."Gradili smo ovde slučaj zbog čega bi bila propuštena prilika da se Klaster 3 sada ne otvori, pre svega zbog toga što je to jedna grupa zakona, propisa, predmeta koji se bave unapređenjem položaja zaposlenih, koji se bave pitanjima konkurentnosti, koji se bave pitanjima ekonomskog osnaživanja i mnogim drugim temama koje su značajne za građane, ne toliko možda za političare", kazao je Đurić u izjavi novinarima nakon održanog sastanka. Istakao je da iako Klaster 3 zvuči prilično birokratski i jeste, bitna je suština, a to je da reforme napreduju. Đurić je naveo da je u Rimu predstavio ono što je Srbija uradila, a to je, kako je dodao, između ostalog i kvantni skok u zakonodavnoj aktivnosti. Đurić je naveo da je od izuzetne važnosti bilo da se i u Rimu prenese poruka da u sva tri ključna stuba, a to su regionalni odnosi i očuvanje stabilnosti, zajednička spoljna i bezbednosna politika i sprovođenje reformi, Srbija jeste jedan od kamen temeljaca u regionu.Na samitu, prema rečima Đurića, govorilo se i o geopolitičkom kontekstu odnosno tome zašto je u ovom trenutku važno da se Evropa proširi, zašto zemlje Balkana doprinose otpornosti, bezbednosti, stabilnosti cele Evrope i kakve potencijale imaju. Đurić je naveo da je bilo i reči o nazivu "zapadni Balkan" i dodao da se saglasio sa kolegama koje su osporile taj naziv. "Mnogo više preferiramo termin 'jugoistočna Evropa'. Ovo 'zapadni Balkan' otvara brojna pitanja, poput toga ko je onda na istočnom Balkanu. Tu postoji ona ideološka mala razlika između nas i nekih zapadnih suseda koji smatraju da nisu na Balkanu", rekao je Đurić. Istakao je kao posebno interesantno učešće Mađarske na samitu i dodao da je danas zajednički doneta odluka o pridruživanju Mađarske grupi prijatelja Zapadnog Balkana. "To je aplauzom i aklamacijom pozdravljeno i važno je da imamo što više zemalja koje podržavaju proširenje Evropske unije", rekao je Đurić.Pogledajte i:
srbija
zapadni balkan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, zapadni balkan
srbija, srbija – politika, zapadni balkan
Usvojena Rimska povelja – pritisak grupe „Prijatelji Zapadnog Balkana“ na Brisel
U Vili Madama u Rimu završen je sastanak ministara spoljnih poslova grupe "Prijatelji Zapadnog Balkana" i ministara spoljnih poslova regiona, na kome je usvojena "Rimska povelja" - politički dokument pokrenut na inicijativu Italije sa ciljem da se osigura stabilan, predvidiv i kredibilan proces proširenja Evropske unije.
Na sastanku, na kome je Srbiju predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić, razgovarano je o evropskim integracijama, regionalnoj saradnji i ekonomskom povezivanju zemalja regiona sa Evropskom unijom.
Skup je održan kroz dve radne sesije.
Prvu sesiju, pod nazivom “Jedna Unija, jedan cilj – oblikovanje budućih pristupnih ugovora“, otvorio je ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani, koji je poručio da je integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju politički prioritet Italije i da proces proširenja ne sme biti usporen.
Tajani je istakao da evropska integracija neće biti potpuna dok zemlje regiona ne postanu deo evropske porodice i naglasio da pregovori sa državama kandidatima napreduju, uz potrebu da sve zemlje imaju jednak tretman u procesu pristupanja.
Druga radna sesija bila je posvećena jačanju ekonomske saradnje, razvoju infrastrukturnih i transportnih koridora, kao i bezbednosti lanaca snabdevanja, sa ciljem snažnijeg povezivanja regiona sa Evropskom unijom.
Nakon druge radne sesije ministarskog sastanka u vili Madama u Rimu zvanično je usvojena "Rimska povelja", politički dokument pokrenut na inicijativu Italije sa ciljem da se osigura stabilan, predvidiv i kredibilan proces proširenja Evropske unije, prenose mediji.
Usvajanjem ovog dokumenta, ministri spoljnih poslova grupe "Prijatelji Zapadnog Balkana“ i njihove kolege iz regiona poslali su jasnu poruku Briselu da proces integracija mora biti zasnovan na jasnim pravilima i stvarnim zaslugama, bez naknadnih političkih uslovljavanja.
Italijanski šef diplomatije Antonio Tajani istakao je na kraju sastanka da Povelja predstavlja ključni korak ka ubrzanju evrointegracija i punoj ravnopravnosti država kandidata na njihovom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj Uniji.
Dodatno pozicioniranje Srbije u Evropi
Đurić je izjavio da je ovaj sastanak iskorišćen za dodatno pozicioniranje Srbije u Evropi u kontekstu otvaranja Klastera 3, ali i promocije kao zemlje koja zbog svojih građana, sama zbog sebe, postojano sprovodi različite reforme.
"Gradili smo ovde slučaj zbog čega bi bila propuštena prilika da se Klaster 3 sada ne otvori, pre svega zbog toga što je to jedna grupa zakona, propisa, predmeta koji se bave unapređenjem položaja zaposlenih, koji se bave pitanjima konkurentnosti, koji se bave pitanjima ekonomskog osnaživanja i mnogim drugim temama koje su značajne za građane, ne toliko možda za političare", kazao je Đurić u izjavi novinarima nakon održanog sastanka.
Istakao je da iako Klaster 3 zvuči prilično birokratski i jeste, bitna je suština, a to je da reforme napreduju.
Đurić je naveo da je u Rimu predstavio ono što je Srbija uradila, a to je, kako je dodao, između ostalog i kvantni skok u zakonodavnoj aktivnosti.
"U poslednje vreme, sa 23 reformska zakona, sa novim zakonima koji su trenutno u proceduri, mislim da stvaramo jednu pozitivnu atmosferu i momentum kada je reč o evropskim integracijama", naveo je šef srpske diplomatije.
Đurić je naveo da je od izuzetne važnosti bilo da se i u Rimu prenese poruka da u sva tri ključna stuba, a to su regionalni odnosi i očuvanje stabilnosti, zajednička spoljna i bezbednosna politika i sprovođenje reformi, Srbija jeste jedan od kamen temeljaca u regionu.
Na samitu, prema rečima Đurića, govorilo se i o geopolitičkom kontekstu odnosno tome zašto je u ovom trenutku važno da se Evropa proširi, zašto zemlje Balkana doprinose otpornosti, bezbednosti, stabilnosti cele Evrope i kakve potencijale imaju.
Đurić je naveo da je bilo i reči o nazivu "zapadni Balkan" i dodao da se saglasio sa kolegama koje su osporile taj naziv.
"Mnogo više preferiramo termin 'jugoistočna Evropa'. Ovo 'zapadni Balkan' otvara brojna pitanja, poput toga ko je onda na istočnom Balkanu. Tu postoji ona ideološka mala razlika između nas i nekih zapadnih suseda koji smatraju da nisu na Balkanu", rekao je Đurić.
Istakao je kao posebno interesantno učešće Mađarske na samitu i dodao da je danas zajednički doneta odluka o pridruživanju Mađarske grupi prijatelja Zapadnog Balkana.
"To je aplauzom i aklamacijom pozdravljeno i važno je da imamo što više zemalja koje podržavaju proširenje Evropske unije", rekao je Đurić.
