https://lat.sputnikportal.rs/20260618/u-zapadnom-strahu-su-velike-oci-kako-su-se-kaji-kalas-pricinili-kineski-vojnici--u-rusiji-olivera-ikodinovic-1200459989.html
U zapadnom strahu su velike oči: Kako su se Kaji Kalas „pričinili“ kineski vojnici – u Rusiji
U zapadnom strahu su velike oči: Kako su se Kaji Kalas „pričinili“ kineski vojnici – u Rusiji
Sputnik Srbija
Tvrdnje o saučesništvu Kine u ratu u Ukrajini su zapadna propaganda, čiji je cilj da se opravda jačanje NATO-a i povećanje vojnih budžeta zemalja-članica Alijanse... 18.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-18T22:30+0200
2026-06-18T22:30+0200
2026-06-18T22:30+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
svet – politika
kina
evropska unija (eu)
kaja kalas
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111744/40/1117444021_0:0:2628:1478_1920x0_80_0_0_ae744966ac0e1e775a9f577536e58f9b.jpg
Ruski vojni ekspert Viktor Litovkin ističe da Rusija i Kina imaju dobru vojnu saradnju, ali da između njih ne postoji formalan vojni savez, niti ugovorna obaveza uzajamne vojne pomoći u slučaju napada na jednu od zemalja.Kaja Kalas tvrdi da je EU potvrdila izveštaje da kineska vojska obučava rusku vojsku za borbe u Ukrajini. Izjavila je da Evropska unija „pažljivo procenjuje posledice takvog ponašanja“ i da će protiv niza kineskih kompanija biti uvedene sankcije. Među njima su, između ostalog, proizvođači elektronike i mašinske opreme.Kalas je takođe rekla da Kina ostaje jedan od ključnih faktora koji omogućavaju Rusiji da nastavi rat protiv Ukrajine.Zapadni mediji podržali su, pa čak i proširili tezu Kalasove, navodeći da je Kina navodno obučila „stotine“ ruskih vojnika za upotrebu bespilotnih letelica i sistema za elektronsko ratovanje.Litovkin odbacuje takve tvrdnje kao neosnovane, ističući da je ruska armija u oblasti upotrebe dronova i protivdronske borbe možda čak i najbolja na svetu.„Što se tiče te ideje da kineski vojnici obučavaju ruske vojnike to je u potpunosti izvitoperena misao. Zašto? Kineska vojska nikada nije učestvovala u borbenim dejstvima i nema borbeno iskustvo. Jednom su, čini mi se 1979. godine, pokušali da napadnu Vijetnam, doživeli su težak poraz od Vijetnamaca i tu se završilo njihovo učešće u borbenim dejstvima. Oni nikada nisu ratovali na pravi način sa bilo kojim protivnikom. Zato oni ne mogu da obučavaju rusku vojsku“, ističe Litovkin.Drugim rečima, ruska vojska je stekla značajno iskustvo u realnim borbenim uslovima, a ruski vojnici bi pre mogli da nastupaju u ulozi instruktora ili učitelja, nego učenika.Kineska vojska, dodaje Litovkin, ne može da ponudi nešto što bi značajno unapredilo ruske oružane snage, već naprotiv — u zajedničkim vežbama više usvaja rusko vojno iskustvo i pristupe.„Ne preuzimamo mi kinesko iskustvo, nego Kinezi preuzimaju rusko, jer Rusija ima najbogatije borbeno iskustvo na svetu. Možda ga još imaju i Sjedinjene Američke Države, koje stalno ratuju. Zato, govoriti da nas Kinezi obučavaju — to nema veze sa stvarnošću“, navodi ekspert.Zašto Zapad izmišljaOsvrćući se na tvrdnje da bi evropski lideri priče o navodnom vojnom savezu Rusije i Kine mogli da iskoriste kao opravdanje za jačanje NATO-a i povećanje vojnih budžeta Litovkin ukazuje da se takvi narativi često koriste u političkom kontekstu za opravdavanje bezbednosnih odluka i vojnih planiranja.„Oni mogu da govore šta god žele u tu svrhe, ali ne mogu da objasne zašto su im potrebne vojne vežbe i zašto treba jačati NATO kada ljudi žive sve gore i gore. Oni stalno govore da će ih Rusija danas ili sutra napasti. Zašto bi Rusija napadala NATO zemlje?! Za to nema objašnjenja, ali zato nemački general i komandant Ratnog vazduhoplovstva izjavljuje da oni mogu da nanesu udar po Kalinjingradskoj oblasti, po Lenjingradskoj oblasti i Sankt Peterburgu, Koljskom poluostrvu itd. Oni govore da se pripremaju za napad na nas, a mi nemamo takve namere. Nikada nijedan naš visoki zvaničnik niti general tako nešto nije rekao“, ističe Litovkin.On objašnjava da je ovde reč o potpunom izvrtanju činjenica kako bi se optužila Rusija, čime se, kako dodaje, stvara slika koja neodgovara stvarnosti.Prema njegovim rečima, ako se vojna saradnja zapadnih zemalja smatra normalnom, a slični kontakti Rusije i Kine ili neke druge zemlje se odmah predstavljaju kao pretnja međunarodnoj bezbednosti onda su tu na delu dvostruki standardi Zapada.