Zapad je bolesnik koji preti da zarazi ostatak čovečanstva - već je objavio rat ,,Maši i medvedu”
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Maša i Medved pred Haškim tribunalom
Pratite nas
Budućnost koju očekujemo biće tamna. Zapad gubi moć. Pojavljuju se novi veliki igrači na svetskoj sceni - Kina, Rusija, Iran... Zapadno društvo počinje da se zatvara i podiže zidove oko sebe, pre svega iz straha od gubitka dominacije i gubitka privilegija. Tako smo došli do zabrane ,,Maše i medveda" i krivičnog gonjenja ljudi koji čitaju ruske medije.
Ovako bivši ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević komentariše rat koji je Zapad objavio Maši, medvedu i sopstvenim stanovnicima koji prate ruske vesti.
Sud pravde Evropske unije doneo je 2. jula odluku da pojedinci mogu biti krivično gonjeni u zemljama EU, zajedno sa telekomunikacionim operaterima, zbog toga što biraju kako će da se informišu. Presuda se prvenstveno odnosi na distributere sadržaja RT-a i druge ruske medijske operatere protiv kojih je Brisel uveo sankcije. Ova odluka podstaknuta je krivičnim postupkom pokrenutim u Nemačkoj protiv trojice nemačkih državljana optuženih za višestruko objavljivanje video snimaka sa kanala ,,RT Nemačka" na njihovoj javno dostupnoj veb-stranici.
Pored toga, 50 predstavnika Donjeg doma britanskog parlamenta zatražilo je u pismu ministrima da se crtani film ,,Maša i medved" zabrani jer širi rusku meku moć među decom. Maša je, po rečima Toma Gordona, poslanika Liberalno-demokratske stranke i predvodnika inicijative, širila propagandu kada je u jednoj epizodi crtaća nosila tenkovsku kapu i uniformu iz sovjetskog perioda.
Propast civilizacije
Ljudska budućnost će, smatra Vukosavljević, izgledati onako kako je izgledala prošlost u trenucima pada ili dekadencije određenih carstava ili dominantnih vojnih, kulturnih i privrednih skupina. Znaci opadanja i krize na Zapadu vidljivi su već decenijama, a posmatrajući nove primere postaje jasno da zapadno društvo tone u najdublji totalitarizam.
Svega trideset pet godina posle pada Berlinskog zida, kada je pretenciozni američki teoretičar društva Fukujama napisao svoj poznati esej „Kraj istorije i poslednji čovek“, došlo je do pomeranja klatna totalitarizma. Sa zemalja Istočnog bloka to klatno se polako, korak po korak, pomeralo ka drugoj strani, da bi se sada potpuno prebacilo na stranu zapadnog društva, kaže Vukosavljević za Sputnjik.
Koliko god to izlizano zvučalo, istorija jeste učiteljica života, podseća Vukosavljević, jer ona predstavlja zbir primera koji nam upečatljivo govore o principima istorijskih ponavljanja i događaja. Od nje učimo da onda kada dominantne civilizacije i kulture imaju apsolutnu ekonomsku prevlast, kada ostvare društvo blagostanja za većinu svojih građana, tada mogu da govore o ljudskim pravima, demokratiji, jednakim šansama i svemu ostalom. Međutim, nastavlja naš sagovornik, kako ti izvori enormnog bogaćenja presuše, kako društvo blagostanja počne da gubi svoju snagu i da se vraća na niži nivo i prethodno stanje, tada više nema priče o demokratiji. Tada počinje, najpre laganim tempom, a potom sve bržim korakom, marširanje u diktaturu.
Mi danas svedočimo tim procesima. Ovo što danas vidimo je, ma koliko to svojevremeno zvučalo nemoguće, direktno ostvarenje distopija koje su opisivali i predviđali Džordž Orvel u romanu ,,1984", Oldos Haksli u romanu ,,Vrli novi svet", ili i Rej Bredberi u romanu ,,Farenhajt 451". Koliko god to delovalo nemoguće u vremenima kada su ta dela nastajala, mi smo danas bukvalno na korak od ostvarenja tih distopijskih strahova ova tri velika društvena proroka u književnosti.
Strahovi i zebnje autora ovih proročanskih dela se zaista ostvaruju, tvrdi naš sagovornik. Onda kada se dođe do toga da parlamenti zemalja Zapadne Evrope raspravljaju o crtanim filmovima ruske proizvodnje namenjenim deci, i ako govore o tome da niko ne sme da prenese vest koju je dobio iz Ruske Federacije, a u vremenu takozvane globalne povezanosti i slobodnog protoka misli i podataka, onda je, tvrdi Vukosavljević, više nego jasno da je reč o klasičnom totalitarizmu.
Kontrareformacija
Krivično gonjenje zbog čitanja ili gledanja informacija može se, bez velikog preterivanja, nazvati savremenom kontrareformacijom, smatra bivši ministar. Kao što je Katolička crkva sredinom 16. veka pokrenula proces kontrareformacije kako bi zaštitila svoje ugrožene pozicije, poljuljane nastankom i širenjem protestantizma i drugih društvenih, umetničkih i kulturnih pokreta širom Evrope, tako je ovo savremena kontrareformacija kojoj svedočimo iz dana u dan. Ovo je, kaže Vukosavljević, samo još jedno čuveno ponavljanje istorije u kojem suština nije promenjena, već je samo forma drugačija.
Naš sagovornik podseća da je ovakva vrsta idejne diktature svojevremeno bila karakteristična, ili se bar smatralo da je karakteristična, za Istočni blok zemalja.
Podrazumevalo se da je opasno i zakonom kažnjivo iza Gvozdene zavese slušati zapadne medije koji su govorili o stanju u svetu, političkim pokretima, događajima, komentarima. Onaj ko je slušao zapadne radio stanice i krijumčario zapadnu štampu u zemlje Istočnog bloka bio je izložen velikim kaznama i progonu, a često mu je i život bio ugrožen. Mi smo danas sasvim blizu reprize tih diktatorskih fenomena, samo na suprotnoj strani kontinenta.
Jedan od osnovnih problema je taj što se ovo ludilo kako ga bivši ministar naziva - političko i istorijsko ludilo pretvoreno u diktaturu - ne može sprečiti. Čak i kad bi moglo, pitanje je ko bi za tako nešto imao snage i volje.
Zapad je u svojoj silaznoj fazi, u jednoj fazi postepenog opadanja, i te procese teško da iko može da zaustavi. Zapad više nikada, u pogledu globalne finansijske, političke i vojne dominacije, neće biti u poziciji u kojoj je bio pre samo nekoliko decenija, a društva i civilizacije koje opadaju i propadaju uvek posežu za silom. Prvi korak su zabrane misli i ideja. Kasnije se, naravno, kreće i na fizičke likvidacije ili izazivanje ratova i ratnih sukoba. Zapad je danas jedan globalni bolesnik. Još uvek nije na umoru, ali je bolestan i tom svojom bolešću kontaminira i druga društva koja su, koliko-toliko, zdrava, zaključuje Vukosavljević.
Pogledajte i:
