https://lat.sputnikportal.rs/20260619/krece-veliki-americki-zaokret-sta-se-krije-iza-najave-stvaranje-nato-a-30-rusija-olivera-ikodinovic-1200495416.html
Kreće li veliki američki zaokret!? Šta se krije iza najave stvaranje NATO-a 3.0?
Kreće li veliki američki zaokret!? Šta se krije iza najave stvaranje NATO-a 3.0?
Sputnik Srbija
Vašington više nije spreman da snosi glavni finansijski teret evropske bezbednosti, zbog čega se razmatra plan o stvaranju nove strukture u okviru koje bi... 19.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-19T22:21+0200
2026-06-19T22:21+0200
2026-06-19T22:38+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
svet – politika
vojska sad
nato
pretnja
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0f/1200348931_0:29:3072:1757_1920x0_80_0_0_7f6a2f34da6ec890b3a1aa1fc55c1835.jpg
U tom kontekstu se stvara histerija o ruskoj pretnji koja treba da posluži kao opravdanje za povećanje vojnih budžeta, dodao je on, nakon što je generalni sekretar Alijanse Mark Rute najavio stvaranje nove strukture tzv. NATO 3.0 zbog planova Sjedinjenih Američkih Država da smanje svoje vojno prisustvo u Evropi.Rute je nakon sastanka ministara odbrane zemalja članica istakao da NATO ulazi u jednu od možda i najvećih transformacija u svojoj istoriji i da je cilj izgradnja tzv. NATO 3.0, u okviru koga se moraju uzeti u obzir promene u sferi bezbednosti od kraja Hladnog rata.Prema navodima medija koncepcija NATO-a 3.0 podrazumeva povratak na suprotstavljanje Rusiji u punom obimu, a glavni zadatak saveza biće zadržavanje vojnim putem teritorija koje su prešle pod kontrolu bloka nakon završetka Hladnog rata.„Ne zaboravimo da je 1949. godine, kada je stvoren, NATO bio zamišljen kao odbrambena organizacija, ali u praksi se proširio praktično do granica Ruske Federacije. I nije mi jasno odakle im te tvrdnje da će ‘štititi nove teritorije’, s obzirom da Rusija nikada u svojim izjavama, nastupima i delovanjima nije pretendovala na teritorije koje su ušle u sastav NATO-a — bilo da su to Baltičke zemlje, Poljska ili druge, niti je pretendovala na zemlje koje žele da uđu u NATO, poput Moldavije ili Ukrajine. To je sve izmišljeno i služi kao povod da se izvlače pare od poreskih obveznika i da se sredstva preraspodeljuju, između ostalog i na naoružavanje sopstvenih armija“, ističe Golovatjuk.On ukazuje na to da određenim krugovima na Zapadu odgovaraju pojačane tenzije i ratna atmosfera, jer se u takvim uslovima povećavaju vojni budžeti i prodaja oružja.„Kao što znamo, praktično u svim tim zapadnim zemljama u vojno-političkom vrhu su lobisti vojne industrije koji profitiraju od isporuka naoružanja, pa im je zato u interesu da se stvara histerija o Rusiji, kako bi se trošilo više novca na oružje i kako bi na taj način oni punili sopstvene džepove“, kaže ekspert.Evropa je daleko od vojne samostalnostiRuteova izjava je usledila kao odgovor na stavove šefa Pentagona Pita Hegseta, koji je poručio da će američko učešće u NATO-u zavisiti od toga koliko evropski saveznici doprinose zajedničkoj odbrani, a da Evropa treba da preuzme primarnu odgovornost za sopstvenu odbranu.Hegset, koji je ranije Alijansu opisao kao „tigra od papira“, rekao je da će Sjedinjene Države u narednih šest meseci sprovesti detaljnu analizu vojnih kapaciteta i angažmana evropskih zemalja, a rezultati te procene će odrediti budući obim i raspored američkog vojnog prisustva u Evropi.Poručio je da američki saveznici u Evropi moraju da preuzmu vodeću ulogu u odbrani vlastitog kontinenta i pomognu da se NATO pretvori u „tvrdokorni vojni savez“.Ruski vojni eksperti objašnjavaju da to ne znači da SAD nameravaju da se povuku iz Severnoatlanske alijanse ili da značajno smanje vojno prisustvo u Evropi, već da restrukturiraju NATO i prebace više odgovornosti na Evropljane, uz zadržavanje ukupne kontrole nad Alijansom.Pored toga, SAD žele da prebace fokus svoje bezbednosne politike ka Azijsko-pacifičkom regionu, dok od Evrope očekuju da poveća svoja ulaganja u odbranu.Rute je obelodanio da su evropske zemlje - članice NATO-a i Kanada tokom 2025. godine potrošile 139 milijardi dolara više nego prethodne godine.Eksperti objašnjavaju da Evropa i dalje snažno zavisi od SAD u oblasti vojne industrije, posebno zbog američkih komponenti u evropskom naoružanju i kontrole nad određenim sistemima, uključujući nuklearno oružje. Zbog toga se smatra da će evropskim zemljama biti potrebno mnogo vremena – čak i decenije - da razviju potpunu samostalnost u proizvodnji naoružanja.Na pitanje šta stoji iza odluke SAD o smanjenju vojnog prisustva u Evropi, Golovatjuk ocenjuje da je ključni razlog ekonomske prirode, jer održavanje američkih trupa u Evropi predstavlja značajan finansijski teret.Golovatjuk takođe smatra da evropske zemlje već decenijama ne uspevaju da stvore sopstvenu zajedničku vojsku jer su se previše oslanjale na NATO i na američku zaštitu kao glavnog garanta bezbednosti.Zbog toga, kako kaže, pitanje evropskih vojnih snaga nije ni bilo ozbiljno razmatrano. On konstatuje da se sada pojavio problem, jer se Evropa dugoročno oslonila na SAD, a Amerika više nije spremna da osigura tu bezbednost.Golovatjuk zaključuje da bi Evropa teoretski mogla da razvije veću vojnu samostalnost, ali bi to zahtevalo ogromna finansijska ulaganja i duboke promene u strukturi vojne industrije, koja je danas u velikoj meri orijentisana na američku tehnologiju i naoružanje. On ističe da je sada ključno pitanje da li su evropske države spremne da izdvajaju znatno više novca poreskih obveznika za takav projekat.
https://lat.sputnikportal.rs/20260618/u-zapadnom-strahu-su-velike-oci-kako-su-se-kaji-kalas-pricinili-kineski-vojnici--u-rusiji-olivera-ikodinovic-1200459989.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, vojska sad, nato, pretnja, evropska unija (eu), severnoatlantska alijansa, mark rute, pentagon
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, vojska sad, nato, pretnja, evropska unija (eu), severnoatlantska alijansa, mark rute, pentagon
Kreće li veliki američki zaokret!? Šta se krije iza najave stvaranje NATO-a 3.0?
22:21 19.06.2026 (Osveženo: 22:38 19.06.2026) Vašington više nije spreman da snosi glavni finansijski teret evropske bezbednosti, zbog čega se razmatra plan o stvaranju nove strukture u okviru koje bi evropske zemlje morale same da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu i vojne kapacitete, kaže ruski vojni ekspert Andrej Golovajtuk povodom najava da će biti stvoren NATO 3.0.
U tom kontekstu se stvara histerija o ruskoj pretnji koja treba da posluži kao opravdanje za povećanje vojnih budžeta, dodao je on, nakon što je generalni sekretar Alijanse Mark Rute najavio stvaranje nove strukture tzv. NATO 3.0 zbog planova Sjedinjenih Američkih Država da smanje svoje vojno prisustvo u Evropi.
Rute je nakon sastanka ministara odbrane zemalja članica istakao da
NATO ulazi u
jednu od možda i najvećih transformacija u svojoj istoriji i da je cilj izgradnja tzv. NATO 3.0, u okviru koga se moraju uzeti u obzir
promene u sferi bezbednosti od kraja Hladnog rata.
„Pre svega, sve zavisi od rukovodstva Amerike i evropskih zemalja koje su u sastavu NATO-a. Tramp je sada na vlasti, ali za dve godine on će otići i doći će neki novi lider, koji bi mogao iz korena da promeni celu politiku NATO-a prema Rusiji. Drugo, evropske zemlje – članice NATO-a shvataju da u potpunosti zavise od isporuka američkog oružja. To jest, jedinstveni NATO standard — počev od automatskih pušaka pa sve do tenkova, aviona i raketa — u najvećem delu, oko 70–80 odsto dolazi iz Amerike i kako god okreneš, evropske članice NATO-a biće primorane da kupuju to naoružanje od Amerike“, kaže Golovatjuk.
Prema navodima medija koncepcija NATO-a 3.0 podrazumeva povratak na suprotstavljanje Rusiji u punom obimu, a glavni zadatak saveza biće zadržavanje vojnim putem teritorija koje su prešle pod kontrolu bloka nakon završetka Hladnog rata.
„Ne zaboravimo da je 1949. godine, kada je stvoren, NATO bio zamišljen kao odbrambena organizacija, ali u praksi se proširio praktično do granica Ruske Federacije. I nije mi jasno odakle im te tvrdnje da će ‘štititi nove teritorije’, s obzirom da Rusija nikada u svojim izjavama, nastupima i delovanjima nije pretendovala na teritorije koje su ušle u sastav NATO-a — bilo da su to Baltičke zemlje, Poljska ili druge, niti je pretendovala na zemlje koje žele da uđu u NATO, poput Moldavije ili Ukrajine. To je sve izmišljeno i služi kao povod da se izvlače pare od poreskih obveznika i da se sredstva preraspodeljuju, između ostalog i na naoružavanje sopstvenih armija“, ističe Golovatjuk.
On ukazuje na to da određenim krugovima na Zapadu odgovaraju pojačane tenzije i ratna atmosfera, jer se u takvim uslovima povećavaju vojni budžeti i prodaja oružja.
„Kao što znamo, praktično u svim tim zapadnim zemljama u vojno-političkom vrhu su lobisti vojne industrije koji profitiraju od isporuka naoružanja, pa im je zato u interesu da se stvara histerija o Rusiji, kako bi se trošilo više novca na oružje i kako bi na taj način oni punili sopstvene džepove“, kaže ekspert.
Evropa je daleko od vojne samostalnosti
Ruteova izjava je usledila kao odgovor na stavove šefa Pentagona Pita Hegseta, koji je poručio da će američko učešće u NATO-u zavisiti od toga koliko evropski saveznici doprinose zajedničkoj odbrani, a da Evropa treba da preuzme primarnu odgovornost za sopstvenu odbranu.
Hegset, koji je ranije Alijansu opisao kao „tigra od papira“, rekao je da će Sjedinjene Države u narednih šest meseci sprovesti detaljnu analizu vojnih kapaciteta i angažmana evropskih zemalja, a rezultati te procene će odrediti budući obim i raspored američkog vojnog prisustva u Evropi.
Poručio je da američki saveznici u Evropi moraju da preuzmu vodeću ulogu u odbrani vlastitog kontinenta i pomognu da se NATO pretvori u „tvrdokorni vojni savez“.
Ruski vojni eksperti objašnjavaju da to ne znači da SAD nameravaju da se povuku iz Severnoatlanske alijanse ili da značajno smanje vojno prisustvo u Evropi, već da restrukturiraju NATO i prebace više odgovornosti na Evropljane, uz zadržavanje ukupne kontrole nad Alijansom.
Pored toga, SAD žele da prebace fokus svoje bezbednosne politike ka Azijsko-pacifičkom regionu, dok od Evrope očekuju da poveća svoja ulaganja u odbranu.
Rute je obelodanio da su evropske zemlje - članice NATO-a i Kanada tokom 2025. godine potrošile 139 milijardi dolara više nego prethodne godine.
Eksperti objašnjavaju da Evropa i dalje snažno zavisi od SAD u oblasti vojne industrije, posebno zbog američkih komponenti u evropskom naoružanju i kontrole nad određenim sistemima, uključujući nuklearno oružje. Zbog toga se smatra da će evropskim zemljama biti potrebno mnogo vremena – čak i decenije - da razviju potpunu samostalnost u proizvodnji naoružanja.
Na pitanje šta stoji iza odluke SAD o smanjenju vojnog prisustva u Evropi, Golovatjuk ocenjuje da je ključni razlog ekonomske prirode, jer održavanje američkih trupa u Evropi predstavlja značajan finansijski teret.
„Tramp ume da računa i broji novac. Prisustvo u Evropi je veoma veliki trošak, a Tramp se drži svoje pozicije – on želi da Evropa kupuje oružje od Amerike i da time kompenzuje troškove koje SAD imaju zbog raspoređivanja trupa“, dodao je on.
Golovatjuk takođe smatra da evropske zemlje već decenijama ne uspevaju da stvore sopstvenu zajedničku vojsku jer su se previše oslanjale na NATO i na američku zaštitu kao glavnog garanta bezbednosti.
Zbog toga, kako kaže, pitanje evropskih vojnih snaga nije ni bilo ozbiljno razmatrano. On konstatuje da se sada pojavio problem, jer se Evropa dugoročno oslonila na SAD, a Amerika više nije spremna da osigura tu bezbednost.
Golovatjuk zaključuje da bi Evropa teoretski mogla da razvije veću vojnu samostalnost, ali bi to zahtevalo ogromna finansijska ulaganja i duboke promene u strukturi vojne industrije, koja je danas u velikoj meri orijentisana na američku tehnologiju i naoružanje. On ističe da je sada ključno pitanje da li su evropske države spremne da izdvajaju znatno više novca poreskih obveznika za takav projekat.