„Štaviše, evropske zemlje i Sjedinjene Države imaju ugovore o uzajamnoj pomoći, u okviru NATO-a. Po petom i četvrtom članu Vašingtonskog sporazuma obavezni su da pruže odbambenu pomoć jedni drugima ako neko od njih bude napadnut, a mi sa Kinom nemamo takav ugovor. Nemamo obavezu da Rusija u slučaju napada štiti Kinu ili Kina Rusiju. Takav dogovor imamo samo sa Belorusijom i Severnom Korejom i ni sa kim više. Zato su priče da će Rusija ratovati za Kinu ili zajedno sa Kinom takođe netačne, to je kleveta. Istina, mi sa Kinom imamo zajedničke vojne vežbe, razmenjujemo iskustva i tako dalje, ali to ne znači da postoji vojni savez“, zaključio je Litovkin.Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan odbacio je optužbe Evropske unije da kineska vojska obučava ruske snage za rat u Ukrajini. On je te navode nazvao neosnovanim, ističući da se radi o kleveti i blaćenju Kine.„Biseri“ Kaje KalasRuski eksperti takođe zaključuju da iza poslednjih izjava Kaje Kalas stoje tri politička cilja. Prvi je nastojanje da se spreči dalje vojno i strateško zbližavanje Rusije i Kine, jer se smatra da bi jačanje te saradnje oslabilo pritisak Zapada na Rusiju.Drugi cilj je narušavanje i ograničavanje postojećeg nivoa saradnje između Moskve i Pekinga, uz istovremeno stvaranje političkog i ekonomskog pritiska na kineski biznis, kao i uvođenje sankcija kineskim kompanijama.Treći cilj se odnosi na unutrašnju politiku Evropske unije, gde se teme o Kini koriste kao osnov za pooštravanje trgovinske politike i smanjenje trgovinskog deficita sa Pekingom, koji je u 2025.godini dostigao 360 milijardi evra. U tom kontekstu se tvrdnje o kinesko-ruskoj vojnoj saradnji koriste kao „politički argument“ u ekonomskim debatama, pošto EU namerava da smanji zavisnost od Kine zbog zabrinutosti evropskih lidera i kompanija da bi kineska dominacija u proizvodnji mogla da ugrozi domaću industriju.Međutim, eksperti ističu da, uprkos takvim pritiscima, Kina nastavlja da jača ekonomsku i stratešku saradnju sa Rusijom.Inače, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je poznata po ispadima i „biserima“. Osim što je tvrdila da je Rusija u jednom veku napala 19 suseda, tvrdila je i da je Rusija navodno izvela napade na više desetina država, uključujući i napade u Africi. Moskva je istakla da takve izjave Kalasove odražavaju nivo njenog poznavanja školskog gradiva.Pored toga, ona je izjavila da su reči predsednika Rusije Vladimira Putina o zajedničkoj pobedi SSSR-a i Kine nad nacizmom u Drugom svetskom ratu „nešto novo“, što je dodatno izazvalo reakcije i ocene da se radi o potpunoj nepoznavanju istorijskih činjenica.
https://lat.sputnikportal.rs/20260521/monopol-ce-biti-razbijen-sta-se-krije-iza-rusko-kineskog-dokumenta-koji-je-uzdrmao-zapad-1199467394.html
kina
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, kina, evropska unija (eu), kaja kalas, ukrajina, ruska vojska, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, kina, evropska unija (eu), kaja kalas, ukrajina, ruska vojska, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
U zapadnom strahu su velike oči: Kako su se Kaji Kalas „pričinili“ kineski vojnici – u Rusiji
Tvrdnje o saučesništvu Kine u ratu u Ukrajini su zapadna propaganda, čiji je cilj da se opravda jačanje NATO-a i povećanje vojnih budžeta zemalja-članica Alijanse, ali i da se podrije „savezništvo“ Moskve i Pekinga, ocenjuju ruski eksperti povodom apsurdnih optužbi šefice evropske diplomatije Kaje Kalas da Kina obučava rusku vojsku.
