Zašto Priština ponovo pokreće pitanje srpskih sudija i tužilaca
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Aljbin Kurti ne može da dozvoli povratak na staro tako da ne čudi zašto je aktualizovano pitanje da se potvrde ostavke Srba sudija i tužioca u kosovskom sistemu koji su u znak protesta ove institucije napustili još 2022. godine, kaže profesor Dušan Čelić.
Iako su srpske sudije i tužioci podneli još 7. novembra 2022. godine ostavke na funkcije u kosovskom pravosuđu, Priština do sada te ostavke nije verifikovala. Nedavno je, međutim, ovo pitanje aktuelizovalo pošto je vršilac dužnosti predsednice tzv. Kosova Aljbuljena Hadžiju zatražila da se te ostavke prihvate po hitnom postupku.
Kurti neće povratak srpskih sudija i tužilaca
Zašto je to pitanje sada toliko bitno za Prištinu?
Profesor dr Dušan Čelić sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici smatra da i Srbi snose deo krivice što su uopšte napuštali funkcije u kosovskim institucijama tada, jer se ispostavilo da je srpskoj zajednici na KiM to samo donelo loše.
„Ali s obzirom da te njihove ostavke nisu usvojene verovatno zbog kritika stranaca, odnosno političkog Zapada, najverovatnije da je cilj političnog Zapada da sada uknjiži neku vrstu uspeha, tako što će deo tih sudija i tužilaca iz redova Srba biti vraćen u taj njihov pravosudni sistem. Očigledno je da to neće biti popularan potez za vlasti u Prištini, to jest za tehničku vlada Aljbina Kurtija, s obzirom da posle poslednjih izbora još nisu konstituisane te takozvana institucije Prištine - skupština, vlada, niti je izebran takozvani predsednik takozvanog Kosova. Ovakav sled događaja, dakle povratak Srba u pravosuđe Prištine, negativno bi se odrazio na Kurtija jer je vrlo moguće da će se na jesen ponovo ići na izbore. Tako da u ovoj hitnoj naredbi vidim neku vrstu preventivnog poteza politike Aljbina Kurija, da ne dozvoli makar i delimičan povratak srpskih sudija i tužilaca,“ mišljenja je Čelić.
Priština protiv sistemskog rešenja
Aktualizacija ovog pitanja, kaže on, ima veze sa strahom da bi deo sudija i tužilaca mogao da se vrati na svoje funkcije.
„U svakom slučaju, uveren sam da neće biti povratka na staro, da ako i bude ponovo reintegracije srpskih sudija i tužilaca i pravosudni sistem Prištine to neće biti na onom nivou kao što je to bilo pre četiri i više godina,“ kaže naš sagovornik.
On takođe smatra da je sva prilika da bi Priština možda i bila spremna da to uradi pojedinačno, ali ne i sistemski i zajednički - da integriše sve koji su izašli iz tog sistema.
„Tako da je vrlo moguće da je to cilj Prištine da do kraja zategne omču sa tim pitanjem i da javno saopšti i potvrdi sve ostavke sudija i tužilaca, a da onda nekako, po nalogu stranaca, nađu neko „kompromisno“ rešenje da vrate nekolicinu sudija i tužilaca iz redova Srba, sigurno ne onih koje dovode u vezi sa Beogradom. Jer uveren sam da Prištine više neće da dozvoliti povratak na staro, i da taj poklon koji im je dat uz, moram da kažem, tada blagoslov i Beograda, oni će ga iskoristiti maksimalno,“ veruje Čelić.
Šta predviđa Briselski sporazum
Sudski savet tzv. Kosova i međunarodni akteri pozivaju na povratak Srba u kosovsko pravosuđe radi obezbeđivanja pravne zaštite i popunjavanja upražnjenih mesta.
S druge strane, zahtev v.d. predsednika tzv. Kosova i Ministarstva pravde koji traže od Sudskog saveta da bez odlaganja razmotri i usvoji ostavke sudija podnete 2022. godine izaziva reakcije civilnog sektora koji upozorava da bi usvajanje ostavki bila katastrofalna odluka koja bi mogla trajno da naruši poverenje srpske zajednice u institucije i ugrozi primenu Briselskog sporazuma.
Politikolog Ognjen Gogić je kaže da izvršna vlast Kosova ne treba da se meša u rad ova dva tela, kao i da bi se time potencijalno ugrozila autonomija pravosuđa.
„Međutim, ostaje pitanje zašto te ostavke i dalje nisu konstatovane, iako je prošlo mnogo vremena. To se tumači time da su od početka ta dva tela, Tužilački i Sudski savet, zapravo želela da otvore prostor za eventualni politički dogovor o povratku srpskih tužilaca i sudija na dužnost“, kaže Gogić.
Briselskim sporazumom iz 2013. godine, kao i kasnijim dopunama iz 2015. godine, predviđeno je da u kosovskom pravosudnom sistemu nosioci pravosudnih funkcija budu i Srbi, ali je očigledno da se to ne poštuje.
