https://lat.sputnikportal.rs/20260624/ovima-bi-hitler-pozavideo-monstruozan-potez-u-srcu-evrope--spremaju-koncentracione-logore-za-ruse--1200660014.html
Ovima bi Hitler pozavideo: Monstruozan potez u srcu Evrope – spremaju koncentracione logore za Ruse
Ovima bi Hitler pozavideo: Monstruozan potez u srcu Evrope – spremaju koncentracione logore za Ruse
Sputnik Srbija
Izgradnja koncentracionog logora za ruske ratne zarobljenike u Holandiji su deo šire političke i propagandne strategije, čiji je cilj da se prikaže vojna... 24.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-24T22:22+0200
2026-06-24T22:22+0200
2026-06-24T22:22+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
vojska i naoružanje
analize i mišljenja
holandija
koncentracioni logor
ratni zarobljenici
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111944/62/1119446278_0:102:1024:678_1920x0_80_0_0_97aa00f8aac1dba121826c04ceb95145.jpg
Prethodno je objavljeno da holandska vojska uvežbava otvaranje logora za 2.000 ratnih zarobljenika na svojoj teritoriji u slučaju rata sa Rusijom. Ova vežba, koja uključuje brzu izgradnju logora, najveća je u poslednjih 30 godina.Vežbe su deo šireg vojnog planiranja, koje predviđa „scenarije koji podrazumevaju masovno zarobljavanje neprijateljskih vojnika“. Holanđani navode da je logor na poligonu u Groningenu namenjen da pokaže „kako se može držati veliki broj ratnih zarobljenika daleko od linije fronta“.Projekat takođe predviđa upotrebu savremenih tehnologija. Umesto tradicionalnih stražarskih kula i reflektora, centralnu ulogu imaju moderni sistemi za video-nadzor, a dodatno će se u te svrhe koristiti i dronovi.Pukovnik Matvijčuk kategorički odbacuje ideju da bi Rusija u slučaju rata sa Evropom mogla biti poražena, te ocenjuje da ovakve akcije Evropljana govore o njihovom strahu od Rusije.NATO i zapadne zemlje otvoreno govore da se pripremaju za rat sa Rusijom, a u svojim strateškim dokumentima i vojnim planiranjima polaze od toga da bi rat na evropskom kontinentu mogao da počne 2030. godine.„Ako pogledamo istorijski, Evropa čim počne da slabi odmah je spremna za rat. I taj slogan ‘Drang nach Osten’, u prevodu ‘Prodor na istok’, oni doživljavaju kao slamku spasa koja po mišljenju evropskih političara treba da ih spasi od ekonomske krize. Danas Evropa preživljava finansijske, ekonomske, političke i demografske krize i otuda sve ove priče“, objašnjava ekspert.Matvijčuk navodi da Evropa remilitarizuje svoju ekonomiju kako bi ublažila posledice krize u pojedinim privrednim sektorima, pre svega u energetici i automobilskoj industriji. Privreda se prebacuje na „ratne koloseke“, pa evropska automobilska industrija prelazi na vojnu proizvodnju.Šta Evropa nikada nije oprostila RusijiKoncentracioni logori na teritoriji okupirane Holandije nisu novost. Dok je Rusija, istorijski oslobađala logore i spasavala ljude od nacističkih zločina - uostalom kao i celu Evropu - na teritoriji Holandije je tokom Drugog svetskog rata bilo nekoliko logora smrti. U logoru Amersfort bilo je više od 35.000 ljudi, među kojima su bili i holandski Jevreji i sovjetski ratni zarobljenici. Logor Vesterbork služio je kao tranzitni centar iz kojeg su zatočenici upućivani u logore smrti Aušvic i Sobibor. U logoru Hercogenbuš hiljade ljudi su pogubljene ili streljane.Tokom nemačke okupacije od 1940. do 1945. godine, od oko 120.000 Jevreja koji su živeli u Holandiji, preživelo je samo oko 27.000.Holanđani su aktivno i sarađivali sa nacistima. Procenjuje se da je u jedinicama SS-a služilo oko 40.000 Holanđana, koji su ratovali u sastavu četiri dobrovoljačke SS divizije, kao i oklopne divizije „Viking“.Odgovarajući na pitanje da li stvaranje logora u Evropi danas i savremene tenzije između Evrope i Rusije predstavljaju dokaz istorijskog neuspeha posleratnog bezbednosnog sistema, Matvijučuk je izneo stav da deo aktiuelnih evropskih političkih elita nastoji da revidira istorijsku ulogu Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu.Po njegovom mišljenju, pojedini evropski lideri pokušavaju da izjednače SSSR i nacističku Nemačku, dok istovremeno Rusiju predstavljaju kao glavnog izvora pretnje za Evropu.„Kada je završen Drugi svetski rat u Berlinu je održana Parada pobede na kojoj je maršal Georgij Žukov rekao: ‘Evropa nam nikada neće oprostiti što smo je oslobodili’. To se zaista i dešava. Evropa je u stalnom stanju revanšizma. Ursula fon der Lajen je potomak stare ruske plemićke porodice, a zamera Rusiji to što je njenom dedi 1917. godine oduzeto imanje. Recimo, Merc je potomak SS generala koji je ratovao protiv Rusije. Zar potomci mogu da zaborave sećanje na svoje dede-zločince? Oni žele da ulepšaju sliku, da prikažu SSSR i Hitlera kao iste figure i danas pokušavaju da politiku Rusije predstave kao agresivnu koja se namerno suprotstavlja Evropi“, navodi pukovnik.Matvijučuk ukazuje i na ulogu Holandije tokom Drugog svetskog rata, navodeći da je zemlja sarađivala sa okupacionim vlastima.Mediji navode da su ovakve vežbe poslednji put održane još tokom Hladnog rata. Tokom operacija u Avganistanu, holandska vojska je uspela da istovremeno zarobi tek po dva do tri lica, koja su držali u vojnim bazama.Činjenica da Holandija prvi put posle više od 30 godina vežba uspostavljanje logora za ratne zarobljenike govori da se u NATO-u ozbiljno razmatra mogućnost sukoba većih razmera na evropskom tlu. To ne znači da je rat neizbežan, ali znači da nije isključen iz vojnih planova.Čopor pasa laje na medvedaHolandska vojska po brojnosti nije velika i nikako ne može da parira ruskim oružanim snagama, pa se zato oslanja na kolektivnu zaštitu NATO.„Holandija je aktivan član NATO-a, potpuno je pod ‘kišobranom‘ Sjedinjenih Američkih Država i oni smatraju da im to daje pravo da daju takve izjave, kao što čopor pasa laje na medveda, samo zato jer je u čoporu. Drugo, holandska vojska broji oko 60–70 hiljada vojnika. Pored toga, četiri naša ‘iskandera’ mogu potpuno da unište tu zemlju, da se više nikada ne oporavi, ali mi to nećemo uraditi, jer smo ih u Drugom svetskom ratu spasavali od fašizma, spasavali od ‘hitlerizma‘. Danas oni pokušavaju da nam uzvrate i zabibere tako što prave logore za naše vojnike“, zaključio je Matvijčuk.Brigadni general Nikol de Volf izjavila je da će uslovi za ratne zarobljenike u holandskom logoru biti „jednako udobni kao i uslovi holandskog vojnog osoblja“.Kako je navela, zarobljenici će biti smešteni u male bele barake, kapaciteta 20 mesta, i spavaće u krevetima na sprat. Svakom zarobljeniku biće omogućen pristup uređenim zonama, uključujući prostore za šetnju, zajednička kupatila, trpezariju i medicinski punkt.Lične stvari, poput mobilnih telefona, moraju se predati, iako će ratnim zarobljenicima biti dozvoljeno da šalju pisma kući.Prema planu, u slučaju većeg sukoba, zarobljeni vojnici bi bili prebacivani duboko u pozadinu, na udaljenost od nekoliko stotina kilometara od linije fronta, radi registracije, ispitivanja i daljeg zadržavanja do eventualne razmene zarobljenika.Ruska ambasada u Holandiji ocenila je da vežbe holandske vojske stvaraju utisak namerne eskalacije tenzija, a ovakve planove ambasada vidi kao još jednu u nizu antiruskih inicijativa holandskih vlasti.
https://lat.sputnikportal.rs/20260623/zaostrava-se-ovo-je-nova-faza-rata-zapada-protiv-rusije-ceka-se-jos-samo-povod-za---veliko-zlo-olivera-ikodinovic-1200615270.html
holandija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, vojska i naoružanje, analize i mišljenja, holandija, koncentracioni logor, ratni zarobljenici, nato, evropska unija (eu), revizija istorije
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, vojska i naoružanje, analize i mišljenja, holandija, koncentracioni logor, ratni zarobljenici, nato, evropska unija (eu), revizija istorije
Ovima bi Hitler pozavideo: Monstruozan potez u srcu Evrope – spremaju koncentracione logore za Ruse
Izgradnja koncentracionog logora za ruske ratne zarobljenike u Holandiji su deo šire političke i propagandne strategije, čiji je cilj da se prikaže vojna spremnost EU, dok istovremeno time prikrivaju unutrašnje krize - ekonomske, demografske i političke, ocenjuje Anatolij Matvijčuk, ruski vojni ekspert i glavni urednik ruske agencije „ANNA njuz“.
Prethodno je objavljeno da
holandska vojska uvežbava otvaranje logora za 2.000 ratnih zarobljenika na svojoj teritoriji u slučaju rata sa Rusijom. Ova vežba, koja uključuje brzu izgradnju logora, najveća je u poslednjih 30 godina.
Vežbe su deo šireg vojnog planiranja, koje predviđa „scenarije koji podrazumevaju masovno zarobljavanje neprijateljskih vojnika“. Holanđani navode da je logor na poligonu u Groningenu namenjen da pokaže „kako se može držati veliki broj ratnih zarobljenika daleko od linije fronta“.
Projekat takođe predviđa upotrebu savremenih tehnologija. Umesto tradicionalnih stražarskih kula i reflektora, centralnu ulogu imaju moderni sistemi za video-nadzor, a dodatno će se u te svrhe koristiti i dronovi.
Pukovnik Matvijčuk kategorički odbacuje ideju da bi Rusija u slučaju rata sa Evropom mogla biti poražena, te ocenjuje da ovakve akcije Evropljana govore o njihovom strahu od Rusije.
„Oni misle da će, čim objave rat Rusiji, ruska vojska stati u red i početi da se predaje. Naravno da se tako nešto neće desiti! Treba da se sete Drugog svetskog rata i kako je sve to izgledalo. Oni misle da će to biti po modelu Hitlera - kada je Hitler napao Sovjetski Savez i kada je bilo miliona zarobljenika... Drugo, mislim da je ovo samo propagandni trik Holandije i da se to radi po nalogu Brisela sa ciljem da se pokaže da se oni zaista spremaju za rat sa Rusijom. U stvarnosti, rat sa Rusijom je za njih užas i noćna mora, ali im je je ovo potrebno za politički pi-ar, kako bi pokazali da je EU sila koja je spremna da kazni svakoga ko ne sledi njenu politiku. Sa stanovišta zdravog razuma, ja to ocenjujem kao političku pi-ar akciju“, kaže Matvijčuk.
NATO i zapadne zemlje otvoreno govore da se pripremaju za rat sa Rusijom, a u svojim strateškim dokumentima i vojnim planiranjima polaze od toga da bi rat na evropskom kontinentu mogao da počne 2030. godine.
„Ako pogledamo istorijski, Evropa čim počne da slabi odmah je spremna za rat. I taj slogan ‘Drang nach Osten’, u prevodu ‘Prodor na istok’, oni doživljavaju kao slamku spasa koja po mišljenju evropskih političara treba da ih spasi od ekonomske krize. Danas Evropa preživljava finansijske, ekonomske, političke i demografske krize i otuda sve ove priče“, objašnjava ekspert.
Matvijčuk navodi da Evropa remilitarizuje svoju ekonomiju kako bi ublažila posledice krize u pojedinim privrednim sektorima, pre svega u energetici i automobilskoj industriji. Privreda se prebacuje na „ratne koloseke“, pa evropska automobilska industrija prelazi na vojnu proizvodnju.
Šta Evropa nikada nije oprostila Rusiji
Koncentracioni logori na teritoriji okupirane Holandije nisu novost. Dok je Rusija, istorijski oslobađala logore i spasavala ljude od nacističkih zločina - uostalom kao i celu Evropu - na teritoriji Holandije je tokom Drugog svetskog rata bilo nekoliko logora smrti. U logoru Amersfort bilo je više od 35.000 ljudi, među kojima su bili i holandski Jevreji i sovjetski ratni zarobljenici. Logor Vesterbork služio je kao tranzitni centar iz kojeg su zatočenici upućivani u logore smrti Aušvic i Sobibor. U logoru Hercogenbuš hiljade ljudi su pogubljene ili streljane.
Tokom nemačke okupacije od 1940. do 1945. godine, od oko 120.000 Jevreja koji su živeli u Holandiji, preživelo je samo oko 27.000.
Holanđani su aktivno i sarađivali sa nacistima. Procenjuje se da je u jedinicama SS-a služilo oko 40.000 Holanđana, koji su ratovali u sastavu četiri dobrovoljačke SS divizije, kao i oklopne divizije „Viking“.
