https://lat.sputnikportal.rs/20260625/upozorenje-opasna-promena-igre-zapad-sprema-novi-zid--rusija-bi-mogla-da-poostri-odgovor-olivera-ikodinovic-1200688024.html
Upozorenje! Opasna promena igre: Zapad sprema novi zid – Rusija bi mogla da pooštri odgovor
Upozorenje! Opasna promena igre: Zapad sprema novi zid – Rusija bi mogla da pooštri odgovor
Sputnik Srbija
Rusija ne želi podizanje zidova, niti rat sa Evropom. Naprotiv, upravo je Evropa koja svojim postupcima podiže zidove i uvlači kontinent u ratove. 25.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-25T22:24+0200
2026-06-25T22:24+0200
2026-06-25T22:24+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
evropska unija (eu)
sergej lavrov
berlinski zid
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200691087_0:0:2686:1510_1920x0_80_0_0_31c12f496617fb85292f33e3b2f11678.jpg
Ovo za Sputnjik kaže ekspert ruskog kluba „Valdaj“ Stanislav Tkačenko povodom izjave ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da bi hipotetičko uvođenje zapadnih kontingenata na teritoriju Ukrajine dovelo do stvaranja „novog Berlinskog zida“.Prema njegovim rečima, pojava evropskih trupa u Ukrajini neizbežno bi promenila pravila igre. Rusija se trenutno, kako kaže, svesno drži ograničenih vojnih aktivnosti i izbegava eskalaciju protiv NATO država, ali ako bi se pojavile regularne evropske jedinice na teritoriji Ukrajine Moskva bi to mogla da protumači kao direktno uključivanje Evrope u rat i bila bi primorana da promeni i pooštri svoj pristup, što bi potencijalno uključivalo i širenje vojnih akcija van Ukrajine, na teritoriju evropskih zemalja, što za sada izbegava.On smatra da se ovakve poruke pre svega upućuju evropskoj javnosti, odnosno običnim građanima, kao upozorenje da bi nastavak i zaoštravanje politike EU i NATO moglo da dovede do pogoršanja bezbednosne situacije i povećanja rizika od rata u Evropi.Drugim rečima, glavna ideja je da sadašnji sukob predstavlja povratak blokovskoj podeli sveta, gde se Rusija i Zapad ponovo nalaze na suprotnim stranama, a ta simbolika služi da pojača političku poruku o eskalaciji i posledicama.Ipak, naš sagovornik je skeptičan prema tome da li će evropska javnost pravilno razumeti metaforu „Berlinskog zida“ u kontekstu aktuelnih dešavanja. On napominje da Moskva smatra je to ispravna konotacija aktuelnog konflikta.Tkačenko metaforu „novog Berlinskog zida“ tumači kao simbol kraja perioda globalizacije i povratka na podelu sveta. Umesto integracije, dolazi do blokovske podele, što on opisuje kao novu geopolitičku realnost.„U poslednjih 30 ili barem 20 godina svet je živeo u epohi globalizacije, kada su sve barijere – ekonomske, humanitarne, investicione rušene i kada se verovalo da živimo u svetu bez granica. Sada se dešava zaokret - umesto globalizacije dolazi era dezintegracije, podele planete na odvojene segmente. Ako je to sa stanovišta pojedinih država dobro — na primer, Sjedinjene Države bi želele da zadrže zapadnu hemisferu za sebe i da se mešaju u druge regione radi profita — za druge države je to neprihvatljivo. Protiv takve podele se, između ostalog, protive Kina i Indija, a Ruska Federacija smatra da blokovska podela sveta ne doprinosi ni ekonomskom razvoju, ni jačanju bezbednosti. Zato je ideja ‘novog Berlinskog zida’ upravo upozorenje da se beleži nepovoljan razvoj događaja povezan sa veštačkim podelama naroda i ekonomskom razdvajanju država“, objašnjava ekspert.Tkačenko dodaje da se izjava ministra Lavrova može tumačiti kao političko upozorenje i signal odvraćanja, ali naglašava da takva ruska pozicija nije nova.„Ona postoji još od 2022. godine, pa čak i od decembra 2021. godine, i više puta je ponavljana. U politici je važno ponekad potvrditi svoje stavove i dosledno ih slediti. Tako da je to ono što se u marketingu zove ‘podgrevajuća reklama’ - podsetili smo na svoj stav i rekli da on ostaje nepromenjen“, istakao je ekspert.Strane trupe u Ukrajini - legitiman vojni ciljRuski šef diplomatije je izjavio da bi planovi evropskih zemalja da pošalju svoje vojne kontingente u delove Ukrajine koji su pod kontrolom Kijeva mogli dovesti do ozbiljnog istorijskog raskola. On smatra da bi te „stabilizacione snage“, koje bi predstavljale bezbednosne garancije za Ukrajinu, u suštini stvorile trajnu podelu – „novi Berlinski zid“.On ističe da takav scenario nije prihvatljiv za Moskvu.Nameru da pošalju svoje trupe u Ukrajinu izrazile su zemlje „Koalicije voljnih“, koja okuplja više od 30 država – saveznika Kijeva. U januaru je potpisana i zvanična „Deklaracija o namerama“.Ruska strana je više puta izjavljivala da će pojavu bilo kakvih stranih vojnih jedinica ili vojnih objekata u Ukrajini Moskva smatrati stranom intervencijom, a same vojnike kao legitimne vojne ciljeve.Ruski uslovi za kraj rata u Ukrajini su povlačenje ukrajinskih snaga iz četiri nova ruska regiona – Donjecke i Luganske narodne republike, Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i odustajanje Ukrajine od ulaska u NATO i utvrđivanje neutralnog, vanblokovskog i nenuklearnog statusa Ukrajine. Takođe se traži ukidanje zapadnih sankcija i međunarodno priznanje teritorija koje Rusija smatra svojim sastavnim delom.U tom kontekstu, u ruskim stručnim krugovima se ističe doslednost u izjavama ruskog političkog vrha o ukrajinskom pitanju, a pominjanje Berlinskog zida od strane Lavrova tumači se ne samo kao istorijska metafora, već i kao jasan politički signal upućen međunarodnoj javnosti.Stručnjaci objašnjavaju da Lavrov zapravo poručuje Evropljanima da bi dalja eskalacija sukoba mogla da dovede ne samo do podela i ekonomskih posledica, već i do novih ljudskih žrtava, ukoliko bi došlo do uvođenja vojnih kontingenata.Na pitanje gde je granica između zapadne „podrške Ukrajini“ i „direktnog učešća u sukobu“ Tkačenko ocenjuje da je to teško pitanje, jer u praksi ta granica nije jasno definisana.„Ruska Federacija, njen predsednik i ministar spoljnih poslova, više puta su rekli da mi vidimo direktno učešće evropskih zemalja u sukobu kroz isporuke oružja, davanje obaveštajnih podataka Kijevu, pomoć u proizvodnji oružja na sopstvenoj teritoriji i na teritoriji Ukrajine. Tu ne postoji jasna granica prelaska iz stanja neprijateljstva u otvoreni rat. S druge strane, mi u Rusiji ne sumnjamo da se pripadnici oružanih snaga NATO-a već nalaze u Ukrajini. Oni savetuju, unose letačke zadatke i koordinate ciljeva, remontuju tehniku, odnosno učestvuju u ratu. Međutim, raspoređivanje vojnih jedinica pod sopstvenim zastavama i na konkretnim lokacijama predstavlja viši nivo eskalacije i novu fazu“, ističe ekspert.Rusija ima spreman odgovor na sve pretnjeTkačenko tvrdi da Rusija ima razrađene kontramere u slučaju da sukob eskalira, ali da javnost ne zna tačno kakav će biti ruski odgovor.„Svi govore o nuklearnom oružju, ali moguće je da Rusija ima i druge metode u slučaju eskalacije koji ne predviđaju nuklearno oružje. Na taj način se šalje signal da se prate planovi Zapada i da se priprema ili je već pripremljen skup vojnih mera koji bi bio aktiviran ako zapadne zemlje uvedu svoje vojne kontingente u Ukrajinu. Pri tome, Rusija dobro zna da bi zapadne zemlje, pre svega, želele da razmeste svoje snage duž obale Crnog mora, kako bi zadržale Ukrajinu kao crnomorsku državu, a takođe i da ih stacioniraju dalje od linije fronta, na zapadu Ukrajine, recimo oko Lavova“, navodi ekspert.Odgovarajući na pitanje kako bi takav scenario uticao na arhitekturu bezbednosti Evrope Tkačenko ocenjuje da je bezbednosni sistem u Evropi već suštinski raspadnut i da više ne funkcioniše kao jedinstven okvir.Lavrov izjavio je da bi Rusiji bilo bolje ako bi napustila Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, ali je istakao da je ta odluka na predsedniku Vladimiru Putinu.On je ocenio da je OEBS „polumrtva organizacija“. Kako je rekao, on bi se lično zalagao za izlazak iz te organizacije, ali Rusija to ne čini jer druge države ne bi sledile isti potez.Ruski eksperti skreću pažnju i na suštinsku razliku u pristupima - za razliku od Zapada, Rusija nastavlja da traži ne nove linije podela, već sveobuhvatne dogovore.
https://lat.sputnikportal.rs/20260624/ovima-bi-hitler-pozavideo-monstruozan-potez-u-srcu-evrope--spremaju-koncentracione-logore-za-ruse--1200660014.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, evropska unija (eu), sergej lavrov, berlinski zid, ukrajina, sukob, bezbednost
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, evropska unija (eu), sergej lavrov, berlinski zid, ukrajina, sukob, bezbednost
Upozorenje! Opasna promena igre: Zapad sprema novi zid – Rusija bi mogla da pooštri odgovor
Rusija ne želi podizanje zidova, niti rat sa Evropom. Naprotiv, upravo je Evropa koja svojim postupcima podiže zidove i uvlači kontinent u ratove.
Ovo za Sputnjik kaže ekspert ruskog kluba „Valdaj“ Stanislav Tkačenko povodom
izjave ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da bi hipotetičko uvođenje zapadnih kontingenata na teritoriju Ukrajine dovelo do stvaranja „novog Berlinskog zida“.
Prema njegovim rečima, pojava evropskih trupa u Ukrajini neizbežno bi promenila pravila igre. Rusija se trenutno, kako kaže, svesno drži ograničenih vojnih aktivnosti i izbegava eskalaciju protiv NATO država, ali ako bi se pojavile regularne evropske jedinice na teritoriji Ukrajine Moskva bi to mogla da protumači kao direktno uključivanje Evrope u rat i bila bi primorana da promeni i pooštri svoj pristup, što bi potencijalno uključivalo i širenje vojnih akcija van Ukrajine, na teritoriju evropskih zemalja, što za sada izbegava.
On smatra da se ovakve poruke pre svega upućuju evropskoj javnosti, odnosno običnim građanima, kao upozorenje da bi nastavak i zaoštravanje politike EU i NATO moglo da dovede do pogoršanja bezbednosne situacije i povećanja rizika od rata u Evropi.
Drugim rečima, glavna ideja je da sadašnji sukob predstavlja povratak blokovskoj podeli sveta, gde se Rusija i Zapad ponovo nalaze na suprotnim stranama, a ta simbolika služi da pojača političku poruku o eskalaciji i posledicama.
