https://lat.sputnikportal.rs/20260623/zaostrava-se-ovo-je-nova-faza-rata-zapada-protiv-rusije-ceka-se-jos-samo-povod-za---veliko-zlo-olivera-ikodinovic-1200615270.html
Zaoštrava se! Ovo je nova faza rata Zapada protiv Rusije: Čeka se još samo povod za - veliko zlo
Zaoštrava se! Ovo je nova faza rata Zapada protiv Rusije: Čeka se još samo povod za - veliko zlo
Sputnik Srbija
Povećanjem vojne proizvodnje i sve većim isporukama oružja Kijevu, kao i vežbama stvaranja koncentracionih logora za Ruse, zapadne zemlje ulaze u novu, oštriju... 23.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-23T22:23+0200
2026-06-23T22:23+0200
2026-06-23T22:23+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
evropska unija (eu)
oružje
vojna industrija
sukob
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/03/1187511698_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_3789cd52dbb1ff7e2cf23260f27d4d15.jpg
On istovremeno ocenjuje da se direktan sukob velikih sila za sada ipak izbegava, ističući da Moskva, svakako, neće prva pokretati napad.Klincevič se tako osvrnuo na upozorenje Alekseja Puškova, predsednika ruskog Komiteta Saveta Federacije za informacionu politiku, koji je rekao da zapadne zemlje ulaze u novu fazu rata protiv Rusije, koja uključuje snabdevanje Ukrajine raketama dugog dometa i dozvoljavanje Kijevu da koristi njihov vazdušni prostor za izvođenje udara na rusku teritoriju. On smatra da takvi potezi znače dublje uključivanje zapadnih država u sukob.Rusija će morati da delujeSenator je ukazao i da zemlje NATO-a Kijevu pružaju podršku ne samo u vidu naoružanja. Prema njegovim rečima, Ukrajina od saveznika dobija obaveštajne podatke i bespilotne letilice, koje se koriste za napade na vojne, industrijske i civilne objekte na teritoriji Rusije.Klincevič potvrđuje da nova faza rata stvara dodatnu problematiku i dovodi do daljeg zaoštravanja odnosa između Rusije i Zapada, uz povećan rizik od eskalacije sukoba.On navodi da Rusija trenutno deluje na dva načina. Prvi je diplomatski, kroz isticanje nedopustivosti aktuelnih dešavanja i pokušaje da se pitanja rešavaju na međunarodnom planu, a kao uspehe ruske diplomatije, političke i pravne pobede, pominje i presude međunarodnih sudova u vezi sa Kerčkim moreuzom i Azovskim morem. Drugi pravac delovanja odnosi se na vojnu sferu, odnosno na zaštitu sopstvene teritorije i jačanje oružanih snaga na bojnom polju.„Jedino, pre ili kasnije, moraćemo nešto da uradimo u vezi sa tim što se Evropljani faktički uvlače u rat i sprovode vojne vežbe, ali to će već biti isključivo vojno-politička odluka o kojoj ćemo saznati u poslednjem trenutku. Na to, naravno, niko neće unapred upozoravati“, dodao je ekspert.Na pitanje gde je granica između vojne pomoći i direktnog učešća u sukobu Klincevič kaže da međunarodno javno pravo te situacije ne definiše precizno.„U principu, ovo se može smatrati indirektnim učešćem u borbenim dejstvima. Za sada Evropljani ne prelaze granicu koja bi podrazumevala izvođenje udara sa svoje teritorije na teritoriju Rusije, što bi predstavljalo klasičan ‘casus belli’ tj. povod za rat i direktnu oružanu borbu“, kaže Klincevič.On ocenjuje da je reč o ozbiljnom problemu koji će morati da se rešava u narednom periodu, pre svega u domenu logistike. Prema njegovom mišljenju, ključni pravac delovanja bio bi onemogućavanje isporuka oružja Ukrajini, kroz blokiranje transportnih i logističkih pravaca, kao i udare na železničku i drugu kritičnu infrastrukturu. Dodaje da se u praksi već vidi jačanje takve strategije u ruskim oružanim snagama.Hoće li Zapad preći „crvene linije“Klincevič potvrđuje da potezi Evropske unije i Zapada doprinose povećanju rizika od direktnog sukoba između Rusije i NATO-a, kao i širenja konflikta van teritorije Ukrajine.