https://lat.sputnikportal.rs/20260630/ovim-potezom-zapad-pali-fitilj-za-ceo-svet-rusija-ima-dva-nacina-da-odgovori-olivera-ikodinovic-1200849822.html
Ovim potezom Zapad pali fitilj za ceo svet: Rusija ima dva načina da odgovori
Ovim potezom Zapad pali fitilj za ceo svet: Rusija ima dva načina da odgovori
Sputnik Srbija
Dalji tok ukrajinskog sukoba zavisiće isključivo od reakcije ruskog rukovodstva i njenog odgovora na isporuke naoružanja i sve intenzivnije napade na rusku... 30.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-30T22:17+0200
2026-06-30T22:17+0200
2026-06-30T22:17+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
evropska unija (eu)
dronovi
oružje
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111681/07/1116810712_0:103:3277:1946_1920x0_80_0_0_428a1afaefe6f729d7eaf6a7499e6fe1.jpg
Prema njegovom mišljenju, uzdržan odgovor Rusije mogao bi da spreči rizik od šire eskalacije, dok bi oštriji vojni odgovor povećao rizik od šireg sukoba i naterao zapadne zemlje da preispitaju svoje dalje postupke.Ovako je on prokomentarisao izjavu Marije Zaharove, portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova koja je rekla da NATO, u saradnji sa Ukrajinom, radi na razvoju novih sistema naoružanja namenjenih napadima na ruske vazduhoplovne baze, uključujući i ciljeve duboko u unutrašnjosti Rusije. Ona je navela da se takvi planovi mogu videti u okviru tendera objavljenih na zvaničnim internet stranicama NATO-a.Prema njenim rečima, ovakvi projekti pokazuju da Alijansa nastavlja da intenzivira vojnu saradnju sa Kijevom, zbog čega će Rusija posebnu pažnju posvetiti preduzećima koja učestvuju u razvoju i proizvodnji naoružanja koje se koristi protiv Rusije. Zaharova je ocenila da NATO zanemaruje rizike dalje eskalacije sukoba i da Ukrajinu koristi kao poligon za ispitivanje postojećih i novih vojnih tehnologija.On ocenjuje da je Ukrajina praktično postala poligon gde se testira i staro i novo oružje u realnim borbenim uslovima.„Ukrajina nema puno izbora. Uslovno govoreći, ona se sama pretvorila u poligon za testiranje zapadnog oružja, a nju niko ništa i ne pita. Ona samo čeka nove isporuke oružja i priželjkuje da bude poligon, jer se za to dobijaju višemilijardske zapadne donacije“, dodao je ekspert.Blohin kaže da ne može unapred znati u kojoj meri će novo zapadno oružje uticati na dalja borbena dejstva, ali ocenjuje da samo po sebi neće odlučiti ishod rata. Prema njegovim rečima, takvi sistemi pre svega omogućavaju produženje sukoba, ali ne utiču na njegov strateški tok.On ocenjuje i da ruski sistemi protivvazduhoplovne odbrane mogu značajno da neutrališu ove pretnje, navodeći kao argument činjenicu da su dosadašnji napadi različitim sredstvima bili uglavnom uspešno presretani, što pokazuje efikasnost ruskih PVO sistema.„Dosadašnje isporuke oružja Kijevu nisu nanele Rusiji strateški poraz, ali su omogućile Ukrajini da opstane. Već četiri godine ukrajinski režim opstaje zahvaljujući tim isporukama. Dakle, one ne postižu globalni cilj, ali lokalni cilj postižu“, ocenjuje Blohin.Zapadne fabrike oružja mogu postati meteGlavni rizik je, ukazuje ekspert, što se moguće novo oružje, ako bude stvoreno, neće koristiti samo protiv vojnih ciljeva, nego i protiv civila, ekonomije i infrastrukture.Sudeći prema dosadašnjem toku sukoba, ukrajinske snage često koriste terorističke metode – gađaju i civile i civilne objekte na teritoriji Rusije, a jedan od primera je i nedavni ukrajinski napad dronom na autobus sa decom iz Belorusije u ruskoj Brjanskoj oblasti.