Optužnica za „heroja“: Amerika napušta igru, Evropa na cedilu – puca ukrajinski mehur od sapunice
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Nemačka je pokrenula optužnicu protiv ukrajinskog državljanina zbog terorističkog napada na „Severni tok“, Poljska i Češka oduzimaju ordenje koje su same ranije dodelile Zelenskom i priča o Ukrajini kao zemlji-heroju polako se pretvara u mehur od sapunice. Najveći razlog tome je odlazak velikog šefa iz Vašingtona i sve veći finansijski izdaci za Kijev.
Ovako dr Zoran Čvorović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, objašnjava fenomen nagle „deheroizacije“ Ukrajine. Od legendi o hrabrom stanovništvu koje drvljem i kamenjem obara sto ruskih aviona na dan, preko misterioznog Duha Kijeva koji se sam obračunava sa desetinama neprijateljskih letelica, pa do neustrašivog predsednika Zelenskog koji odbija da svuče duks i trenerku dok vodi zemlju dublje u ponor rata, došlo se do optužnice i oduzimanja ordenja.
Pitanje podizanja optužnice za napad na Severni tok posebno je interesantno jer, kaže Čvorović, na kraju može odvesti do onih koji su i inicirali napad, umesto što se samo gleda na na izvršioca dela.
Poslužili su svrsi
Savezno tužilaštvo Nemačke podiglo je 30. juna 2026. godine optužnicu protiv ukrajinskog oficira Sergeja Kuznjecova jer, kako kažu, poseduju nepobitne dokaze da je kao saučesnik počinio ratni zločin u vidu „napada na civilne objekte, izazivanja eksplozije, namernog uništavanja objekata i ometanja rada komunalnih preduzeća“.
Čvorović kaže da za pravilno razumevanje situacije treba sačekati dalji tok postupka, prikaz dokaza, eventualnu presudu, ali i to da li će na temelju svega toga biti podignute nove optužnice.
Ostaje da vidimo hoće li za sabotažu odgovarati samo jedan ukrajinski oficir i eventualno njegovi neposredni pomagači, ili će biti podignute optužnice protiv onih koji su planirali izvršenje ovog krivičnog dela. Pitanje je da li će ukrajinski oficir biti samo žrtveni jarac u čitavoj ovoj priči, budući da odavno znamo da je diverzija na Severnom toku zapravo bila posledica odluke dugog sastanka koji su u Vašingtonu imali Džozef Bajden i tadašnji nemački kancelar Šolc, kaže Čvorović za Sputnjik.
Na osnovu te odluke, nastavlja naš sagovornik, diverziju su organizovali i izveli CIA i nemačka obaveštajna služba, a u okviru vojnih vežbi „Baltops“ koje su se u tom trenutku održavale u Baltičkom moru. Iz tog razloga, ključno pitanje je hoće li se sudski postupak završiti samo eventualnom osudom pojedinca i nekoliko direktnih nalogodavaca, ili će biti procesuirani i oni čija je krivična odgovornost najveća.
Odluka nemačkog tužilaštva otvara mogućnost da jednoga dana Evropska unija ili eventualno Sjedinjene Američke Države operu ruke od čitave ove klasične terorističke operacije i da svu odgovornost svale na kijevski režim, te da to bude jedno od sredstava pritiska na kijevski režim da u eventualnim mirovnim pregovorima bude kooperativniji.
Pranje ruku od lažnog herojstva
Pranje ruku od Ukrajine, što se vidi i po ovom postupku pred nemačkim sudom, ali i po drugim parametrima, jasno pokazuje da je propagandna akcija heroizacije Ukrajine koju su vodili zapadni mediji, kako u Evropskoj uniji, tako i u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, imala samo jedan cilj, tvrdi naš sagovornik. Taj cilj bio je podizanje podrške među građanima Evropske unije i Velike Britanije za pomoć kijevskom režimu. Takav korak je bio nužan, objašnjava Čvorović, budući da pomenuta pomoć uopšte nije bila mala, a plaćali su je poreski obveznici sve siromašnije Evropske unije.
Evropska unija se nalazi u ozbiljnoj krizi, pa je heroizacija Ukrajine takođe trebalo i da skloni sa dnevnog reda neka druga pitanja, kako bi stanovništvo, koje je nezadovoljno mnogim socijalnim i ekonomskim prilikama, pa i samim uređenjem Unije, razmišljalo o nečemu drugom i kako bi se homogenizovalo oko pitanja rata.