„Militarizacija je u određenoj meri obostrana, i zaista, pre ili kasnije ‘puška koja visi na zidu može da opali’, ali dok Evropa direktno ne izvede udar na Rusiju ili ne pokuša neke provokacije, kao što su, na primer, morska i kopnena blokada Kalinjingrada, sa ciljem da izvrše pritisak na nas, ne mislim da će to dovesti do direktnih borbenih dejstava, jer je to onda jedan korak do upotrebe nuklearnog oružja“, smatra ekspert.Govoreći o posledicama ovakvog razvoja događaja, on navodi da je bezbednosna situacija u Evropi praćena i značajnim ekonomskim pogoršanjem, pre svega padom životnog standarda.Odgovor Rusije na te pretnje za sada se ogleda u vojnim i diplomatskim merama u okviru postojećeg sukoba. To podrazumeva intenziviranje udara na teritoriji Ukrajine radi onemogućavanja isporuka naoružanja, zatim kontinuiranu diplomatsku diskusiju sa evropskim državama, kao i značajno jačanje odbrambenih sposobnosti u cilju zaštite od sve češćih napada zapadnim dalekometnim oružjem.„Direktan sukob, nanošenje udara po Evropi i početak rata sa NATO-om — za sada ne vidim takve scenarije“, istakao je Klincevič.Osvrćući se na upozorenja Moskve da Evropa na različite načine pokušava da dobije na vremenu kako bi do 2030. godine dostigla punu vojnu spremnost za mogući sukob sa Rusijom Klincevič kaže da se Rusija sprema za takve scenarije.„Mi ne planiramo da napadamo nekog prvi, ali vidimo da se NATO zaista sprema za oružani sukob, čemu ide u prilog i poslednja vest da Holandija uvežbava postavljanje koncentracionih logora za ruske ratne zarobljenike. Ali, kao što rekoh, po mom mišljenju, mi nećemo biti prvi ko će dovesti do te eskalacije“, zaključio je Klincevič.Holandske oružane snage u junu su prvi put posle više od 30 godina održale vežbu postavljanja logora, kapaciteta do 2.000 vojnika, za ratne zarobljenike u pripremi za mogući rat sa Rusijom.Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, ako se NATO ranije ograničavao na podršku kijevskom režimu, koji je došao na vlast nezakonitim oružanim putem, uz pomoć državnog udara, sada na Zapadu otvoreno govore o pripremama za rat i o povećanju vojnih budžeta.On je poručio da će Rusija „operativno i adekvatno“ odgovoriti na sve spoljne i unutrašnje pretnje.Takođe je naveo da je tokom prošle godine više od 1.000 vrsta naoružanja i vojne tehnike testirano u borbenim uslovima, uključujući dronove, robotske sisteme i drugu savremenu opremu.Prema njegovim rečima, Rusija nastavlja modernizaciju svih ključnih delova vojske, uključujući nuklearne snage, kopnenu vojsku, Vazdušno-kosmičke snage i Ratnu mornaricu.Ipak, dodao je da ni najsavremenije oružje ne može da zameni ulogu vojnika i njihovu hrabrost.Na kraju je ocenio da je globalna bezbednosna situacija daleko od stabilne i da raste rizik od novih sukoba u različitim delovima sveta.
https://lat.sputnikportal.rs/20260623/kremlj-o-planovima-trampa-za-proizvodnju-oruzja-u-toku-je-militarizacija-ekonomije-sad-1200613494.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, evropska unija (eu), oružje, vojna industrija, sukob, rat, nato, vladimir putin
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, evropska unija (eu), oružje, vojna industrija, sukob, rat, nato, vladimir putin
Zaoštrava se! Ovo je nova faza rata Zapada protiv Rusije: Čeka se još samo povod za - veliko zlo
Povećanjem vojne proizvodnje i sve većim isporukama oružja Kijevu, kao i vežbama stvaranja koncentracionih logora za Ruse, zapadne zemlje ulaze u novu, oštriju fazu rata u Ukrajini, što, prema oceni šefa ruskog Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba Andreja Klinceviča, stvara rizik od eskalacije i šireg sukoba sa Rusijom.