„Oni izvode terorističke napade. Njihovi ciljevi uključuju i putničke autobuse i sve ostalo. Verujem da će i sada raditi na stvaranju, pre svega, dronova dugog dometa, kako bi nam naneli štetu“, kaže ekspert.Blohin ističe da će se o efikasnosti novog zapadno-ukrajinskog naoružanja moći suditi tek kada njegove tehničke karakteristike budu u potpunosti poznate. Istovremeno podseća da dosadašnje zapadne isporuke nisu dovele do strateškog poraza Rusije, ali su omogućile Ukrajini da nastavi vojna dejstva.Naš sagovornik navodi da se glavne proizvodnje oružja nalaze u vodećim zapadnoevropskim državama. Prema njegovim rečima, moguće je da se u pojedinim zemljama istočne Evrope, poput Poljske i Češke, sklapa to oružje koje se koristi protiv Rusije, ali da su ključne industrijske baze ipak smeštene u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji.Odgovarajući na pitanje da li će fabrike u zemljama članicama NATO-a ostati bezbedne i van dometa ruskih raketa ukoliko NATO oružje nastavi da cilja ruske rafinerije nafte i druge objekte na teritoriji Rusije, Blohin kaže da bi, sa stanovišta logike, zapadni proizvodni pogoni mogli biti posmatrani kao legitimne mete, kao što su to bili ciljevi koje je gađao Iran.Blohin napominje da Ukrajina već četiri godine dobija vojnu pomoć iz tih zemalja, dok Rusija do sada nije izvodila udare na njihove proizvodne kapacitete. Prema njegovoj oceni, nije poznato da li će rusko rukovodstvo u budućnosti promeniti tu praksu.Kijev bi da Belorusiju i NATO u sukobNa pitanje da li se ukrajinske provokacije mogu tumačiti kao pokušaj da se stvori povod za primenu Člana 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani, što bi dovelo do uvlačenja Alijanse u direktan sukob sa Rusijom, Blohin kaže:„Mislim da neće uspeti da uvuku NATO u zvaničan, direktan rat. Ali NATO već vodi hibridni rat protiv Rusije. Ukrajina sada želi da proširi sukob i uvuče Belorusiju. Ako bi Belorusija bila uvučena, Ukrajina bi zatražila da se uključe i zemlje NATO-a u ovaj sukob. To je ono što želi - da uvlačenjem Belorusije u ovaj sukob primora zemlje NATO-a da joj pomognu“.Blohin ocenjuje da unutrašnje ekonomske krize u zemljama NATO-a podstiču njihove lidere na agresivne korake kako bi odvukli pažnju građana od sopstvenih problema.Prema oceni sagovornika, cilj Zapada ostao je nepromenjen – slabljenje Rusije, pretvaranje Ukrajine u drugi Avganistan, što bi potom dovelo do unutrašnje političke destabilizacije same Rusije, i konačno - nanošenje Rusiji strateškog poraza u Ukrajini.On smatra da se Ukrajina koristi kao sredstvo za ostvarivanje tih ciljeva i tvrdi da zapadne zemlje svoje namere više ne prikrivaju.
https://lat.sputnikportal.rs/20260626/sokantan-plan-nato-trazi-pomoc-i-nudi-nagradu--kako-baciti-rusiju-na-kolena-1200730552.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, evropska unija (eu), dronovi, oružje, ukrajina, vojne baze, vojni aerodrom
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, evropska unija (eu), dronovi, oružje, ukrajina, vojne baze, vojni aerodrom
Ovim potezom Zapad pali fitilj za ceo svet: Rusija ima dva načina da odgovori
Dalji tok ukrajinskog sukoba zavisiće isključivo od reakcije ruskog rukovodstva i njenog odgovora na isporuke naoružanja i sve intenzivnije napade na rusku teritoriju, ocenjuje ruski ekspert Konstantin Blohin povodom saznanja da NATO i Kijev planiraju stvaranje novog oružja za napade na ruske vazduhoplovne baze.
