Monopol će biti razbijen! Šta se krije iza rusko-kineskog dokumenta koji je uzdrmao Zapad
© AP Photo / Maxim Shemetov
Pratite nas
„Zakoni džungle“ na koje upozoravaju Putin i Si odraz su stvarnih odnosa u svetskoj politici, gde Sjedinjene Američke Države nastupaju drsko i nametljivo, ocenjuje Vladimira Zaharov, sovjetski i ruski diplomata i bivši generalni sekretar ŠOS-a.
Komentarišući usvajanje Deklaracije o izgradnji novog multipolarnog svetskog poretka, koju su potisali ruski i kineski lider, Zaharov kaže da se u današnjem svetu sve jasnije vidi otpor zapadnoj hegemoniji i sve snažnije zalaganje za uspostavljanje multipolarnog poretka.
„Postoji težnja da se bude monopolista, a to ne odgovara ostatku sveta. Mi, zajedno sa Kinom i Indijom, govorimo o težnji ka multipolarnom svetu. Monopol ne može trajati večno, on će prirodno biti razbijen. Svetu je potrebna ravnoteža – to je balans interesa, koji treba da uvažavaju i velike sile i male države“, dodao je Zaharov.
Rusija i Kina zajedničkim snagama razbijaju dominaciju SAD, nastalu posle raspada SSSR, istovremeno se zalažući za uspostavljanje pravednijeg multipolarnog sistema zasnovanog na međusobnom poštovanju, ravnopravnosti i jednakosti država
„Dok Izrael govori o ‘miru putem sile’, Kina predlaže mir kroz saradnju i razvoj. Vidimo da Kina, inače, vodi ekonomsku politiku, ekonomsku strategiju koja nije povezana sa agresijom protiv drugih država, niti sa rešavanjem konflikata vojnim putem. Kina ide svojim mirnim putem i u tome postiže značajne rezultate. To se vidi u odnosima sa zemljama ASEAN-a, ali i sa Amerikom i zapadnom Evropom“, ističe Zaharov.
Posebno se to ogleda i u odnosima sa Rusijom, koji predstavljaju primer dugoročne stabilnosti, rešenih spornih pitanja i partnerstva zasnovanog na potpunom uzajamnom poverenju i poštovanju.
„Pošto je Kina naš neposredni sused, mogu da navedem konkretan primer - nakon što smo devedesetih godina rešili granično pitanje sa Kinom i potpisali odgovarajuće dokumente, praktično više nije bilo informacija – ni u svetu, ni u ruskim medijima - o bilo kakvim sukobima ili tenzijama na rusko-kineskoj granici. I to traje više od 30 godina, na granici dugoj 3.300 kilometara. To je glavni pokazatelj uspešnog rešavanja graničnog pitanja“, navodi Zaharov.
Rusko-kineski savez jača, američka hegemonija slabi
Zaharov ukazuje da je američka hegemonija u savremenom svetu oslabljena, što potvrđuje i Trampova politička parola s početka novog mandata: „Učinimo Ameriku ponovo (!) velikom“, jer upravo ona implicira da SAD više nemaju onaj nivo globalne dominacije i uticaja koji su imale ranije.
Istovremeno ocenjuje i da je Trampova politička moć oslabljena i ograničena.
„Zašto? Zato što mu rejting u zemlji opada, rastu cene nafte i benzina, što izaziva masovno nezadovoljstvo. Kongres mu nije dozvolio nastavak vojnih akcija i to je stavljeno pod pitanje. Postoji i nerzumevanje između Trampa i NATO saveznika, pre svega oko Irana. Njegova pozicija je sada značajno oslabljena i u unutrašnjoj politici, a takođe na međunarodnoj areni“, dodaje zaharov.
Prema njegovim rečima, američka agresija protiv Irana nanela je ozbiljan udarac Trampovom autoritetu, jer je dovela do rasta cena nafte i gasa, blokade Ormuskog moreuza i porasta tenzija sa Rusijom i Kinom.
Rusko-kineska Deklaracija o novom svetskom poretku izazvala je reakcije i na Zapadu. Bivši Trampov savetnik Majk Flin izjavio je da potpisana deklaracija stavlja SAD u gubitničku poziciju, a da Sjedinjene Države možda nisu spremne za nove političke realnosti, jer će Vašington morati da se navikne da američka hegemonija postepeno bledi.
Američki novinar i TV voditelj Rik Sančez ocenio je da na Zapadu raste zabrinutost zbog sve većeg uticaja saradnje Rusije i Kine na svetsku politiku i ukazao je na paradoks — zapadne sankcije i pritisak u duhu „hladnog rata 2.0“ samo su dodatno ojačali partnerstvo Moskve i Pekinga.