„Lavrov je u istom govoru rekao da sa sadašnjim evropskim elitama nema šta da se razgovara, dok običnim građanima Evrope ovaj konflikt nije potreban. Međutim, oni možda nisu detaljno upoznati sa njegovim razvojem. Upravo ta predstava o Berlinskom zidu kao veštačkoj barijeri za saradnju i putovanja je razumljiva Evropljanima, pa je zato ovo obraćanje pre svega usmereno ka građanima“, kaže Tkačenko.
Ipak, naš sagovornik je skeptičan prema tome da li će evropska javnost pravilno razumeti metaforu „Berlinskog zida“ u kontekstu aktuelnih dešavanja. On napominje da Moskva smatra je to ispravna konotacija aktuelnog konflikta.
Tkačenko metaforu „novog Berlinskog zida“ tumači kao simbol kraja perioda globalizacije i povratka na podelu sveta. Umesto integracije, dolazi do blokovske podele, što on opisuje kao novu geopolitičku realnost.
„U poslednjih 30 ili barem 20 godina svet je živeo u epohi globalizacije, kada su sve barijere – ekonomske, humanitarne, investicione rušene i kada se verovalo da živimo u svetu bez granica. Sada se dešava zaokret - umesto globalizacije dolazi era dezintegracije, podele planete na odvojene segmente. Ako je to sa stanovišta pojedinih država dobro — na primer, Sjedinjene Države bi želele da zadrže zapadnu hemisferu za sebe i da se mešaju u druge regione radi profita — za druge države je to neprihvatljivo. Protiv takve podele se, između ostalog, protive Kina i Indija, a Ruska Federacija smatra da blokovska podela sveta ne doprinosi ni ekonomskom razvoju, ni jačanju bezbednosti. Zato je ideja ‘novog Berlinskog zida’ upravo upozorenje da se beleži nepovoljan razvoj događaja povezan sa veštačkim podelama naroda i ekonomskom razdvajanju država“, objašnjava ekspert.
Tkačenko dodaje da se izjava ministra Lavrova može tumačiti kao političko upozorenje i signal odvraćanja, ali naglašava da takva ruska pozicija nije nova.
„Ona postoji još od 2022. godine, pa čak i od decembra 2021. godine, i više puta je ponavljana. U politici je važno ponekad potvrditi svoje stavove i dosledno ih slediti. Tako da je to ono što se u marketingu zove ‘podgrevajuća reklama’ - podsetili smo na svoj stav i rekli da on ostaje nepromenjen“, istakao je ekspert.
Strane trupe u Ukrajini - legitiman vojni cilj
Ruski šef diplomatije je izjavio da bi planovi evropskih zemalja da pošalju svoje vojne kontingente u delove Ukrajine koji su pod kontrolom Kijeva mogli dovesti do ozbiljnog istorijskog raskola. On smatra da bi te „stabilizacione snage“, koje bi predstavljale bezbednosne garancije za Ukrajinu, u suštini stvorile trajnu podelu – „novi Berlinski zid“.
On ističe da takav scenario nije prihvatljiv za Moskvu.
Nameru da pošalju svoje trupe u Ukrajinu izrazile su
zemlje „Koalicije voljnih“, koja okuplja više od
30 država – saveznika Kijeva. U januaru je potpisana i zvanična „Deklaracija o namerama“.
Ruska strana je više puta izjavljivala da će pojavu bilo kakvih stranih vojnih jedinica ili vojnih objekata u Ukrajini Moskva smatrati stranom intervencijom, a same vojnike kao legitimne vojne ciljeve.
Ruski uslovi za kraj rata u Ukrajini su povlačenje ukrajinskih snaga iz četiri nova ruska regiona – Donjecke i Luganske narodne republike, Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i odustajanje Ukrajine od ulaska u NATO i utvrđivanje neutralnog, vanblokovskog i nenuklearnog statusa Ukrajine. Takođe se traži ukidanje zapadnih sankcija i međunarodno priznanje teritorija koje Rusija smatra svojim sastavnim delom.