On istovremeno ocenjuje da se direktan sukob velikih sila za sada ipak izbegava, ističući da Moskva, svakako, neće prva pokretati napad.
Klincevič se tako osvrnuo na
upozorenje Alekseja Puškova, predsednika ruskog Komiteta Saveta Federacije za informacionu politiku, koji je rekao da zapadne zemlje ulaze u novu fazu rata protiv Rusije, koja uključuje
snabdevanje Ukrajine raketama dugog dometa i dozvoljavanje Kijevu da koristi njihov vazdušni prostor za izvođenje udara na rusku teritoriju. On smatra da takvi potezi znače dublje uključivanje zapadnih država u sukob.
Rusija će morati da deluje
Senator je ukazao i da zemlje NATO-a Kijevu pružaju podršku ne samo u vidu naoružanja. Prema njegovim rečima, Ukrajina od saveznika dobija obaveštajne podatke i bespilotne letilice, koje se koriste za napade na vojne, industrijske i civilne objekte na teritoriji Rusije.
Klincevič potvrđuje da nova faza rata stvara dodatnu problematiku i dovodi do daljeg zaoštravanja odnosa između Rusije i Zapada, uz povećan rizik od eskalacije sukoba.
„Evropska unija astronomskim tempom povećava proizvodnju različitih vrsta naoružanja i, naravno, isporuke Ukrajini. To oružje se u Ukrajini i testira. Oni su partneri koji su postavili zadatak strateškog poraza Rusije. Zbog svega toga, Rusija će pre ili kasnije morati da deluje“, istakao je Klincevič.
On navodi da Rusija trenutno deluje na dva načina. Prvi je diplomatski, kroz isticanje nedopustivosti aktuelnih dešavanja i pokušaje da se pitanja rešavaju na međunarodnom planu, a kao uspehe ruske diplomatije,
političke i pravne pobede, pominje i
presude međunarodnih sudova u vezi sa Kerčkim moreuzom i Azovskim morem. Drugi pravac delovanja odnosi se na vojnu sferu, odnosno na zaštitu sopstvene teritorije i
jačanje oružanih snaga na bojnom polju.
„Jedino, pre ili kasnije, moraćemo nešto da uradimo u vezi sa tim što se Evropljani faktički uvlače u rat i sprovode vojne vežbe, ali to će već biti isključivo vojno-politička odluka o kojoj ćemo saznati u poslednjem trenutku. Na to, naravno, niko neće unapred upozoravati“, dodao je ekspert.
Na pitanje gde je granica između vojne pomoći i direktnog učešća u sukobu Klincevič kaže da međunarodno javno pravo te situacije ne definiše precizno.
„U principu, ovo se može smatrati indirektnim učešćem u borbenim dejstvima. Za sada Evropljani ne prelaze granicu koja bi podrazumevala izvođenje udara sa svoje teritorije na teritoriju Rusije, što bi predstavljalo klasičan ‘casus belli’ tj. povod za rat i direktnu oružanu borbu“, kaže Klincevič.
On ocenjuje da je reč o ozbiljnom problemu koji će morati da se rešava u narednom periodu, pre svega u domenu logistike. Prema njegovom mišljenju, ključni pravac delovanja bio bi onemogućavanje isporuka oružja Ukrajini, kroz blokiranje transportnih i logističkih pravaca, kao i udare na železničku i drugu kritičnu infrastrukturu. Dodaje da se u praksi već vidi jačanje takve strategije u ruskim oružanim snagama.
Hoće li Zapad preći „crvene linije“
Klincevič potvrđuje da potezi Evropske unije i Zapada doprinose povećanju rizika od direktnog sukoba između Rusije i NATO-a, kao i širenja konflikta van teritorije Ukrajine.
