https://lat.sputnikportal.rs/20260629/rusija-odlucno-porucila-ne-propada-akcija-spasavanja-redova-zelenskog-putin-olivera-ikodinovic-1200815340.html
Rusija odlučno poručila: NE! Propada akcija spasavanja redova Zelenskog
Rusija odlučno poručila: NE! Propada akcija spasavanja redova Zelenskog
Sputnik Srbija
Predlog Kijeva da se borbena dejstva ograniče na četiri regiona — Donjecku, Lugansku, Hersonsku i Zaporošku oblast — kao i da se obustave međusobni udari u... 29.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-29T22:18+0200
2026-06-29T22:18+0200
2026-06-29T22:18+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
evropska unija (eu)
nato
vladimir putin
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/1d/1200828112_0:48:3071:1775_1920x0_80_0_0_e589b5e4aeb3d9dc7ccb93a7b2e4b69b.jpg
Ovo za Sputnjik kaže Aleksandar Mihajlov, šef ruskog Biroa za vojno-političku analizu povodom vesti da je ruski predsednik Vladimir Putin odbacio predlog Kijeva da se borbena dejstva ograniče na četiri nova ruska regiona i uspostavi delimični prekid udara, jer bi to omogućilo Oružanim snagama Ukrajine da u Donbas i Novorusiju prebace svoju vojsku iz Nikolajevske, Dnjepropetrovske, Harkovske i Sumske oblasti, kao i sa nekih delova državne granice.Putin je ocenio da bi u uslovima nedostatka ljudstva to za Kijev predstavljalo spas, ali je poručio da „spasavanje kijevskog režima nije deo ruskih planova“.Mihajlov ocenjuje da Kijev ovim predlogom zapravo signalizira da ima teškoće na frontu i pokušava da stvori privid postojanja pregovaračkog procesa. U stvarnosti, cilj je da se prebace i koncentrišu snage na pojedinim pravcima.Slični ustupci već bili činjeni 2022. godine i tada su doveli do eskalacije, a novi predlog je usmeren na nastavak rata i na iscrpljivanje ruske ekonomije.Mihajlov napominje da je Rusija od marta 2022. godine od Kijeva dobijala različite predloge koji su bili uslovljeni i dešavanjima na frontu i velikodušnošću podrške koju Ukrajina dobija od zapadnih saveznika u vidu naoružanja i finansijske pomoći, ali takve inicijative više nemaju poverenje Moskve, jer iza tih predloga, kako ističe, stoje daleko moćniji akteri – evropski pokrovitelji Ukrajine - koji žele strateški poraz Rusije.Takođe, napredovanje se odvija veoma ozbiljno u pravcu severozapada Donjecke Narodne Republike, dodao je ekspert. Na konstantinovskom pravcu već se rešava pitanje Konstantinovke - grada koji je već 96 odsto pod kontrolom ruskih snaga, naveo je on, dodajući da ruska vojska napreduje i u drugim pravcima.Ruski predsednik je poručio da Rusija neće dozvoliti da Ukrajina svojim dejstvima zaustavi napredovanje ruskih snaga.Šta je glavni zadatak ruske armijePutin je izjavio da „teroristički napadi“ Kijeva apsolutno ne utiču na situaciju na liniji fronta, i ocenio je da je cilj ukrajinskih napada da se u Rusiji stvori osećaj nesigurnosti, izazovu unutrašnje podele i izdejstvuje privremeno zaustavljanje ofanzive, kako bi se stvorili uslovi za pregovore koji bi, kako je rekao, bili povoljni za protivničku stranu. Istakao je i da Rusija ne namerava da takvu priliku pruži Ukrajini.Zadatak ruske vojske ostaje oslobođenje Donbasa i Novorusije, dodao je Mihajlov.„Dakle, imajući u vidu ovu situaciju na bojnom polju, kijevski režim bi trebalo da se vrati na pozicije koje je Rusija predlagala u martu 2022. godine i da obustavi borbena dejstva, da povuče snage sa teritorija novih regiona Rusije i tek tada da pristupi pregovorima, jer se u suprotnom postavlja pitanje - šta nam donosi zamrzavanje borbenih dejstava?! Kako je predsednik ispravno zapazio, njihov cilj je da prebace dodatne rezervne snage iz najbližih ukrajinskih regiona u zonu borbenih dejstava, čime bi povećali svoje odbrambene kapacitete. Tako da mislim da kijevski režim treba da promeni retoriku i da, u suštini, pređe sa predloga na konkretne korake i povuče trupe sa teritorije DNR, Hersonske i Zaporoške oblasti u potpunosti. Tek tada bi postojala platforma za realne pregovore”, smatra Mihajlov.Prema oceni sagovornika, jedan od glavnih ciljeva Kijeva i njegovih zapadnih pokrovitelja jeste zaustavljanje dalje ofanzive ruskih snaga.