Sada će duboka američka država i Netanjahu pokušati da sruše mir – kako znaju i umeju
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Sasvim je izvesno da će Benjamin Netanjahu i duboka država u Americi – ne ona vezana za Silicijumsku dolinu, već za proizraelske interese u vojno-industrijskom kompleksu – gledati da miniraju američko-iranski sporazum o miru kako znaju i umeju. Pokušaće da izdejstvuju da do smirivanja sitaucije nikako ne dođe.
Ovako advokat i narodni poslanik Branko Pavlović komentariše šezdesetodnevni rok za postizanje konačnog sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, predviđen Memorandumom o razumevanju, kao i moguće prepreke miru koje mogu da iskrsnu za to vreme.
On objašnjava da je rok od šezdeset dana, kao i bilo koji drugi rok, nešto što ugovorene strane same određuju. Mogli su da odrede trideset i jedan dan, sedamdeset šest, ili šest meseci – šta god su želeli. Tu, kaže Pavlović, ne postoji nikakvo međunarodno pravila, već se situacija procenjuje u odnosu na složenost onoga što treba ispregovarati u datom roku, kao i onoga šta svaka strana treba da uradi.
Međutim, taj „vaakumski“ period znači i mogućnost da oni koji su nezadovoljni mirom, zakomplikuju već problematičnu situaciju. Izrael je u ovom slučaju strana kojoj mir ne odgovara i koja će sasvim izvesno raditi na tome da ugrozi mirovni sporazum.
Ovakav potez je izvestan, ali to, naravno, može biti kontraproduktivno i za sam Izrael. Iz poslednjih izjava potpredsednika Vensa vidi se jasno da bi Amerika mogla da ostavi Izrael da se sam bori protiv Irana, što bi za Izrael bilo apsolutno bezizgledno. U tom smislu, očekuje nas još mnogo turbulencija i problema, rekao je Pavlović za Sputnjik.
Nema povratka
Ono što je dobro, smatra naš sagovornik, jeste to da kada Amerika jednom krene putem smirivanja situacije, mnogo je teže ponovo podići tenzije i angažovati vojne snage ponovo.
Amerika ništa od ovoga ne bi radila da ekonomski pokazatelji za predsednika Trampa nisu izuzetno nepovoljni. Druga je stvar šta on govori u javnosti, ali bez ekonomske analitike koja mu govori: „Šefe, gotovi smo ako ostanemo u ovom sukobu“, on nikada ne bi ni pristao na memorandum, a pogotovo ne na zaključenje čitavog spora. Kada jednom počnu da se izvlače iz sukoba, mislim da povratka više nema. Što se Trampa tiče, očigledno je da američka ekonomija ne može da izdrži nastavak takvog rata.
Alternativni rat
Ne treba potcenjivati uticaj izraelskog lobija u Sjedinjenim Američkim Državama, kao ni uticaj na samog američkog predsednika, međutim, Pavlović ipak smatra da će u ovom slučaju nadvladati drugačija politika.
Mislim da Amerikanci više ne mogu da promene kurs, zato što bi posledice po njih bile politički razorne ukoliko bi se vratili u sukob. Ovde nije samo reč o izraelskom lobiju, već i o ljudima koje je sam Tramp postavio na najviše funkcije. Vidimo da se u pravcu rušenja sporazuma već oglašava direktor CIA, koga je Tramp imenovao. Sada će se pokazati da možda čak 90 odsto ljudi na najvišim pozicijama, koje je Tramp tu postavio, u stvari i nisu njegovi ljudi.
Tramp će zasigurno biti pod velikim pritiscima u narednom periodu, značajne turbulencije će uslediti na političkoj sceni, ali naš sagovornik smatra da je i povrh svega toga jako teško, maltene nemoguće, da se SAD vrati na staze rata. Umesto toga, smatra on, pokušaće da obezbede mir tako što će angažovati ISIS da nastavi tamo gde izraelska vojska bude stala.
Ono što će Tramp pokušati da ponudi Netanjahuu, sudeći po javnim istupima, jeste scenario u kojem bi Katar dao veliki novac za finansiranje Islamske države u Siriji, koja bi onda ušla u rat protiv Hezbolaha. Drugim rečima, postoji i ta mogućnost da se Izraelu ili Netanjahuu lično kaže da bi izraelska vojska trebalo da se povuče, a da će druga vojska biti ubačena u borbe protiv Hezbolaha. Pretpostavljam da će to biti konstrukcija preko koje će Tramp pokušati da odigra, međutim, to je više manevar kojim bi trebalo da se prebrodi krizno vreme, nego što je realnost, zaključuje Pavlović.
Pogledajte i:
