https://lat.sputnikportal.rs/20260626/sokantan-plan-nato-trazi-pomoc-i-nudi-nagradu--kako-baciti-rusiju-na-kolena-1200730552.html
Šokantan plan! NATO traži pomoć i nudi nagradu – kako baciti Rusiju na kolena
Šokantan plan! NATO traži pomoć i nudi nagradu – kako baciti Rusiju na kolena
Sputnik Srbija
NATO je raspisao nagradu u iznosu od 250 hiljada dolara, s ciljem pronalaženja tehnoloških rešenja za brzo i trajno onesposobljavanje ruskih vojnih aerodroma. Taj... 26.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-26T22:22+0200
2026-06-26T22:22+0200
2026-06-26T22:22+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
nato
vojni aerodrom
konkurs
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111456/68/1114566853_0:15:3590:2034_1920x0_80_0_0_1b64274d8e6cf48aa9297ea8a8cc9f63.jpg
Prema pisanju američkih medija, NATO traži inovativne tehnologije i planove kako onesposobiti i blokirati „neprijateljske aerodrome na duže staze“. Konkurs je nazvan „Izazov za onesposobljavanje aerodroma“.Inovatori, naučnici i kompanije mogu slati svoje radove do 20. jula ove godine, nakon čega će 10 finalista svoje radove početkom septembra u Varšavi predstaviti NATO ekspertima.U obrazloženju se navodi da je, prema iskustvu ukrajinske vojske, sposobnost Rusije da izvodi napade sa aerodroma iz duboke pozadine jedna od ključnih prednosti, jer je taktička avijacija van dometa ukrajinskih udarnih sistema.Od učesnika se očekuje da predlože rešenja koja mogu da funkcionišu bez GPS-a, u uslovima elektronskog ometanja, u svim vremenskim uslovima i da se brzo raspoređuju. Takođe se traži da sistemi budu što autonomniji, sa primenom veštačke inteligencije i sposobnošću da precizno deluju na više ciljeva istovremeno.Dakle, konkurs je usmeren na pronalaženje jeftinih i jednostavnih tehnoloških rešenja koji treba da onesposobe infrastrukturu ruskih vojnih aerodroma, pre svega sisteme kontrole leta, radare i komunikacionu opremu neophodnu za izvođenje vazdušnih operacija, a takođe i kompletnu infrastrukturu - avione, piste, skladišta goriva i municije itd.Prema njegovim rečima, hibridni rat se odvija i na diplomatskom i na informacionom frontu, uz stalnu i upornu manipulaciju javnim mnjenjem.Iako na frontu formalno ratuju oružane snage Ukrajine, Koškin ističe da iza njih stoji čitav Zapad koji obezbeđuje skupo, napredno i visokotehnološko naoružanje.„Ispada da je nastavak te strateške linije i ovaj raspisani konkurs. Oni su zainteresovani da pronađu projekte za uništavanje naših aerodroma. To su i za NATO i za nas strateški objekti. Takođe, obratite pažnju da se o tome javno govori, što znači da u svim sferama hibridnog rata postoji pritisak. Dakle, ne radi se samo o svojevrsnom ‘autsorsingu’, u kojem svako ko ponudi uspešno rešenje može da osvoji veliku nagradu, već i o poruci da je svaki učesnik tog projekta neprijatelj Rusije, odnosno prijatelj NATO-a, Ukrajine i kolektivnog Zapada. Tako se ovaj projekat može posmatrati kao nastavak strategije konfrontacije Zapada protiv Rusije, kao korišćenje tog projekta za mobilizaciju u cilju pobede u hibridnom ratu“, objašnjava ekspert.Pošto Zapad nije uspeo da postigne odlučujući rezultat ni ekonomskim pritiskom ni na vojnom planu, sada se traže novi oblici delovanja. Cilj je da se težište aktivnosti pomeri na vazdušne udare po teritoriji Rusije i udare po strateškim objektima, dodao je Koškin.NATO pravi „Evroviziju“ od rata, Rusija je korak ispredNa pitanje koliko je realno stvoriti efikasna i jeftina rešenja za onesposobljavanje vazdušnih baza u tako kratkom roku Koškin ocenjuje da su takva očekivanja preambiciozna.„Da su imali takve mogućnosti oni ne bi raspisivali nikakve konkurse, već bi prosto koristili te mogućnosti. Ali, takve mogućnosti oni danas nemaju. Oni pribegavaju kombinaciji hibridnog rata, gde se koriste informaciono-politički pritisci, razne manipulacije sa prijateljskim i neprijateljskim zemljama i tako dalje. I sam proces raspisivanja konkursa predstavlja određeni pritisak. Ako i nađu neki projekat on neće predstavljati suštinski proboj za ljude koji se bave ovom oblašću, strateškim planiranjem, izvođenjem vojnih akcija ili izvođenjem udara po našim objektima“, kaže pukovnik.Koškin smatra da bi se eventualna rešenja pre svega koristila za stvaranje utiska da je „ceo svet protiv