https://lat.sputnikportal.rs/20260709/evropski-zatvoreni-krug-koji-usisava-srpske-vecite-rivale-sport-kosarka-evroliga-1201152633.html
Evropski zatvoreni krug koji usisava srpske večite rivale
Evropski zatvoreni krug koji usisava srpske večite rivale
Sputnik Srbija
Svako leto Evroliga donese desetine transfera, ali poslednjih godina sve je teže oteti se utisku da se ne dešava ništa suštinski novo. Dok klubovi predstavljaju... 09.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-09T20:35+0200
2026-07-09T20:35+0200
2026-07-09T22:17+0200
sport
sport
košarka
evroliga (košarka)
kk crvena zvezda
kk partizan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/16/1197211210_0:321:2047:1472_1920x0_80_0_0_7deab7fa8a41b8dacd21170105ff1d91.jpg
Ovog leta taj utisak je možda najizraženiji do sada.Mustafa Fal je iz Olimpijakosa prešao u Panatinaikos, u jednom od najkontroverznijih transfera između dva grčka velikana. Kodi Miler-Mekintajer je Crvenu zvezdu zamenio Olimpijakosom, Marijus Grigonis se iz Panatinaikosa vratio u Žalgiris, Alek Piters je iz Pireja stigao u Olimpiju Milano, Devon Hol je Fenerbahče zamenio Armanijem, Bonzi Kolson je iz Istanbula otišao u Makabi, Sejben Li iz Efesa u Žalgiris, Dilan Osetkovski iz Partizana u Valensiju, Sterling Braun iz Partizana u Žalgiris, Dvejn Vašington u Bajern, dok je jedan od najzvučnijih poteza svakako prelazak Ševona Šildsa iz Olimpije Milano u Fenerbahče.Posmatrani pojedinačno, svi ovi transferi imaju svoju logiku. Ali kada se stave na papir, postaje jasno da Evroliga sve više funkcioniše kao zatvoreni sistem u kojem ograničen broj proverenih igrača neprestano kruži između istih klubova.Naravno, postoje izuzeci. I upravo su ti izuzeci najzanimljiviji.Pariz je već u svojoj debitantskoj sezoni u Evroligi pokazao da i dalje postoji prostor za otkrivanje novih igrača. Ti Džej Šorts postao je jedan od najboljih plejmejkera Evrope i preselio se u Panatinaikos. Tajson Vord je pojačao Olimpijakos, a Mikael Jantunen Fenerbahče. Za samo jednu sezonu Pariz je praktično lansirao trojicu košarkaša u sam vrh evropske košarke.Sličan primer je i Valensija. Prošle sezone afirmisala je Brankua Badija i Žana Montera, a već ovog leta obojica su napravila veliki korak – Badio je prešao u Panatinaikos, dok je Montero zadužio dres Olimpijakosa.To pokazuje da talenta i dalje ima. Problem je što se najveći klubovi više ne trude da ga sami stvaraju, već ga preuzimaju čim se pojavi.U taj obrazac poslednjih godina sve više ulaze i Partizan i Crvena zvezda. Dva najveća srpska kluba, koja su nekada važila za sredine u kojima su se stvarala nova imena evropske košarke, danas su u velikoj meri postala deo istog evroligaškog ciklusa. Umesto da dovode košarkaše koji će u Beogradu napraviti iskorak i postati nove zvezde, sve češće angažuju igrače koji su već prošli kroz nekoliko evroligaških klubova, a nakon sezone ili dve nastavljaju dalje ka nekoj novoj adresi.Razlozi za to su jasni. Pritisak rezultata nikada nije bio veći. Treneri retko imaju vremena da razvijaju igrača dve ili tri godine. Mnogo je sigurnije dovesti košarkaša koji već ima 100 evroligaških utakmica nego rizikovati sa nekim ko je dominirao u Evrokupu, francuskom ili nemačkom prvenstvu. Istovremeno, kratkoročni ugovori i sve veća finansijska razlika između klubova dodatno podstiču ovakvu dinamiku.Posledica je da navijači sve ređe dobijaju priliku da se godinama vezuju za iste igrače. Umesto toga, svakog leta gledaju kako njihovi ljubimci oblače novi dres, dok na njihovo mesto stižu neki drugi košarkaši koji su do juče bili rivali.Evroliga danas verovatno nikada nije bila kvalitetnija. Ali istovremeno nikada nije delovala zatvorenije. Isti igrači neprestano kruže između istih klubova, dok je prostora za nova lica sve manje.Možda je zato najvažnije pitanje za budućnost evropske košarke ne ko će osvojiti narednu Evroligu, već ko će biti sledeći Pariz ili Valensija – klub koji će stvoriti nove zvezde, pre nego što ih najbogatiji ponovo raspodele po već dobro poznatom krugu.
https://lat.sputnikportal.rs/20260709/igra-bez-pravila-kako-politika-pokusava-da-pobedi-medjunarodni-sport-1201145515.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, košarka, evroliga (košarka), kk crvena zvezda, kk partizan
sport, košarka, evroliga (košarka), kk crvena zvezda, kk partizan
Evropski zatvoreni krug koji usisava srpske večite rivale
20:35 09.07.2026 (Osveženo: 22:17 09.07.2026) Svako leto Evroliga donese desetine transfera, ali poslednjih godina sve je teže oteti se utisku da se ne dešava ništa suštinski novo. Dok klubovi predstavljaju velika pojačanja, navijači sve češće imaju osećaj da gledaju isti spisak igrača koji iz sezone u sezonu samo menjaju dresove.
Ovog leta taj utisak je možda najizraženiji do sada.
Mustafa Fal je iz Olimpijakosa prešao u Panatinaikos, u jednom od najkontroverznijih transfera između dva grčka velikana. Kodi Miler-Mekintajer je Crvenu zvezdu zamenio Olimpijakosom, Marijus Grigonis se iz Panatinaikosa vratio u Žalgiris, Alek Piters je iz Pireja stigao u Olimpiju Milano, Devon Hol je Fenerbahče zamenio Armanijem, Bonzi Kolson je iz Istanbula otišao u Makabi, Sejben Li iz Efesa u Žalgiris, Dilan Osetkovski iz Partizana u Valensiju, Sterling Braun iz Partizana u Žalgiris, Dvejn Vašington u Bajern, dok je jedan od najzvučnijih poteza svakako prelazak Ševona Šildsa iz Olimpije Milano u Fenerbahče.
Posmatrani pojedinačno, svi ovi transferi imaju svoju logiku. Ali kada se stave na papir, postaje jasno da Evroliga sve više funkcioniše kao zatvoreni sistem u kojem ograničen broj proverenih igrača neprestano kruži između istih klubova.
Naravno, postoje izuzeci. I upravo su ti izuzeci najzanimljiviji.
Pariz je već u svojoj debitantskoj sezoni u Evroligi pokazao da i dalje postoji prostor za otkrivanje novih igrača. Ti Džej Šorts postao je jedan od najboljih plejmejkera Evrope i preselio se u Panatinaikos. Tajson Vord je pojačao Olimpijakos, a Mikael Jantunen Fenerbahče. Za samo jednu sezonu Pariz je praktično lansirao trojicu košarkaša u sam vrh evropske košarke.
Sličan primer je i Valensija. Prošle sezone afirmisala je Brankua Badija i Žana Montera, a već ovog leta obojica su napravila veliki korak – Badio je prešao u Panatinaikos, dok je Montero zadužio dres Olimpijakosa.
To pokazuje da talenta i dalje ima. Problem je što se najveći klubovi više ne trude da ga sami stvaraju, već ga preuzimaju čim se pojavi.
U taj obrazac poslednjih godina sve više ulaze i Partizan i Crvena zvezda. Dva najveća srpska kluba, koja su nekada važila za sredine u kojima su se stvarala nova imena evropske košarke, danas su u velikoj meri postala deo istog evroligaškog ciklusa.
Umesto da dovode košarkaše koji će u Beogradu napraviti iskorak i postati nove zvezde, sve češće angažuju igrače koji su već prošli kroz nekoliko evroligaških klubova, a nakon sezone ili dve nastavljaju dalje ka nekoj novoj adresi.
Tako su i beogradski večiti rivali, svesno ili ne, postali deo velike evropske rotacije. Ne više klubovi koji postavljaju trendove, već klubovi koji učestvuju u njima.
Razlozi za to su jasni. Pritisak rezultata nikada nije bio veći. Treneri retko imaju vremena da razvijaju igrača dve ili tri godine. Mnogo je sigurnije dovesti košarkaša koji već ima 100 evroligaških utakmica nego rizikovati sa nekim ko je dominirao u Evrokupu, francuskom ili nemačkom prvenstvu. Istovremeno, kratkoročni ugovori i sve veća finansijska razlika između klubova dodatno podstiču ovakvu dinamiku.
Posledica je da navijači sve ređe dobijaju priliku da se godinama vezuju za iste igrače. Umesto toga, svakog leta gledaju kako njihovi ljubimci oblače novi dres, dok na njihovo mesto stižu neki drugi košarkaši koji su do juče bili rivali.
Evroliga danas verovatno nikada nije bila kvalitetnija. Ali istovremeno nikada nije delovala zatvorenije. Isti igrači neprestano kruže između istih klubova, dok je prostora za nova lica sve manje.
Možda je zato najvažnije pitanje za budućnost evropske košarke ne ko će osvojiti narednu Evroligu, već ko će biti sledeći Pariz ili Valensija – klub koji će stvoriti nove zvezde, pre nego što ih najbogatiji ponovo raspodele po već dobro poznatom krugu.
