Zamalo da Lavrov sruši zapadno jednoumlje! A onda su u poslednjem času skočili totalitarni cenzori….
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Pratite nas
Činjenica da bi čitaoci „Politika“ i građani Evropske unije mogli da čuju bilo šta što kaže ruski ministar spoljnih poslova već je sama po sebi problem u Briselu, jer ugrožava njihov koncept jednoumlja. Uopšte nije sporno ono šta je Lavrov napisao, već sama činjenica da je on taj koji je bilo šta rekao, kaže za Sputnjik novinar Nebojša Malić.
Sergej Lavrov napisao je za „Politiko“ članak pod nazivom „Ukrajina, Evropa i globalna bezbednost“ koji je prvobitno bio namenjen za objavljivanje na portalu evropskog izdanja, međutim, iz redakcije su u poslednji čas odustali od objavljivanja, nakon čega je tekst objavljen u ruskim medijima.
Uredništvo „Politika“ i dalje nije pružilo nikakvo obrazloženje za odbijanje teksta, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Sloboda govora nije za svakoga
Sloboda govora je suštinski američka vrednost, a ne evropska, ističe Nebojša Malić i dodaje da Evropska unija propagira slobodu govora po principu izgovaranja onog što je prethodno odobreno i dozvoljeno.
Svako prozivanje Evropske unije ili Brisela za licemerje neće imati nekog velikog efekta, jer je licemerje ugrađeno u njihov sistem. Dobro je kada oni nešto rade, a loše je kada isto to radi neko ko je proglašen za zločinca i dežurnog krivca. Rusi i Srbi, po toj logici, ne mogu da urade ništa dobro, a Evropska unija i njeni miljenici ne mogu da urade ništa loše. To je tako po definiciji i teško da će se promeniti navođenjem primera ili racionalnom debatom, rekao je Malić za Sputnjik.
On dodaje da uopšte nije začuđujuće što je baš „Politiko“ odbio da objavi tekst ruskog šefa diplomatije, budući da je to propagandistička publikacija „Aksel Špringera“ koji od osnivanja u svojoj misiji ima zacrtanu NATO propagandu. Ti mediji su, po definiciji, propagandisti NATO-a, ističe Malić koji smatra da je licemerno što upravo oni sebi daju za pravo da druge prozivaju za propagandu.
Ne čudi me što nisu hteli da objave Lavrovljev tekst, već me čudi što su tako nešto uopšte i ponudili. S druge strane, odbijanje da se čuje druga perspektiva uvek je znak slabosti i straha. Kada iščupate čoveku jezik, to je dokaz da se bojite onoga šta bi on mogao da kaže i to je poruka koja se ovom odlukom šalje iz Brisela – da je Evropsku uniju strah onoga šta Rusija ima da kaže.
Ovaj strah EU pokazuje svakodnevno – od 2016. i 2017. godine sa neosnovanim i kasnije dokazano lažnim optužbama o ruskom mešanju u američke izbore, preko britanske afere Skripalj, da bi na kraju kulminiralo 2022. godine otvorenom cenzurom ruskih medija.
Pristup po kojem su samo informacije koje odobri Evropska unija ispravne, a sve drugo predstavlja pretnju po bezbednost i demokratiju pokazuje da tu nema demokratije, već predstavlja apsolutno fiktivni, narativni konstrukt u kojem čovek može da glasa za svakoga – sve dok to dozvoli Brisel, može da misli šta god hoće – sve dok to dozvoli Brisel, potpuno je slobodan – ako poštuje briselsku definiciju slobode.
To onda nije ni sloboda, ni demokratija, ni kritičko razmišljanje, već isključivo podaništvo jednom neizabranom i nelegitimnom sistemu. Ako vam je vrhunac legitimnosti odluka doneta na demokratskim izborima, a vi nemate izbore, već vas imenuju političari po hodnicima i konferencijskim salama „ispod žita“, onda tu nema mnogo demokratije. Ako dobijate imenovanje u Briselu ukoliko ste propali političar i gubitnik „kod kuće“, kao što je slučaj sa Evropskom komisijom, onda tu nema ni „D“ od demokratije. To je suštinski paradoks Evropske unije: Brisel nema unutrašnji legitimitet, a ponaša se kao da ima mandat – gotovo nebeski mandat, kako bi rekli Kinezi.
Čime ih je Lavrov uplašio?
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u svom članku se osvrnuo na zahteve Francuske, Nemačke i Britanije iznete u Londonu, ocenivši da evropske države ne vode iskren dijalog po pitanju Rusije i sukoba u Ukrajini, već da postavljaju ultimatume kako bi kupile vreme za budući rat sa Rusijom.
On je upozorio da potezi NATO-a sve više vode ka oružanom sukobu koji bi kasnije mogao da preraste i u nuklearni, a takođe je i odbacio postojeći evropski bezbednosni sistem i pozvao na stvaranje nove evroazijske bezbednosne strukture.
Malić podseća da ono što je Lavrov rekao nije bilo bitno drugačije od onoga šta su svojevremeno govorili Angela Merkel i Fransoa Oland kada su tvrdili da su Minski sporazumi bili samo kupovina vremena za Ukrajinu i priprema za rat sa Rusijom. Oni su to javno izjavili 2022. godine, kada je to bilo politički bezbedno, a Lavrov je samo vratio lopticu i podsetio ih da se ponašaju isto kao što ste se ponašali i ranije, smatra Malić.
Evropska unija funkcioniše u sistemu vrednosti u kojem, kako je jedan američki komentator rekao, činjenice nisu pozitivne ili negativne same po sebi, već da zavise od toga ko ih iznosi. Kada Angela Merkel kaže da su Minski sporazumi bili kupovina vremena za Ukrajinu, onda je to tačno, ali kada Sergej Lavrov kaže da Evropska unija i danas radi isto, onda je to gnusna laž. Dakle, nije bitno šta se kaže, već ko govori, a mislim da bi se svako normalan složio da to nije baš nije najbolji sistem za izgradnju društva i države, ali i da objašnjava mnogo toga što se danas dešava u Evropi.
U osnovi odbijanja Lavrovljevog članka leži strah – ne toliko od onoga šta Rusi imaju da kažu, već od same činjenice da se Rusi uopšte usuđuju da govore. To je ono što zaista smeta Briselu, zaključuje Malić.
Pogledajte i:
