Srpski veto sprečio dalju otimačinu od Republike Srpske
17:17 07.07.2026 (Osveženo: 17:18 07.07.2026)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Da se Bošnjacima dozvolilo da sprovedu u delo imenovanje članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH oni bi onda u raznim prilikama mogli da utiču ne samo na pitanja vezana za spomenike, već i na druge stvari, proglašavajući ih kulturnim spomenicima ili dobrima na štetu Srpske, kaže profesor Miloš Šolaja.
Poslanici Narodne skupštine podržali su na 40. posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske veto srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović, na odluku bošnjačkog člana Denisa Bećirovića o imenovanju članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH.
Podržan veto Cvijanovićeve
Odlukom Bećirovića o imenovanju članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH išlo se na "mišiće", potpuno zanemarujući važnost i osetljivost teme, ali i proceduralnu stranu donošenja ovakvih odluka, istakla je Cvijanovićeva u uvodnoj reči u Narodnoj skupštini Republike Srpske na kojoj se raspravljalo o vetu srpskog člana Predsedništva BiH.
Univerzitetski profesor iz Banjaluke Miloš Šolaja kaže da je za Republiku Srpsku veoma bitno da se podrži veto Cvijanovićeve.
„Jer ako stranci sa Bošnjacima u Komisiji za spomenike ponovo budu u većini donosiće odluke preglasavanjem. I zato je za Republiku Srpsku bitno da se to ne desi. To ne samo zato što su stranci, nego zato što se tu gura bošnjačka politika u Sarajevu koja je apsolutno antisrpska,“ kaže on.
Pokušaj manipulacije
Ako bi im se to dozvolo, upozorava Šolaja, oni bi u raznim prilikama mogli da utiču na druga pitanja, ne samo kad je reč o spomenicima već i na druge stvari, da ih proglašavaju kulturnim spomenicima na štetu Srpske.
„Dakle, vrlo je bitno da se objektivno proceni šta je nacionalni spomenik kulture ili dobro, a šta nije. Ali stranci obično dođu u BiH zbog velikih plata i ne zanima ih puno o čemu se radi a često i ne razumeju i onda pristanu na to što Bošnjaci traže. Posle Dejtonskog sporazuma postojala je Komisij za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, koja je bila sastavljena od Bošnjaka, Srba i Hrvata ali i stranaca. Njen mandat je bio oročen na pet godina i posle toga taj mandat nije više obnavljan. Sve odluke vezane za kulturne spomenike su nastavili da donose konsenzusom predstavnici sva tri naroda o tome šta su to nacionalni spomenici, kako ih štititi i kako se to finansira,“ objašnjava naš sagovornik.
Vrlo je bitno, ističe Šolaja, da se objektivno proceni šta je nacionalni spomenik kulture, ili dobro a šta nije. Ali stranci, obično dođu zbog velikih plata i ne zanima ih puno o čemu se radi a često i ne razumeju i onda o pristanu na to što u Bošnjaci traže.
Na pitanje da li je ovo način na koji su Bošnjaci pokušali da se dokopaju imovine RS naš sagovornik kaže:
„Imovina je pitanje koje je gurao samozvanac Kristijan Šmit i nastojao da je otme od Srpske, ali on je otišao a da nije nametnuo takav zakon - nije smeo. Ovaj zakon o kome se radi sada, zakon o kulturnim spomenicima i dobrima, pa i vlasništvu nad njima je nešto gde treba naći balans po pitanju šta šta je kulturni spomenik. Taj istorijski momenat je za Bosnu i Hercegovinu jako bitan iz aspekta dnevne politike,“ naveo je Šolaja.
On dodaje da je predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović hteo da se u Komisiju za nacionalne spomenike vrate strani članovi, a to je retrogradan proces i pravno i politički.
„Pošto Predsedništvo Bosne i Hercegovine tu odluku treba da donese konsenzusom, Željka Cvjanovića nije htela da glasa za tu odluku. A kad za to ne glasa srpski član Predsedništva i poziva se na nacionalni interes Srba, tad Narodna skupština treba da zaseda i da kaže da li to podržava ili ne. Pošto skupština to podrži to znači da odluka Predsedništva ne važi,“ kaže on.
Bošnjacima potrebni stranci
Šolaja objašnjava i čime se bavi Komisija za nacionalne spomenike. Kako kaže, ona radi sve ono što rade i komisije u svakoj državi ili neki drugi sličan organ, kao što ga ima i Srbija, Rusija, Amerika...
„Donose odluke o tome šta su to nacionalni spomenici, šta spada u to i tako dalje. Ali to je u BiH vrlo osetljivo pitanje jer imate bošnjačke nacionalne spomenike koji su tursko nasleđe, srpske koji su srpsko, hrvatske koji su hrvatske i tu se uvek gleda da se napravi balans. U BiH posle Dejtona, ta komisija imala je između ostalih i strane članove komisije, strance a kad im je istekao mandat, oni su otišli. Naravno ljudi su posle radili između sebe - Srbi, Hrvati, Bošnjaci po dogovoru i po principu konsenzusa, i proglašavali šta su to nacionalni spomenici, koji su oblici i vrste njihove zaštite i kako se finansiraju,“ objašnjava Šolaja.
On je istovremeno uveren da je nemoguće da se strani članovi Komisije vrate.
„Politička suština je u dve stvari. Prva, što Bošnjaci i dalje računaju na strani faktor, posebno im je sad stalo kad su videli da se američko-srpski odnosi i odnosi SAD i Republike Srpske popravljaju. Oni žele da zadrže svoju monopolsku poziciju koju su i do sada držali računajući na glasove tih stranaca i zato žele da ih vrate. Druga stvar koliko sam ja uspeo da saznam, biće nekih investicija u kulturna dobra u Sarajevu i oni verovatno žele da se ugrađuju u te poslove,“ smatra Šolaja.
Suština je u tome da je Željka Cvijanovića osporila tu odliku da se stranci vrate, smatrajući da je to protiv nacionalnog interesa RS i da je za to dobila podršku Narodne skupštine Republike Srpske.
Od 64 prisutna poslanika, glasao je 61, od kojih je 59 glasao za, dok su dva poslanika glasala protiv. Ukoliko u roku od 10 dana od dana proslijeđivanja Izjave Narodna skupština Republike Srpske dvotrećinskom većinom potvrdi Izjavu, osporena odluka Predsjedništva BiH ne stupa na snagu.