„Za Kijev, za Zelenskog i njegov tim, sada je izuzetno važno da pokažu svojim zapadnim sponzorima da u potpunosti kontrolišu situaciju. Zbog toga, kada gledamo ukrajinske i evropske vesti koje se zasnivaju na podršci Ukrajini, tamo vidimo istu sliku - ukrajinski dronovi pogađaju ciljeve u dubini Rusije, rafinerije nafte gore, a na nekim benzinskim pumpama nema goriva i to se predstavlja kao da je Ukrajina već pobedila Rusiju. To je čista propaganda, jer se nijednom rečju ne govori o tome šta se konkretno dešava na frontu, koji se stalno pomera upravo u zapadnom pravcu“, navodi Mihajlov.Rusija nastavlja ofanzivu, Kijev gubi ključna uporištaPrema rečima Mihajlova, Kijev pokušava da što pre stabilizuje liniju fronta, prebaci rezervne snage i obezbedi dodatnu podršku zapadnih saveznika.Iako Kijev izvodi napade dronovima na Rusiju, situacija na terenu se razvija u korist Rusije, a tome u prilog ide i činjenica da će uskoro biti oslobođena i Konstantinovka, poslednje ključno uporište ukrajinske vojske u Donbasu, ocenjuje Mihajlov.Kako bi prikrili ukrajinske neuspehe na frontu zapadni i ukrajinski mediji konstantno forsiraju narativ o „ratu dronova“ i ukrajinskim udarima na ruske gradove i infrastrukturu.„Dakle, mogu se koliko god hoćete iznositi izmišljotine u zapadnoj štampi, ali postoji realnost. Ruska vojska, u proseku, nedeljno oslobađa od pet do 10 naseljenih mesta koja su ranije pripadala Ukrajini, dok ukrajinska strana ne može da navede nijedno naseljeno mesto koje su zauzeli od početka 2026. godine, dok je Rusija od januara 2026. godine preuzela kontrolu nad više od sto naseljenih mesta. Dakle, za nepune pola godine je to postigla. O tome se čak ne može ni sporiti, jer je to činjenica. Zato postoji potreba da se menja ta agenda, da se izmišljaju nove platforme za nekakvo navodno regulisanje situacije, jer se takvo ‘regulisanje’ sa zapadne strane u suštini svodi na proces obuzdavanja Rusije“, ocenjuje ekspert.Kakav je cilj Kijeva, a kakav MoskvePrema rečima Mihajlova, cilj ovakvih inicijativa nije postizanje mira, već stvaranje utiska da je Kijev spreman za pregovore, dok se odgovornost za izostanak dogovora prebacuje na Moskvu.„Kijev mora nešto da ponudi svojim pokroviteljima: ‘Evo, vidite, mi nudimo predloge, mi težimo miru’, dok Moskva ne želi to. Dakle, sve se radi s ciljem da se Rusija ponovo optuži da je strana koja, navodno, koči regulisanje sukoba“, dodao je ekspert.Mihajlov smatra da je neophodno ponovo sagledati uslove koje je predsednik Rusije izneo 2024. godine u vezi sa obustavom borbenih dejstava, a koji se, kako navodi, odnose pre svega na četiri nova ruska regiona.On podseća da je Luganska oblast u potpunosti prešla pod rusku kontrolu, da se u Donjeckoj oblasti i dalje vode borbe za tri veća grada, kao i da su delovi Hersonske i Zaporoške oblasti i dalje delimično pod kontrolom ukrajinskih snaga.U tom kontekstu, Mihajlov podseća na uslov koji predviđa povlačenje ukrajinskih trupa iz ovih regiona.Rusija jača PVO, ali i ne odbacuje ni mirovne pregovoreUzimajući u obzir isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini i pojavu novih bespilotnih letelica, kao prioritetni zadatak Moskve ruski predsednik je naveo brzo i značajno povećanje proizvodnje najneophodnijih sredstava PVO, kao i usklađivanje svih struktura radi odbijanja napada na ruske objekte i regione.