Ruski vojni ekspert Viktor Litovkin ističe da Rusija i Kina imaju dobru vojnu saradnju, ali da između njih ne postoji formalan vojni savez, niti ugovorna obaveza uzajamne vojne pomoći u slučaju napada na jednu od zemalja.
„U Evropi se plaše zbližavanja Rusije i Kine. Njihov zadatak je da posvađaju Rusiju i Kinu, kao što je to zadatak i Sjedinjenih Država. Ova izjava Kaje Kalas je apsolutna glupost, apsolutna besmislica. Kako se ispostavilo, ona se više puta isticala time što izgovara besmislice i niko je ne ispravlja. Setite se njene izjave o tome da je u proteklih 100 godina Rusija 19 puta napala svoje susede. To je smešno! Mi nismo napali nikog od svojih suseda. Nas su napadali, a mi smo se branili. Dakle, slušati njene besmislice, verovati im ili reagovati na njih znači nepoštovati samog sebe, najblaže rečeno“, kaže Litovkin.
Kaja Kalas tvrdi da je EU potvrdila izveštaje da kineska vojska obučava rusku vojsku za borbe u Ukrajini. Izjavila je da Evropska unija „pažljivo procenjuje posledice takvog ponašanja“ i da će protiv niza kineskih kompanija biti uvedene sankcije. Među njima su, između ostalog, proizvođači elektronike i mašinske opreme.
Kalas je takođe rekla da Kina ostaje jedan od ključnih faktora koji omogućavaju Rusiji da nastavi rat protiv Ukrajine.
Zapadni mediji podržali su, pa čak i proširili tezu Kalasove, navodeći da je Kina navodno obučila „stotine“ ruskih vojnika za upotrebu bespilotnih letelica i sistema za elektronsko ratovanje.
Litovkin odbacuje takve tvrdnje kao neosnovane, ističući da je ruska armija u oblasti upotrebe dronova i protivdronske borbe možda čak i najbolja na svetu.
„Što se tiče te ideje da kineski vojnici obučavaju ruske vojnike to je u potpunosti izvitoperena misao. Zašto? Kineska vojska nikada nije učestvovala u borbenim dejstvima i nema borbeno iskustvo. Jednom su, čini mi se 1979. godine, pokušali da napadnu Vijetnam, doživeli su težak poraz od Vijetnamaca i tu se završilo njihovo učešće u borbenim dejstvima. Oni nikada nisu ratovali na pravi način sa bilo kojim protivnikom. Zato oni ne mogu da obučavaju rusku vojsku“, ističe Litovkin.
Drugim rečima,
ruska vojska je stekla značajno iskustvo u realnim borbenim uslovima, a ruski vojnici bi pre mogli da nastupaju u ulozi instruktora ili učitelja, nego učenika.
Kineska vojska, dodaje Litovkin, ne može da ponudi nešto što bi značajno unapredilo ruske oružane snage, već naprotiv — u zajedničkim vežbama više usvaja rusko vojno iskustvo i pristupe.
„Ne preuzimamo mi kinesko iskustvo, nego Kinezi preuzimaju rusko, jer Rusija ima najbogatije borbeno iskustvo na svetu. Možda ga još imaju i Sjedinjene Američke Države, koje stalno ratuju. Zato, govoriti da nas Kinezi obučavaju — to nema veze sa stvarnošću“, navodi ekspert.
Osvrćući se na tvrdnje da bi evropski lideri priče o navodnom vojnom savezu Rusije i Kine mogli da iskoriste kao opravdanje za jačanje NATO-a i povećanje vojnih budžeta Litovkin ukazuje da se takvi narativi često koriste u političkom kontekstu za opravdavanje bezbednosnih odluka i vojnih planiranja.