Odgovarajući na pitanje da li stvaranje logora u Evropi danas i savremene tenzije između Evrope i Rusije predstavljaju dokaz istorijskog neuspeha posleratnog bezbednosnog sistema, Matvijučuk je izneo stav da deo aktiuelnih evropskih političkih elita nastoji da revidira istorijsku ulogu Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu.
Po njegovom mišljenju, pojedini evropski lideri pokušavaju da izjednače SSSR i nacističku Nemačku, dok istovremeno Rusiju predstavljaju kao glavnog izvora pretnje za Evropu.
„Kada je završen Drugi svetski rat u Berlinu je održana Parada pobede na kojoj je maršal Georgij Žukov rekao: ‘Evropa nam nikada neće oprostiti što smo je oslobodili’. To se zaista i dešava. Evropa je u stalnom stanju revanšizma. Ursula fon der Lajen je potomak stare ruske plemićke porodice, a zamera Rusiji to što je njenom dedi 1917. godine oduzeto imanje. Recimo, Merc je potomak SS generala koji je ratovao protiv Rusije. Zar potomci mogu da zaborave sećanje na svoje dede-zločince? Oni žele da ulepšaju sliku, da prikažu SSSR i Hitlera kao iste figure i danas pokušavaju da politiku Rusije predstave kao agresivnu koja se namerno suprotstavlja Evropi“, navodi pukovnik.
Matvijučuk ukazuje i na ulogu Holandije
tokom Drugog svetskog rata, navodeći da je zemlja sarađivala sa okupacionim vlastima.
„Stvar je u tome da su i Holanđani bili saučesnici u ratnim zločinima. Prvo, nisu uspele da pruže bilo kakav otpor Hitleru. Drugo, stavile su i teritoriju i stanovništvo na raspolaganje okupacionom režimu u izvršenju raznih zadataka - nadzornici u tim logorima bili su Holanđani. To su ljudi koji su bili umešani u ubijanje i Jevreja i Rusa“, navodi Matvijučuk.
Mediji navode da su ovakve vežbe poslednji put održane još tokom Hladnog rata. Tokom operacija u Avganistanu, holandska vojska je uspela da istovremeno zarobi tek po dva do tri lica, koja su držali u vojnim bazama.
Činjenica da Holandija prvi put posle više od 30 godina vežba uspostavljanje logora za ratne zarobljenike govori da se u NATO-u ozbiljno razmatra mogućnost sukoba većih razmera na evropskom tlu. To ne znači da je rat neizbežan, ali znači da nije isključen iz vojnih planova.
Čopor pasa laje na medveda
Holandska vojska po brojnosti nije velika i nikako ne može da parira ruskim oružanim snagama, pa se zato oslanja na kolektivnu zaštitu NATO.
„Holandija je aktivan član NATO-a, potpuno je pod ‘kišobranom‘ Sjedinjenih Američkih Država i oni smatraju da im to daje pravo da daju takve izjave, kao što čopor pasa laje na medveda, samo zato jer je u čoporu. Drugo, holandska vojska broji oko 60–70 hiljada vojnika. Pored toga, četiri naša ‘iskandera’ mogu potpuno da unište tu zemlju, da se više nikada ne oporavi, ali mi to nećemo uraditi, jer smo ih u Drugom svetskom ratu spasavali od fašizma, spasavali od ‘hitlerizma‘. Danas oni pokušavaju da nam uzvrate i zabibere tako što prave logore za naše vojnike“, zaključio je Matvijčuk.
Brigadni general Nikol de Volf izjavila je da će uslovi za ratne zarobljenike u holandskom logoru biti „jednako udobni kao i uslovi holandskog vojnog osoblja“.
Kako je navela, zarobljenici će biti smešteni u male bele barake, kapaciteta 20 mesta, i spavaće u krevetima na sprat. Svakom zarobljeniku biće omogućen pristup uređenim zonama, uključujući prostore za šetnju, zajednička kupatila, trpezariju i medicinski punkt.
Lične stvari, poput mobilnih telefona, moraju se predati, iako će ratnim zarobljenicima biti dozvoljeno da šalju pisma kući.
Prema planu, u slučaju većeg sukoba, zarobljeni vojnici bi bili prebacivani duboko u pozadinu, na udaljenost od nekoliko stotina kilometara od linije fronta, radi registracije, ispitivanja i daljeg zadržavanja do eventualne razmene zarobljenika.
Ruska ambasada u Holandiji ocenila je da vežbe holandske vojske stvaraju utisak namerne eskalacije tenzija, a ovakve planove ambasada vidi kao još jednu u nizu antiruskih inicijativa holandskih vlasti.