Rusije“. Drugim rečima, to bi se koristilo da se politički i medijski prikaže navodna globalna podrška Zapadu.Rusija već unapred odgovara na sve izazove – ubrzava odbrambene programe, jača zaštitu vojnih objekata, razvija PVO i bespilotne sisteme i prilagođava se novim pretnjama.U tom kontekstu, Koškin navodi da je reakcija Rusije počela i pre samog raspisivanja konkursa, pa ovakve inicijative Zapada opisuje kao zakasnele. Drugim rečima, Rusija je ispred takvih projekata i nastavlja sa daljim unapređenjem svojih kapaciteta, sredstava itd.Tome u prilog idu i pisanja zapadnih medija da se, recimo, u bazi Engels u Saratovskoj oblasti gradi najmanje 17 zaštitnih objekata za strateške bombardere Tu-95 i Tu-160, a radovi traju od proleća 2025. godine, što potvrđuju, kako tvrde, satelitski snimci, a paralelno raste i sama udarna moć ovih aviona.Izgradnju zaštitnih objekata za vojne avione na aerodromima rusko Ministarstvo odbrane najavilo je još 2024. godine, a 2025. godine, nakon terorističke operacije „Paučina“, u kojoj je Kijev izveo udar dronovima na ruske aerodrome strateške avijacije ova tema jeposebno dobila na aktuelnosti.Aerodrom Halino u Kurskoj oblasti, gde su izgrađena betonski bunkeri i hangari, jedan je od prvih primera kako Rusija menja pristup zaštiti vojne avijacije nakon ukrajinskih napada. Izgradnja utvrđenih skloništa na toj bazi smatra se delom šireg programa jačanja zaštite ruskih vojnih aerodroma.
https://lat.sputnikportal.rs/20260625/upozorenje-opasna-promena-igre-zapad-sprema-novi-zid--rusija-bi-mogla-da-poostri-odgovor-olivera-ikodinovic-1200688024.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, nato, vojni aerodrom, konkurs, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, nato, vojni aerodrom, konkurs, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
Šokantan plan! NATO traži pomoć i nudi nagradu – kako baciti Rusiju na kolena
NATO je raspisao nagradu u iznosu od 250 hiljada dolara, s ciljem pronalaženja tehnoloških rešenja za brzo i trajno onesposobljavanje ruskih vojnih aerodroma. Taj projekat ruski vojni ekspert Andrej Koškin vidi kao deo hibridnog rata i nastavak konfotacije, nakon što su propali planovi Zapada da Rusiju vojno i ekonomski „baci na kolena“.
Prema pisanju američkih medija, NATO traži inovativne tehnologije i planove kako onesposobiti i blokirati „neprijateljske aerodrome na duže staze“. Konkurs je nazvan „Izazov za onesposobljavanje aerodroma“.
Inovatori, naučnici i kompanije mogu slati svoje radove do 20. jula ove godine, nakon čega će 10 finalista svoje radove početkom septembra u Varšavi predstaviti NATO ekspertima.
U obrazloženju se navodi da je, prema iskustvu ukrajinske vojske, sposobnost Rusije da izvodi napade sa aerodroma iz duboke pozadine jedna od ključnih prednosti, jer je taktička avijacija van dometa ukrajinskih udarnih sistema.
Od učesnika se očekuje da predlože rešenja koja mogu da funkcionišu bez GPS-a, u uslovima elektronskog ometanja, u svim vremenskim uslovima i da se brzo raspoređuju. Takođe se traži da sistemi budu što autonomniji, sa primenom veštačke inteligencije i sposobnošću da precizno deluju na više ciljeva istovremeno.
Dakle, konkurs je usmeren na pronalaženje jeftinih i jednostavnih tehnoloških rešenja koji treba da onesposobe infrastrukturu ruskih vojnih aerodroma, pre svega sisteme kontrole leta, radare i komunikacionu opremu neophodnu za izvođenje vazdušnih operacija, a takođe i kompletnu infrastrukturu - avione, piste, skladišta goriva i municije itd.
„Radi se o tome da, na veliku žalost, NATO ratuje sa Rusijom. To je rat hibridnim strukturama preko Ukrajine kao instrumenta tog hibridnog rata. Kolektivni Zapad, na čelu sa SAD, izgleda da menja neke taktičke pristupe. Sada se utvrđuje da li je postojao ‘duh Enkoridža’ ili nije, da li je bilo dogovora ili ne. Sada Mark Rubio, kao američki, državni sekretar i kao pomoćnik za nacionalnu bezbednost predsednika Sjedinjenih Država, navodi da SAD više zauzimaju poziciju Ukrajine nego Rusije. Dakle, vidimo da se vodi stalni hibridni rat po inicijativi Zapada“, kaže Koškin, pukovnik u penziji i ekspert ruske Asocijacije vojnih politologa.
Prema njegovim rečima, hibridni rat se odvija i na diplomatskom i na informacionom frontu, uz stalnu i upornu manipulaciju javnim mnjenjem.
Iako na frontu formalno ratuju oružane snage Ukrajine, Koškin ističe da iza njih stoji čitav Zapad koji obezbeđuje skupo, napredno i visokotehnološko naoružanje.
„Ispada da je nastavak te strateške linije i ovaj raspisani konkurs. Oni su zainteresovani da pronađu projekte za uništavanje naših aerodroma. To su i za NATO i za nas
strateški objekti. Takođe, obratite pažnju da se o tome javno govori, što znači da u svim sferama hibridnog rata postoji pritisak. Dakle, ne radi se samo o svojevrsnom ‘autsorsingu’, u kojem svako ko ponudi uspešno rešenje može da osvoji veliku nagradu, već i o poruci da je svaki učesnik tog projekta
neprijatelj Rusije, odnosno
prijatelj NATO-a, Ukrajine i kolektivnog Zapada. Tako se ovaj projekat može posmatrati kao nastavak strategije konfrontacije Zapada protiv Rusije, kao korišćenje tog projekta za mobilizaciju u cilju pobede u hibridnom ratu“, objašnjava ekspert.
Pošto Zapad nije uspeo da postigne odlučujući rezultat ni ekonomskim pritiskom ni na vojnom planu, sada se traže novi oblici delovanja. Cilj je da se težište aktivnosti pomeri na vazdušne udare po teritoriji Rusije i udare po strateškim objektima, dodao je Koškin.
NATO pravi „Evroviziju“ od rata, Rusija je korak ispred
Na pitanje koliko je realno stvoriti efikasna i jeftina rešenja za onesposobljavanje vazdušnih baza u tako kratkom roku Koškin ocenjuje da su takva očekivanja preambiciozna.
„Da su imali takve mogućnosti oni ne bi raspisivali nikakve konkurse, već bi prosto koristili te mogućnosti. Ali, takve mogućnosti oni danas nemaju. Oni pribegavaju kombinaciji hibridnog rata, gde se koriste informaciono-politički pritisci, razne manipulacije sa prijateljskim i neprijateljskim zemljama i tako dalje. I sam proces raspisivanja konkursa predstavlja određeni pritisak. Ako i nađu neki projekat on neće predstavljati suštinski proboj za ljude koji se bave ovom oblašću, strateškim planiranjem, izvođenjem vojnih akcija ili izvođenjem udara po našim objektima“, kaže pukovnik.
Koškin smatra da bi se eventualna rešenja pre svega koristila za stvaranje utiska da je „ceo svet protiv Rusije“. Drugim rečima, to bi se koristilo da se politički i medijski prikaže navodna globalna podrška Zapadu.
„Prosto će navesti da je predstavnik iz neke manje evropske ili, recimo, latinoameričke zemlje predložio rešenje zasnovano na savremenim metodama, uz upotrebu veštačke inteligencije, visokih tehnologija, kvantnih računara, specijalnih podataka i neobičnih algoritama. Na taj način bi se stvarao utisak da je ceo svet protiv Rusije. Međutim, suštinskog proboja neće biti, jer vojno-naučne strukture već rade u tom pravcu. Ovaj javni konkurs bih uporedio sa ‘Evrovizijom' i nekakvim političkim glasanjem. To je jedna vrsta političko-vojno-informacionog šou programa, osmišljenog da, po njihovom mišljenju, ojača njihovu poziciju i podrije poziciju Rusije“, kaže Koškin.
Rusija već unapred odgovara na sve izazove – ubrzava odbrambene programe, jača zaštitu vojnih objekata, razvija PVO i bespilotne sisteme i prilagođava se novim pretnjama.
U tom kontekstu, Koškin navodi da je
reakcija Rusije počela i pre samog raspisivanja konkursa, pa ovakve inicijative Zapada opisuje kao zakasnele. Drugim rečima,
Rusija je ispred takvih projekata i nastavlja sa daljim unapređenjem svojih kapaciteta, sredstava itd.
Tome u prilog idu i pisanja zapadnih medija da se, recimo, u bazi Engels u Saratovskoj oblasti gradi najmanje 17 zaštitnih objekata za strateške bombardere Tu-95 i Tu-160, a radovi traju od proleća 2025. godine, što potvrđuju, kako tvrde, satelitski snimci, a paralelno raste i sama udarna moć ovih aviona.
Izgradnju zaštitnih objekata za vojne avione na aerodromima rusko Ministarstvo odbrane najavilo je još 2024. godine, a 2025. godine, nakon terorističke operacije „Paučina“, u kojoj je Kijev izveo udar dronovima na ruske aerodrome strateške avijacije ova tema jeposebno dobila na aktuelnosti.
Aerodrom Halino u Kurskoj oblasti, gde su izgrađena betonski bunkeri i hangari, jedan je od prvih primera kako Rusija menja pristup zaštiti vojne avijacije nakon ukrajinskih napada. Izgradnja utvrđenih skloništa na toj bazi smatra se delom šireg programa jačanja zaštite ruskih vojnih aerodroma.