Iako saradnja Rusije i Kine nije usmerena ni protiv jedne države, američki eksperti je ipak često vide kao izazov za Sjedinjene Države. Na pitanje zbog čega je tako, Zaharov objašnjava:
„Odogovor je jednostavan - praktično svi kompromisi i dogovori postignuti tokom Trampove posete Pekingu sada su neizvesni. Glavni uslov za njihovo sprovođenje jeste tajvansko pitanje. Ako za dva meseca Kongres i američki predsednik donesu odluku o isporuci oružja i borbene tehnike Tajvanu u vrednosti od 14 milijardi dolara, praktično svi sporazumi i kompromisi postignuti između Trampa i Si Đinpinga biće dovedeni u pitanje. Tako je bilo i ranije — tokom prethodnog Trampovog mandata mnogi dogovori postignuti na visokom nivou nisu bili realizovani. Takva opasnost postoji i danas u kinesko-američkim odnosima. Kao što je rekao državni sekretar Marko Rubio američka politika prema Tajvanu se neće menjati. Ovo sugeriše da će SAD de jure priznati Tajvan kao deo Kine, a de fakto će obezbeđivati borbenu sposobnost Tajvana i nastaviti dvosmislenu politiku u zavisnosti kako će se razvijati situacija oko Tajvana – ili će pomoći Tajvanu u sukobu sa Kinom ili ne“.
Upoređujući odnose Rusije i Kine sa odnosima Pekinga i Vašingtona, Zaharov ističe da između Moskve i Pekinga ne postoje političke prepreke koje bi opterećivale saradnju.
Zaharov ističe da je najveći značaj rusko-kineskih odnosa u zajedničkom delovanju po ključnim međunarodnim pitanjima. Prema njegovim rečima, Moskva i Peking sve više koordinišu svoje stavove u okviru organizacija kao što su UN, ŠOS i BRIKS, što doprinosi jačanju njihovog strateškog partnerstva i sve većem usaglašavanju pozicija o budućim globalnim izazovima.
„Mi smo sa Kinom strateški partneri. Naša sveobuhvatna saradnja prirodno obuhvata mnoge oblasti saradnje. Ovde je reč o saradnji na različitim nivoima, uključujući i redovne susrete predsednika Si Đinpinga i Putina, koji se viđaju četiri do pet puta godišnje“, kaže Zaharov.
Posebno ističe da su Rusija i Kina tokom poslednjih 30 godina u Savetu bezbednosti UN gotovo uvek nastupale jedinstveno i usaglašeno, a da su razlike u stavovima bile retke i uglavnom svedene na uzdržanost jedne od strana.
„Zato se, sa stanovišta ove deklaracije i Samit ruskog i kineskog lidera u Pekingu okončan je usvajanjem Deklaracije o izgradnji novog multipolarnog svetskog poretka, kojom jasno iskazuju stav protiv dominacije Zapada i "zakona džungle".
Govoreći o narednim koracima nakon potpisivanja deklaracije, Zaharov ističe predstojeće samite u okviru ŠOS-a, BRIKS-a i APEK-a kao važne etape u daljem jačanju rusko-kineskih odnosa. Prema njegovim rečima, poseban značaj imaće samit ŠOS-a u Biškeku, jer su i Moskva i Peking zainteresovani za aktivniju ulogu te organizacije u međunarodnim pitanjima.
Šta sadrži rusko-kineska deklaracija
U zajedničkoj deklaraciji o multipolarnom svetu upozorava se na povratak „zakona džungle“, porast negativnih pojava u međunarodnim odnosima, uključujući neokolonijalne tendencije, politiku sile, hegemonizma i blokovsku konfrontaciju. Ističe se da se sve češće krše osnovna pravila međunarodnog prava, dok državama postaje sve teže da usaglašavaju svoje postupke i rešavaju sukobe kroz postojeće globalne institucije, koje gube na efikasnosti.
Hegemonija u svetu je neprihvatljiva i mora biti zabranjena, ističe se u zajedničkoj deklaraciji.
Hegemonija u svetu je neprihvatljiva i mora biti zabranjena, ističe se u zajedničkoj deklaraciji.
Rusija i Kina su se u dokumentu obavezale na četiri ključna principa i pozvale su i druge države da se pridruže. Prvi princip je „otvorenost za inkluzivnu i obostrano korisnu saradnju“ – ne postoji univerzalni put razvoja u svetu, i ne postoje zemlje ili narodi „prve klase“. Drugi princip je „jednaka i nedeljiva bezbednost“ – bezbednost jedne države ne može se osigurati na račun druge. Kao treći princip navodi se „demokratizacija međunarodnih odnosa i unapređenje sistema globalnog upravljanja“ – velike zemlje moraju preuzeti posebne odgovornosti i ne smeju zloupotrebljavati svoje prednosti“. Četvrti princip je „globalna civilizacijska i vrednosna raznolikost“ – duhovni i moralni sistem nijedne civilizacije ne treba posmatrati kao izuzetak.
Pogledajte i:
iframe id="odysee-iframe" style="width:100%; aspect-ratio:16 / 9;" src="https://odysee.com/%24/embed/%40Sputnjik.Srbija%3A7%2FYT_OCDC_21-05-2026%3A2?r=BPYZYXDZ6PDQ67TxTsbx21upH5io9tWV&autoplay=true" allowfullscreen>