Prema njegovom mišljenju, uzdržan odgovor Rusije mogao bi da spreči rizik od šire eskalacije, dok bi oštriji vojni odgovor povećao rizik od šireg sukoba i naterao zapadne zemlje da preispitaju svoje dalje postupke.
Ovako je on prokomentarisao
izjavu Marije Zaharove, portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova koja je rekla da
NATO, u saradnji sa Ukrajinom, radi na razvoju novih sistema naoružanja namenjenih napadima na ruske
vazduhoplovne baze, uključujući i ciljeve duboko u unutrašnjosti Rusije. Ona je navela da se takvi planovi mogu videti u okviru tendera objavljenih na zvaničnim internet stranicama NATO-a.
Prema njenim rečima, ovakvi projekti pokazuju da Alijansa nastavlja da intenzivira vojnu saradnju sa Kijevom, zbog čega će Rusija posebnu pažnju posvetiti preduzećima koja učestvuju u razvoju i proizvodnji naoružanja koje se koristi protiv Rusije. Zaharova je ocenila da NATO zanemaruje rizike dalje eskalacije sukoba i da Ukrajinu koristi kao poligon za ispitivanje postojećih i novih vojnih tehnologija.
„Sve će zavisiti od reakcije našeg rukovodstva. Ako mi ne budemo reagovali i ne budemo uzvraćali udarima po zemljama NATO-a, kao ni po samoj Ukrajini, onda se neće ‘zapaliti' čitav svet. U tom slučaju oni će, kao i ranije, nastaviti da planski izvode udare. Na primer, izveli su napad na rusku bazu ‘Engels’, gde se nalazi strateška avijacija, ali do rata nije došlo. Oni se nadaju da će i sada naša reakcija biti suzdržana. Međutim, ako naša reakcija bude kao reakcija Irana koji je izvršio udar po američkim bazama onda je jasno da bi to bio novi krug eskalacije i oni će tada razmisliti da li treba da nastavljaju sukob“, kaže Blohin.
On ocenjuje da je Ukrajina praktično postala poligon gde se testira i staro i novo oružje u realnim borbenim uslovima.
„Ukrajina nema puno izbora. Uslovno govoreći, ona se sama pretvorila u poligon za testiranje zapadnog oružja, a nju niko ništa i ne pita. Ona samo čeka nove isporuke oružja i priželjkuje da bude poligon, jer se za to dobijaju višemilijardske zapadne donacije“, dodao je ekspert.
Blohin kaže da ne može unapred znati u kojoj meri će novo zapadno oružje uticati na dalja borbena dejstva, ali ocenjuje da samo po sebi neće odlučiti ishod rata. Prema njegovim rečima, takvi sistemi pre svega omogućavaju produženje sukoba, ali ne utiču na njegov strateški tok.
On ocenjuje i da ruski sistemi protivvazduhoplovne odbrane mogu značajno da neutrališu ove pretnje, navodeći kao argument činjenicu da su dosadašnji napadi različitim sredstvima bili uglavnom uspešno presretani, što pokazuje efikasnost ruskih PVO sistema.
„Dosadašnje isporuke oružja Kijevu nisu nanele Rusiji strateški poraz, ali su omogućile Ukrajini da opstane. Već četiri godine ukrajinski režim opstaje zahvaljujući tim isporukama. Dakle, one ne postižu globalni cilj, ali lokalni cilj postižu“, ocenjuje Blohin.
Zapadne fabrike oružja mogu postati mete
Glavni rizik je, ukazuje ekspert, što se moguće novo oružje, ako bude stvoreno, neće koristiti samo protiv vojnih ciljeva, nego i protiv civila, ekonomije i infrastrukture.