„Militarizacija je u određenoj meri obostrana, i zaista, pre ili kasnije ‘puška koja visi na zidu može da opali’, ali dok Evropa direktno ne izvede udar na Rusiju ili ne pokuša neke provokacije, kao što su, na primer, morska i kopnena blokada Kalinjingrada, sa ciljem da izvrše pritisak na nas, ne mislim da će to dovesti do direktnih borbenih dejstava, jer je to onda jedan korak do upotrebe nuklearnog oružja“, smatra ekspert.
Govoreći o posledicama ovakvog razvoja događaja, on navodi da je bezbednosna situacija u Evropi praćena i značajnim ekonomskim pogoršanjem, pre svega padom životnog standarda.
„Prvo, Evropa značajno snižava svoj životni standard i već sada ulazi u recesiju u svim pravcima. Nažalost, vojne isporuke i prebacivanje automobilskih fabrika na proizvodnju vojne opreme jedan su od načina da se spasu radna mesta i održi zaposlenost u tim zemljama. Mi vidimo kuda to ide. Osim toga, radi se na prenaoružavanju, jer nove tipove naoružanja koji se sada koriste u Specijalnoj vojnoj operaciji Evropljani trenutno nemaju, pa zato prelaze na tu prenamenu proizvodnje. Mislim da će pre ili kasnije doći do deeskalacije, jer to ne može dugo da traje“, ocenjuje ekspert.
Odgovor Rusije na te pretnje za sada se ogleda u vojnim i diplomatskim merama u okviru postojećeg sukoba. To podrazumeva intenziviranje udara na teritoriji Ukrajine radi onemogućavanja isporuka naoružanja, zatim kontinuiranu diplomatsku diskusiju sa evropskim državama, kao i značajno jačanje odbrambenih sposobnosti u cilju zaštite od sve češćih napada zapadnim dalekometnim oružjem.
„Direktan sukob, nanošenje udara po Evropi i početak rata sa NATO-om — za sada ne vidim takve scenarije“, istakao je Klincevič.
Osvrćući se na upozorenja Moskve da Evropa na različite načine pokušava da dobije na vremenu kako bi do 2030. godine dostigla punu vojnu spremnost za mogući sukob sa Rusijom Klincevič kaže da se Rusija sprema za takve scenarije.
„Mi ne planiramo da napadamo nekog prvi, ali vidimo da se NATO zaista sprema za oružani sukob, čemu ide u prilog i poslednja vest da Holandija uvežbava postavljanje koncentracionih logora za ruske ratne zarobljenike. Ali, kao što rekoh, po mom mišljenju, mi nećemo biti prvi ko će dovesti do te eskalacije“, zaključio je Klincevič.
Holandske oružane snage u junu su prvi put posle više od 30 godina održale vežbu postavljanja logora, kapaciteta do 2.000 vojnika, za ratne zarobljenike u pripremi za mogući rat sa Rusijom.
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, ako se NATO ranije ograničavao na podršku kijevskom režimu, koji je došao na vlast nezakonitim oružanim putem, uz pomoć državnog udara, sada na Zapadu otvoreno govore o pripremama za rat i o povećanju vojnih budžeta.
On je poručio da će Rusija „operativno i adekvatno“ odgovoriti na sve spoljne i unutrašnje pretnje.
Takođe je naveo da je tokom prošle godine više od 1.000 vrsta naoružanja i vojne tehnike testirano u borbenim uslovima, uključujući dronove, robotske sisteme i drugu savremenu opremu.
Prema njegovim rečima, Rusija nastavlja modernizaciju svih ključnih delova vojske, uključujući nuklearne snage, kopnenu vojsku, Vazdušno-kosmičke snage i Ratnu mornaricu.
Ipak, dodao je da ni najsavremenije oružje ne može da zameni ulogu vojnika i njihovu hrabrost.
Na kraju je ocenio da je globalna bezbednosna situacija daleko od stabilne i da raste rizik od novih sukoba u različitim delovima sveta.