„Oni mogu da govore šta god žele u tu svrhe, ali ne mogu da objasne zašto su im potrebne vojne vežbe i zašto treba jačati
NATO kada ljudi žive sve gore i gore. Oni stalno govore da će ih Rusija danas ili sutra napasti. Zašto bi Rusija napadala NATO zemlje?! Za to nema objašnjenja, ali zato
nemački general i komandant Ratnog vazduhoplovstva izjavljuje da oni mogu da nanesu udar po Kalinjingradskoj oblasti, po Lenjingradskoj oblasti i Sankt Peterburgu, Koljskom poluostrvu itd. Oni govore da se pripremaju za
napad na nas, a mi nemamo takve namere. Nikada nijedan naš visoki zvaničnik niti general tako nešto nije rekao“, ističe Litovkin.
On objašnjava da je ovde reč o potpunom izvrtanju činjenica kako bi se optužila Rusija, čime se, kako dodaje, stvara slika koja neodgovara stvarnosti.
Prema njegovim rečima, ako se vojna saradnja zapadnih zemalja smatra normalnom, a slični kontakti Rusije i Kine ili neke druge zemlje se odmah predstavljaju kao pretnja međunarodnoj bezbednosti onda su tu na delu dvostruki standardi Zapada.
„Štaviše, evropske zemlje i Sjedinjene Države imaju ugovore o uzajamnoj pomoći, u okviru NATO-a. Po petom i četvrtom članu Vašingtonskog sporazuma obavezni su da pruže odbambenu pomoć jedni drugima ako neko od njih bude napadnut, a mi sa Kinom nemamo takav ugovor. Nemamo obavezu da Rusija u slučaju napada štiti Kinu ili Kina Rusiju. Takav dogovor imamo samo sa Belorusijom i Severnom Korejom i ni sa kim više. Zato su priče da će Rusija ratovati za Kinu ili zajedno sa Kinom takođe netačne, to je kleveta. Istina, mi sa Kinom imamo zajedničke vojne vežbe, razmenjujemo iskustva i tako dalje, ali to ne znači da postoji vojni savez“, zaključio je Litovkin.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan odbacio je optužbe Evropske unije da kineska vojska obučava ruske snage za rat u Ukrajini. On je te navode nazvao neosnovanim, ističući da se radi o kleveti i blaćenju Kine.
Ruski eksperti takođe zaključuju da iza poslednjih izjava Kaje Kalas stoje tri politička cilja. Prvi je nastojanje da se spreči dalje vojno i strateško zbližavanje Rusije i Kine, jer se smatra da bi jačanje te saradnje oslabilo pritisak Zapada na Rusiju.
Drugi cilj je narušavanje i ograničavanje postojećeg nivoa saradnje između Moskve i Pekinga, uz istovremeno stvaranje političkog i ekonomskog pritiska na kineski biznis, kao i uvođenje sankcija kineskim kompanijama.
Treći cilj se odnosi na unutrašnju politiku Evropske unije, gde se teme o Kini koriste kao osnov za pooštravanje trgovinske politike i smanjenje trgovinskog deficita sa Pekingom, koji je u 2025.godini dostigao 360 milijardi evra. U tom kontekstu se tvrdnje o kinesko-ruskoj vojnoj saradnji koriste kao „politički argument“ u ekonomskim debatama, pošto EU namerava da smanji zavisnost od Kine zbog zabrinutosti evropskih lidera i kompanija da bi kineska dominacija u proizvodnji mogla da ugrozi domaću industriju.
Međutim, eksperti ističu da, uprkos takvim pritiscima, Kina nastavlja da jača ekonomsku i stratešku saradnju sa Rusijom.
Inače, šefica evropske diplomatije
Kaja Kalas je poznata po ispadima i „biserima“. Osim što je tvrdila da je Rusija u jednom veku napala 19 suseda, tvrdila je i da je Rusija navodno izvela napade na više desetina država, uključujući i napade u Africi. Moskva je istakla da takve izjave Kalasove odražavaju nivo njenog poznavanja školskog gradiva.
Pored toga, ona je izjavila da su reči predsednika Rusije Vladimira Putina o zajedničkoj pobedi SSSR-a i Kine nad nacizmom u Drugom svetskom ratu „nešto novo“, što je dodatno izazvalo reakcije i ocene da se radi o potpunoj nepoznavanju istorijskih činjenica.