„To je, naravno, najteže pitanje, jer za stalno odbijanje napada moraju se trošiti velike količine protivvazduhoplovnih navođenih raketa i drugih sredstava za presretanje. Ali sama situacija podstiče i našu vojnu industriju na stvaranje novih sistema protivvazduhoplovne odbrane. Postalo je jasno da budućnost PVO nije samo u protivvazduhoplovnim raketnim sistemima i navođenim raketama, već i u dodatnim sredstvima - dronovima-presretačima, laserskom oružju i drugim sistemima i sredstvima... Razvijaju se nove vrste maskirnih mreža i protivdronski kompleksi. To jest, u toku je konkretan rad na unapređenju vojno-tehničkih sredstava PVO“, ocenjuje Mihajlov.Prema njegovim rečima, za Rusiju je ključno da rešava bezbednosna pitanja na terenu i da posebno štiti najugroženije regione i objekte, pre svega nove regione, Krim, kao i pogranične oblasti koje se nalaze u blizini linije fronta.Mihajlov navodi da postoji političko rešenje koje bi podrazumevalo da obe strane prestanu da izdaju naređenja svojim snagama za napade na ciljeve protivnika, ali i da postoji i vojni metod — rat iscrpljivanja.On dodaje da će se videti kakav će izbor doneti rukovodstvo u Moskvi, ali ističe da je Rusija otvorena za pregovore ukoliko Zapad bude spreman da razgovara o konkretnim merama koje bi dovele do prekida vazdušnih napada.Putin je izjavio da pregovarački kontakti o rešavanju ukrajinskog sukoba i dalje postoje i da se odvijaju kroz više kanala i na više nivoa, uključujući i nove predloge. Kako je naveo, u tome nema ništa tajno i proces komunikacije nije prekinut.Takođe je istakao da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko spreman da pruži podršku mirnom rešavanju sukoba i da se u tom kontekstu mogu iskoristiti mogućnosti koje nudi Belorusija.
https://lat.sputnikportal.rs/20260626/sokantan-plan-nato-trazi-pomoc-i-nudi-nagradu--kako-baciti-rusiju-na-kolena-1200730552.html
donbas
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, evropska unija (eu), nato, vladimir putin, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, vladimir zelenski, mirovni pregovori, donbas, novorusija, dronovi, pvo
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, evropska unija (eu), nato, vladimir putin, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, vladimir zelenski, mirovni pregovori, donbas, novorusija, dronovi, pvo
Rusija odlučno poručila: NE! Propada akcija spasavanja redova Zelenskog
Predlog Kijeva da se borbena dejstva ograniče na četiri regiona — Donjecku, Lugansku, Hersonsku i Zaporošku oblast — kao i da se obustave međusobni udari u dubinu teritorija Rusije i Ukrajine za Moskvu su neprihvatljivi, kao što je neprihvatljivo i svako zamrzavanje sukoba, jer bi to omogućilo Kijevu da se vojno pregrupiše, naoruža i ojača.
Ovo za Sputnjik kaže Aleksandar Mihajlov, šef ruskog Biroa za vojno-političku analizu povodom vesti da je
ruski predsednik Vladimir Putin odbacio predlog Kijeva da se borbena dejstva ograniče na četiri nova ruska regiona i uspostavi delimični prekid udara, jer bi to omogućilo Oružanim snagama Ukrajine da u
Donbas i Novorusiju prebace svoju vojsku iz Nikolajevske, Dnjepropetrovske, Harkovske i Sumske oblasti, kao i sa nekih delova državne granice.
Putin je ocenio da bi u uslovima nedostatka ljudstva to za Kijev predstavljalo spas, ali je poručio da „spasavanje kijevskog režima nije deo ruskih planova“.
Mihajlov ocenjuje da Kijev ovim predlogom zapravo signalizira da ima teškoće na frontu i pokušava da stvori privid postojanja pregovaračkog procesa. U stvarnosti, cilj je da se prebace i koncentrišu snage na pojedinim pravcima.
Slični ustupci već bili činjeni 2022. godine i tada su doveli do eskalacije, a novi predlog je usmeren na nastavak rata i na iscrpljivanje ruske ekonomije.
Mihajlov napominje da je Rusija od marta 2022. godine od Kijeva dobijala različite predloge koji su bili uslovljeni i dešavanjima na frontu i velikodušnošću podrške koju Ukrajina dobija od zapadnih saveznika u vidu naoružanja i finansijske pomoći, ali takve inicijative više nemaju poverenje Moskve, jer iza tih predloga, kako ističe, stoje daleko moćniji akteri – evropski pokrovitelji Ukrajine - koji žele strateški poraz Rusije.
„Sam predlog da se borbena dejstva ograniče samo na nove regione Ruske Federacije i da se zaustavi ofanziva nameću pitanje - kakav bi interes Rusija imala od toga? Predlozi koji su bili pre početka Specijalne vojne operacije i oni koji nastaju tokom borbenih dejstava se menjaju, zato što se menja situacija na bojištu. Teško da bi ruska strana imala bilo kakvu korist od usporavanja ofanzive, jer mi napredujemo i već imamo svoje kontingente u tampon-zonama, odnosno izvan novih regiona - u Dnjepropetrovskoj, Sumskoj i Harkovskoj oblasti“, kaže Mihajlov.
Takođe, napredovanje se odvija veoma ozbiljno u pravcu severozapada Donjecke Narodne Republike, dodao je ekspert. Na konstantinovskom pravcu već se rešava pitanje Konstantinovke - grada koji je već 96 odsto pod kontrolom ruskih snaga, naveo je on, dodajući da ruska vojska napreduje i u drugim pravcima.
Ruski predsednik je poručio da Rusija neće dozvoliti da Ukrajina svojim dejstvima zaustavi napredovanje ruskih snaga.
Šta je glavni zadatak ruske armije
Putin je izjavio da „teroristički napadi“ Kijeva apsolutno ne utiču na situaciju na liniji fronta, i ocenio je da je cilj ukrajinskih napada da se u Rusiji stvori osećaj nesigurnosti, izazovu unutrašnje podele i izdejstvuje privremeno zaustavljanje ofanzive, kako bi se stvorili uslovi za pregovore koji bi, kako je rekao, bili povoljni za protivničku stranu. Istakao je i da Rusija ne namerava da takvu priliku pruži Ukrajini.
Zadatak ruske vojske ostaje oslobođenje Donbasa i Novorusije, dodao je Mihajlov.
„Dakle, imajući u vidu ovu situaciju na bojnom polju, kijevski režim bi trebalo da se vrati na pozicije koje je Rusija predlagala u martu 2022. godine i da obustavi borbena dejstva, da povuče snage sa teritorija novih regiona Rusije i tek tada da pristupi pregovorima, jer se u suprotnom postavlja pitanje - šta nam donosi zamrzavanje borbenih dejstava?! Kako je predsednik ispravno zapazio, njihov cilj je da prebace dodatne rezervne snage iz najbližih ukrajinskih regiona u zonu borbenih dejstava, čime bi povećali svoje odbrambene kapacitete. Tako da mislim da kijevski režim treba da promeni retoriku i da, u suštini, pređe sa predloga na konkretne korake i povuče trupe sa teritorije DNR, Hersonske i Zaporoške oblasti u potpunosti. Tek tada bi postojala platforma za realne pregovore”, smatra Mihajlov.
Prema oceni sagovornika, jedan od glavnih ciljeva Kijeva i njegovih zapadnih pokrovitelja jeste zaustavljanje dalje ofanzive ruskih snaga.
„Za Kijev, za Zelenskog i njegov tim, sada je izuzetno važno da pokažu svojim zapadnim sponzorima da u potpunosti kontrolišu situaciju. Zbog toga, kada gledamo ukrajinske i evropske vesti koje se zasnivaju na podršci Ukrajini, tamo vidimo istu sliku - ukrajinski dronovi pogađaju ciljeve u dubini Rusije, rafinerije nafte gore, a na nekim benzinskim pumpama nema goriva i to se predstavlja kao da je Ukrajina već pobedila Rusiju. To je čista propaganda, jer se nijednom rečju ne govori o tome šta se konkretno dešava na frontu, koji se stalno pomera upravo u zapadnom pravcu“, navodi Mihajlov.
Rusija nastavlja ofanzivu, Kijev gubi ključna uporišta
Prema rečima Mihajlova, Kijev pokušava da što pre stabilizuje liniju fronta, prebaci rezervne snage i
obezbedi dodatnu podršku zapadnih saveznika.
Iako Kijev izvodi napade dronovima na Rusiju, situacija na terenu se razvija u korist Rusije, a tome u prilog ide i činjenica da će uskoro biti oslobođena i Konstantinovka, poslednje ključno uporište ukrajinske vojske u Donbasu, ocenjuje Mihajlov.
Kako bi prikrili ukrajinske neuspehe na frontu zapadni i ukrajinski mediji konstantno forsiraju narativ o „ratu dronova“ i ukrajinskim udarima na ruske gradove i infrastrukturu.
„Dakle, mogu se koliko god hoćete iznositi izmišljotine u zapadnoj štampi, ali postoji realnost. Ruska vojska, u proseku, nedeljno oslobađa od pet do 10 naseljenih mesta koja su ranije pripadala Ukrajini, dok ukrajinska strana ne može da navede nijedno naseljeno mesto koje su zauzeli od početka 2026. godine, dok je Rusija od januara 2026. godine preuzela kontrolu nad više od sto naseljenih mesta. Dakle, za nepune pola godine je to postigla. O tome se čak ne može ni sporiti, jer je to činjenica. Zato postoji potreba da se menja ta agenda, da se izmišljaju nove platforme za nekakvo navodno regulisanje situacije, jer se takvo ‘regulisanje’ sa zapadne strane u suštini svodi na proces obuzdavanja Rusije“, ocenjuje ekspert.
Kakav je cilj Kijeva, a kakav Moskve
Prema rečima Mihajlova, cilj ovakvih inicijativa nije postizanje mira, već stvaranje utiska da je Kijev spreman za pregovore, dok se odgovornost za izostanak dogovora prebacuje na Moskvu.
„Kijev mora nešto da ponudi svojim pokroviteljima: ‘Evo, vidite, mi nudimo predloge, mi težimo miru’, dok Moskva ne želi to. Dakle, sve se radi s ciljem da se Rusija ponovo optuži da je strana koja, navodno, koči regulisanje sukoba“, dodao je ekspert.
Mihajlov smatra da je neophodno ponovo sagledati uslove koje je predsednik Rusije izneo 2024. godine u vezi sa obustavom borbenih dejstava, a koji se, kako navodi, odnose pre svega na četiri nova ruska regiona.
On podseća da je
Luganska oblast u potpunosti prešla pod rusku kontrolu, da se u Donjeckoj oblasti i dalje vode
borbe za tri veća grada, kao i da su delovi Hersonske i Zaporoške oblasti i dalje delimično pod kontrolom ukrajinskih snaga.
U tom kontekstu, Mihajlov podseća na uslov koji predviđa povlačenje ukrajinskih trupa iz ovih regiona.
Rusija jača PVO, ali i ne odbacuje ni mirovne pregovore
Uzimajući u obzir isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini i pojavu novih bespilotnih letelica, kao prioritetni zadatak Moskve ruski predsednik je naveo brzo i značajno povećanje proizvodnje najneophodnijih sredstava PVO, kao i usklađivanje svih struktura radi odbijanja napada na ruske objekte i regione.
„To je, naravno, najteže pitanje, jer za stalno odbijanje napada moraju se trošiti velike količine protivvazduhoplovnih navođenih raketa i drugih sredstava za presretanje. Ali sama situacija podstiče i našu vojnu industriju na stvaranje novih sistema protivvazduhoplovne odbrane. Postalo je jasno da budućnost PVO nije samo u protivvazduhoplovnim raketnim sistemima i navođenim raketama, već i u dodatnim sredstvima - dronovima-presretačima, laserskom oružju i drugim sistemima i sredstvima... Razvijaju se nove vrste maskirnih mreža i protivdronski kompleksi. To jest, u toku je konkretan rad na unapređenju vojno-tehničkih sredstava PVO“, ocenjuje Mihajlov.
Prema njegovim rečima, za Rusiju je ključno da rešava bezbednosna pitanja na terenu i da posebno štiti najugroženije regione i objekte, pre svega nove regione, Krim, kao i pogranične oblasti koje se nalaze u blizini linije fronta.
Mihajlov navodi da postoji političko rešenje koje bi podrazumevalo da obe strane prestanu da izdaju naređenja svojim snagama za napade na ciljeve protivnika, ali i da postoji i vojni metod — rat iscrpljivanja.
„Ovaj sukob bi se u nekom trenutku mogao proširiti i na evropske zemlje, jer su već uključene baltičke države i neke zemlje Istočne Evrope, koje se žale na prisustvo tuđih dronova u svom vazdušnom prostoru. U tom smislu, verovatno bi svim stranama bilo korisno da se taj proces zaustavi, jer je veoma skup za sve zaraćene strane“, naglasio je Mihajlov.
On dodaje da će se videti kakav će izbor doneti rukovodstvo u Moskvi, ali ističe da je Rusija otvorena za pregovore ukoliko Zapad bude spreman da razgovara o konkretnim merama koje bi dovele do prekida vazdušnih napada.
Putin je izjavio da pregovarački kontakti o rešavanju ukrajinskog sukoba i dalje postoje i da se odvijaju kroz više kanala i na više nivoa, uključujući i nove predloge. Kako je naveo, u tome nema ništa tajno i proces komunikacije nije prekinut.
Takođe je istakao da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko spreman da pruži podršku mirnom rešavanju sukoba i da se u tom kontekstu mogu iskoristiti mogućnosti koje nudi Belorusija.