Sudeći prema dosadašnjem toku sukoba, ukrajinske snage često koriste terorističke metode – gađaju i civile i civilne objekte na teritoriji Rusije, a jedan od primera je i nedavni ukrajinski napad dronom na autobus sa decom iz Belorusije u ruskoj Brjanskoj oblasti.
„Oni izvode terorističke napade. Njihovi ciljevi uključuju i putničke autobuse i sve ostalo. Verujem da će i sada raditi na stvaranju, pre svega, dronova dugog dometa, kako bi nam naneli štetu“, kaže ekspert.
Blohin ističe da će se o efikasnosti novog zapadno-ukrajinskog naoružanja moći suditi tek kada njegove tehničke karakteristike budu u potpunosti poznate. Istovremeno podseća da dosadašnje zapadne isporuke nisu dovele do strateškog poraza Rusije, ali su omogućile Ukrajini da nastavi vojna dejstva.
Naš sagovornik navodi da se
glavne proizvodnje oružja nalaze u vodećim zapadnoevropskim državama. Prema njegovim rečima, moguće je da se u pojedinim zemljama istočne Evrope, poput Poljske i Češke, sklapa to
oružje koje se koristi protiv Rusije, ali da su ključne industrijske baze ipak smeštene u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Odgovarajući na pitanje da li će fabrike u zemljama članicama NATO-a ostati bezbedne i van dometa ruskih raketa ukoliko NATO oružje nastavi da cilja ruske rafinerije nafte i druge objekte na teritoriji Rusije, Blohin kaže da bi, sa stanovišta logike, zapadni proizvodni pogoni mogli biti posmatrani kao legitimne mete, kao što su to bili ciljevi koje je gađao Iran.
Blohin napominje da Ukrajina već četiri godine dobija vojnu pomoć iz tih zemalja, dok Rusija do sada nije izvodila udare na njihove proizvodne kapacitete. Prema njegovoj oceni, nije poznato da li će rusko rukovodstvo u budućnosti promeniti tu praksu.
Kijev bi da Belorusiju i NATO u sukob
Na pitanje da li se ukrajinske provokacije mogu tumačiti kao pokušaj da se stvori povod za primenu Člana 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani, što bi dovelo do uvlačenja Alijanse u direktan sukob sa Rusijom, Blohin kaže:
„Mislim da neće uspeti da uvuku NATO u zvaničan, direktan rat. Ali NATO već vodi hibridni rat protiv Rusije.
Ukrajina sada želi da proširi sukob i uvuče Belorusiju. Ako bi
Belorusija bila uvučena, Ukrajina bi zatražila da se uključe i zemlje NATO-a u ovaj sukob. To je ono što želi - da uvlačenjem Belorusije u ovaj sukob primora zemlje NATO-a da joj pomognu“.
Blohin ocenjuje da unutrašnje ekonomske krize u zemljama NATO-a podstiču njihove lidere na agresivne korake kako bi odvukli pažnju građana od sopstvenih problema.
„To je deo njihove strategije. Oni sve svoje probleme pripisuju Rusiji i tvrde da je Rusija kriva za sve što se dešava na Zapadu. Navodno, to su sve mahinacije Rusije. Takvu strategiju su ranije koristile američke demokrate koje su za sve optuživale Ruse i Trampa, a sada je koristi praktično čitava Evropa“, ističe Blohin.
Prema oceni sagovornika, cilj Zapada ostao je nepromenjen – slabljenje Rusije, pretvaranje Ukrajine u drugi Avganistan, što bi potom dovelo do unutrašnje političke destabilizacije same Rusije, i konačno - nanošenje Rusiji strateškog poraza u Ukrajini.
On smatra da se Ukrajina koristi kao sredstvo za ostvarivanje tih ciljeva i tvrdi da zapadne zemlje svoje namere više ne prikrivaju.