U tom kontekstu, u ruskim stručnim krugovima se ističe doslednost u izjavama ruskog političkog vrha o ukrajinskom pitanju, a pominjanje Berlinskog zida od strane Lavrova tumači se ne samo kao istorijska metafora, već i kao jasan politički signal upućen međunarodnoj javnosti.
Stručnjaci objašnjavaju da Lavrov zapravo poručuje Evropljanima da bi dalja eskalacija sukoba mogla da dovede ne samo do podela i ekonomskih posledica, već i do novih ljudskih žrtava, ukoliko bi došlo do uvođenja vojnih kontingenata.
Na pitanje gde je granica između zapadne „podrške Ukrajini“ i „direktnog učešća u sukobu“ Tkačenko ocenjuje da je to teško pitanje, jer u praksi ta granica nije jasno definisana.
„Ruska Federacija, njen predsednik i ministar spoljnih poslova, više puta su rekli da mi vidimo direktno učešće evropskih zemalja u sukobu kroz isporuke oružja, davanje obaveštajnih podataka Kijevu, pomoć u proizvodnji oružja na sopstvenoj teritoriji i na teritoriji Ukrajine. Tu ne postoji jasna granica prelaska iz stanja neprijateljstva u otvoreni rat. S druge strane, mi u Rusiji ne sumnjamo da se pripadnici oružanih snaga NATO-a već nalaze u Ukrajini. Oni savetuju, unose letačke zadatke i koordinate ciljeva, remontuju tehniku, odnosno učestvuju u ratu. Međutim, raspoređivanje vojnih jedinica pod sopstvenim zastavama i na konkretnim lokacijama predstavlja viši nivo eskalacije i novu fazu“, ističe ekspert.
Rusija ima spreman odgovor na sve pretnje
Tkačenko tvrdi da Rusija ima razrađene kontramere u slučaju da sukob eskalira, ali da javnost ne zna tačno kakav će biti ruski odgovor.
„Svi govore o nuklearnom oružju, ali moguće je da Rusija ima i druge metode u slučaju eskalacije koji ne predviđaju
nuklearno oružje. Na taj način se šalje signal da se prate
planovi Zapada i da se priprema ili je već pripremljen skup vojnih mera koji bi bio aktiviran
ako zapadne zemlje uvedu svoje vojne kontingente u Ukrajinu. Pri tome, Rusija dobro zna da bi zapadne zemlje, pre svega, želele da razmeste svoje snage
duž obale Crnog mora, kako bi zadržale Ukrajinu kao crnomorsku državu, a takođe i da ih stacioniraju dalje od
linije fronta, na zapadu Ukrajine, recimo oko Lavova“, navodi ekspert.
Odgovarajući na pitanje kako bi takav scenario uticao na arhitekturu bezbednosti Evrope Tkačenko ocenjuje da je bezbednosni sistem u Evropi već suštinski raspadnut i da više ne funkcioniše kao jedinstven okvir.
„Više ne postoji nikakva arhitektura bezbednosti. Formalno ju je održavao OEBS tj. Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi. U istom intervjuu Lavrov je dao veoma negativnu ocenu te organizacije. Ako treba kratko da odgovorim na vaše pitanje - takav scenario bi imao negativan uticaj i doprineo bi daljem urušavanju“, zaključio je ekspert.
Lavrov izjavio je da bi Rusiji bilo bolje ako bi napustila Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, ali je istakao da je ta odluka na predsedniku Vladimiru Putinu.
On je ocenio da je OEBS „polumrtva organizacija“. Kako je rekao, on bi se lično zalagao za izlazak iz te organizacije, ali Rusija to ne čini jer druge države ne bi sledile isti potez.
Ruski eksperti skreću pažnju i na suštinsku razliku u pristupima - za razliku od Zapada, Rusija nastavlja da traži ne nove linije podela, već sveobuhvatne dogovore.