Čvorović objašnjava da sva današnja dešavanja pokazuju pravo lice upotrebe ukrajinskog stanovništva od strane Zapada u ratu protiv Rusije, a da je na njemu jasno iscrtano da je Ukrajina samo jedan običan instrument čiji narod gine za interese Brisela, Londona i Vašingtona u njihovoj politici obuzdavanja i slabljenja Rusije. Čitava heroizacija služila je samo da tu činjenicu prikrije, zbog čega je i bila kratkog daha.
Elvis je napustio kontinent
Odluka predsednika Republike Poljske Karola Navrockog da oduzme već dodeljen orden Vladimiru Zelenskom zbog heroizacije kvislinške armije pod komandom Stepana Bandere, pokazuje još nešto, dodaje naš sagovornik, a to je da zemlje Evropske unije, kao i sama Unija, ostaju prepuštene same sebi. Sjedinjene Države se sve više distanciraju od Evrope, imaju ozbiljne rizike u Tihookeanskom basenu, konfrontaciju sa Kinom i ograničene resurse, pa EU ostaje „na cedilu“.
Amerika sve više napušta Evropu, a Evropi, pored faktora homogenizacije koji predstavlja rat u Ukrajini, a koji Evropa vodi protiv Rusije, to više nije dovoljno da prikrije sve duboke rovove koji postoje unutar evropskih zemalja, kao ni između samih država članica Unije. Dakle, velikog šefa iz Vašingtona više nema i sada počinju da se otvaraju duboki istorijski rascepi koji razdvajaju evropske zemlje.
Homogenost Evropske unije oko podrške kijevskom režimu nije takva kako izgleda, ističe Čvorović, upravo jer su te istorijske podele mnogo dublje nego što se pretpostavlja, ali i zato što unutar nje postoje mnogobrojni različiti interesi.
Što manje budu prisutne Sjedinjene Američke Države, ti rascepi će se sve više pokazivati i onda možemo očekivati drugačiju politiku prema Kijevu, ali ne i drugačiju politiku prema Rusiji, ruskom narodu i uvažavanju interesa ruske države kada je u pitanju Brisel.
I narodu je dosta
U trenutku najveće heroizacije Ukrajine, ruski narod je tretiran kao Jevreji u Nemačkoj 1933. godine – restorani i kafići su postavljali znakove „zabranjeno za Ruse“, imovina im je otimana, sportistima je zabranjeno da se takmiče na međunarodnim turnirima, čak su i najugledniji među svetskim univerzitetima izbacivali ruske klasike iz svojih književnih programa. Bes i mržnja koji su tada podsticani i uperivani ka Ruskoj Federaciji i njenom narodu generisan je za vrlo kratko vreme, ali u neverovatno velikoj meri. Ipak, naš sagovornik smatra da on neće ostati duboko urezan u svet evropskih zemalja, jer se već sada i najgore od njih okreću na drugu stranu.
Uzmimo za primer Poljsku koja je poznata po svojoj rusofobiji i koja je u tamošnjem regionu najbliža za obe strane. Vidimo da dolazi do promena kada je u pitanju javno mnjenje. Na početku rata, podrška Ukrajini kretala se negde između 85 i 90 odsto, dok je početkom ove godine objavljeno relevantno istraživanje javnog mnjenja prema kojem je podrška Ukrajini među običnim Poljacima pala na oko 30 odsto.
Čvorović uzima Poljsku kao paradigmatičnu zemlju EU jer briselska globalistička elita upravo od nje očekuje da ona bude ta koja će voditi najagresivniju politiku prema Rusiji, a ujedno i politiku najveće podrške prema Ukrajini.
Ono što je zanimljivo jeste da su ključne poljske političke partije, koje su sukobljene oko mnogih stvari, potpuno saglasne oko toga da Poljska ni u kom slučaju ne sme da pošalje nijednog svog vojnika, čak ni u okviru takozvane Koalicije voljnih, koju predvode London i Pariz, na teritoriju Ukrajine. To jasno pokazuje da počinju polako da se hlade glave, bar kod običnog naroda, paralelno se približavanjem onom rizičnom trenutku kada podrška Ukrajini, odnosno kijevskom režimu, postaje preskupa.
Podrška kijevskom režimu, njihovim herojima, duhovima, avetima, neće više koštati samo novca, već i ljudskih života. Realnost je konačno došla do izražaja, zbog čega sada svedočimo razbijanju iluzije o državi-heroju, zaključuje Čvorović.
Pogledajte i:
