https://lat.sputnikportal.rs/20260616/velika-i-istorijska-pobeda-zvanicno-priznanje-medjunarodnog-poretka-da-je-krim--rusija-olivera-ikodinovic-1200384964.html
Velika i istorijska pobeda: Zvanično priznanje međunarodnog poretka da je Krim – Rusija
Velika i istorijska pobeda: Zvanično priznanje međunarodnog poretka da je Krim – Rusija
Sputnik Srbija
Odluka međunarodnog arbitražnog suda u Hagu, kojom su odbačeni zahtevi Ukrajine u sporu sa Rusijom oko prava obalne države u Crnom moru, Azovskom moru i... 16.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-16T22:22+0200
2026-06-16T22:22+0200
2026-06-16T22:22+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
analize i mišljenja
međunarodni sud u hagu
suđenje
krim
pobeda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112250/91/1122509160_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_251d0b19def5fbaa8c4eb696b1731a5c.jpg
Kao bivši predsednik suda, Olejnik kao ključnu ulogu u višegodišnjem sudskom sporu ističe ulogu ruskog pravnog tima, koji je „odradio izuzetan posao“.Takav ishod posledica je dobro pripremljene i pravno utemeljene argumentacije ruske strane, ocenjuje on.Značaj ove presude je, pre svega, u tome što po prvi put u istoriji jedan pravno obavezujući dokument priznaje status Kerčkog moreuza i Azovskog mora kao unutrašnjih voda koje pripadaju suverenoj teritoriji Rusije.Konkretno, pokušaji Ukrajine da ospori suverenitet Rusije nad Krimom i pripadajućim akvatorijama pred međunarodnim sudom pretrpeli su neuspeh. Arbitražni sud u Hagu uskratio je Kijevu pravo na bilo kakve „kompenzacije“ i „reparacije“ od Rusije za korišćenje prirodnih resursa u vodama oko Krima, a takođe odbijen je i zahtev Ukrajine, koji su podržale zapadne zemlje, da se Kerčki moreuz proglasi „međunarodnim“, čime bi se omogućio slobodan prolaz brodovima svih država, uključujući i ratne brodove.Pored toga, arbitraža u Hagu odbacila je zahtev Ukrajine za demontažu Krimskog mosta, kao i sve optužbe Kijeva o navodnoj šteti koju je Rusija nanela životnoj sredini u vodama oko Krima, podseća Olejnik.On dodaje da odluka arbitražnog suda u Hagu nije izazvala „oduševljenje“ u Ukrajini, jer je kijevski režim, kako je rekao, očekivao da će ukrajinski zahtevi i „sve ono što je navedeno protiv Rusije“ biti u potpunosti usvojeno.Olejnik ocenjuje da su ukrajinski zahtevi bili „preterani i politički obojeni“, uz pristup da će „sve što se iznese biti uvaženo“, što u sudskom postupku, kako kaže, ne funkcioniše, između ostalog i zato što sudije uglavnom vode računa o sopstvenoj reputaciji i odluke donose na osnovu dokaza i kvaliteta pravne argumentacije, a ne političke želje strana.On takođe napominje da Rusija ima vrhunski kadar, dok je Ukrajina nakon političkih promena i lustracije izgubila veliki deo iskusnih pravnika i diplomata. Zbog toga, kako tvrdi, u institucijama je ostala slabije obučena struktura koja je pogrešno očekivala da će međunarodne instance automatski i „uz aplauze“ prihvatati ukrajinske zahteve bez ozbiljnog dokaznog postupka.Ruski advokati dodaju da je važan i vremenski kontekst, ističući da više nije period 2022. ili 2023. godine, kada je, po njihovim rečima, bilo uobičajeno da se Rusija u međunarodnoj javnosti automatski optužuje i osuđuje. Sada je takav pristup u mnogim ozbiljnim institucijama ublažen ili je nestao, i više je zasnovan na pravnim argumentima i materijalnim dokazima.Zašto Kijev i Zapad ćuteNa pitanje da li se ova sudska odluka može tumačiti kao priznanje suvereniteta Rusije nad Krimom, Olejnik kaže da se iz nje mogu izvući indirektni zaključci u tom pravcu. Drugim rečima, međunarodni sud je prvi put priznao suverenitet Rusije u novim granicama.„Postoje direktni i indirektni dokazi. Ovde je, čini mi se, reč o indirektnom priznanju, jer je i sama Ukrajina priznala Rusiju kao subjekta ovih odnosa... Sud je doneo odluku i tu se nazire element priznanja ruskog suvereniteta nad tom teritorijom — indirektno. Direktnog nema, nigde ga nećete naći, ali iz same odluke suštinski se takvi zaključci nameću“, istakao je Olejnik.On smatra da će ključna teritorijalna pitanja i konačan ishod ukrajinskog sukoba najverovatnije biti određeni na bojnom polju, a zatim se formalizovati kroz međunarodne sporazume i dogovore o kapitulaciji.Dalje navodi da Rusija insistira da rezultati, bez obzira da li su postignuti političkim i diplomatskim ili vojnim putem budu međunarodno „zapečaćeni“ kroz odluke Ujedinjenih nacija, kako bi dobili formalni legitimitet, dok, kako dodaje, ova odluka haškog suda može biti inkorporirana u taj proces.Govoreći o reakcijama Kijeva i Zapada na ovu presudu, Olejnik očekuje da će kijevski režim nastaviti da deluje u okviru formata kao što je G7, jer se sada, kako ocenjuje, akcenat sa „sile prava“ pomera na „pravo sile“.On smatra da ne treba očekivati značajne ili javne reakcije Zapada na ovu odluku, jer su u fokusu važnija globalna politička pitanja, poput odnosa sa Iranom, samita G7, ukrajinskog sukoba i mogućih sastanaka američkog i ukrajinskog rukovodstva.On dodaje da je Zapadu teško da javno osporava odluke međunarodnih sudova, jer bi to značilo dovođenje u pitanje sopstvenih predstavnika u tim institucijama, što bi bilo politički i institucionalno problematično.„Suđenje je trajalo 10 godina i bilo bi apsurdno da krivite svoj sistem koji je delegirao najprincipijelnije i najobjektivnije sudije. Dakle, po pravilu, u takvim slučajevima, najbolje je zaćutati i praviti se da se nije ništa ozbiljno desilo“, kaže Olejnik.Status Krima je odavno rešenPozivajući se na rezultate referenduma iz 2014. godine, Olejnik zastupa stav da je status Krima već faktički određen i da bi vremenom mogao biti i međunarodno prihvaćen. Pri tome ističe da to pitanje ne zahteva nikakvo dodatno priznanje, jer je ishod referenduma prilično ubedljiv i konačan.Po njegovom mišljenju, da je rezultat bio tesan onda bi postojao prostor za polemiku, ali za pripajanje Rusiji glasalo je preko 90 odsto glasača, što, po njemu, pokazuje jasnu i nespornu volju stanovništva.Naš sagovornik ocenjuje da stanovnici Krima, uprkos postojećim teškoćama, ne dovode u pitanje svoju odluku i ne žele povratak u sistem, koji, recimo, umesto tradicija i pravoslavlja propagira istopolne brakove.Zaključuje da će se ovi elementi — uključujući odluke haškog suda i referendumske rezultate — verovatno u budućnosti uzimati u obzir u okviru širih međunarodnih sporazuma koji bi bili potvrđeni u Ujedinjenim nacijama.Zvanična Moskva ističe da ova odluka predstavlja tačku na dugogodišnji proces koji je počeo još pre nego što su se geopolitički odnosi dodatno zaoštrili.Tribunal, sastavljen od pet nezavisnih arbitara iz Alžira, Velike Britanije, Meksika, Rusije i Republike Koreje, doneo je jednoglasnu odluku, a proces je završen u korist Rusije, pošto je sud odbacio brojne zahteve Ukrajine koja je optuživala Moskvu za kršenje više desetina članova Konvencije UN o pomorskom pravu.Moskva ovu arbitražnu odluku tumači kao značajan poraz Ukrajine i Zapada u „pravnom ratu“ koji su vodili protiv Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20260525/pod-kojim-je-uslovima-ukrajina-postala-nezavisna-drzava-1199589910.html
krim
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, međunarodni sud u hagu, suđenje, krim, pobeda, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, međunarodni sud u hagu, suđenje, krim, pobeda, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
Velika i istorijska pobeda: Zvanično priznanje međunarodnog poretka da je Krim – Rusija
Odluka međunarodnog arbitražnog suda u Hagu, kojom su odbačeni zahtevi Ukrajine u sporu sa Rusijom oko prava obalne države u Crnom moru, Azovskom moru i Kerčkom moreuzu, označava pravnu i političku pobedu Moskve nad Kijevom. A indirektno, i priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom, ocenjuje bivši ukrajinski deputat Vladimir Olejnik.
Kao bivši predsednik suda, Olejnik kao ključnu ulogu u višegodišnjem sudskom sporu
ističe ulogu ruskog pravnog tima, koji je „odradio izuzetan posao“.
Takav ishod posledica je dobro pripremljene i pravno utemeljene argumentacije ruske strane, ocenjuje on.
Značaj ove presude je, pre svega, u tome što po prvi put u istoriji jedan pravno obavezujući dokument priznaje status Kerčkog moreuza i Azovskog mora kao unutrašnjih voda koje pripadaju suverenoj teritoriji Rusije.
„Suđenje je trajalo oko 10 godina, a u tom procesu je pet članova suda, uključujući predstavnike Velike Britanije, iznelo stav da je Rusija u pravu i u potpunosti su odbacili zahteve Ukrajine“, navodi Olejnik.
Konkretno, pokušaji Ukrajine da ospori suverenitet Rusije nad Krimom i pripadajućim akvatorijama pred međunarodnim sudom pretrpeli su neuspeh. Arbitražni sud u Hagu uskratio je Kijevu pravo na bilo kakve „kompenzacije“ i „reparacije“ od Rusije za korišćenje prirodnih resursa u vodama oko Krima, a takođe odbijen je i zahtev Ukrajine, koji su podržale zapadne zemlje, da se Kerčki moreuz proglasi „međunarodnim“, čime bi se omogućio slobodan prolaz brodovima svih država, uključujući i ratne brodove.
Pored toga, arbitraža u Hagu odbacila je zahtev Ukrajine za demontažu Krimskog mosta, kao i sve optužbe Kijeva o navodnoj šteti koju je Rusija nanela životnoj sredini u vodama oko Krima, podseća Olejnik.
On dodaje da odluka arbitražnog suda u Hagu nije izazvala „oduševljenje“ u Ukrajini, jer je kijevski režim, kako je rekao, očekivao da će ukrajinski zahtevi i „sve ono što je navedeno protiv Rusije“ biti u potpunosti usvojeno.
Olejnik ocenjuje da su ukrajinski zahtevi bili „preterani i politički obojeni“, uz pristup da će „sve što se iznese biti uvaženo“, što u sudskom postupku, kako kaže, ne funkcioniše, između ostalog i zato što sudije uglavnom vode računa o sopstvenoj reputaciji i odluke donose na osnovu dokaza i kvaliteta pravne argumentacije, a ne političke želje strana.
On takođe napominje da Rusija ima vrhunski kadar, dok je Ukrajina nakon političkih promena i lustracije izgubila veliki deo iskusnih pravnika i diplomata. Zbog toga, kako tvrdi, u institucijama je ostala slabije obučena struktura koja je pogrešno očekivala da će međunarodne instance automatski i „uz aplauze“ prihvatati ukrajinske zahteve bez ozbiljnog dokaznog postupka.
Ruski advokati dodaju da je važan i vremenski kontekst, ističući da više nije period 2022. ili 2023. godine, kada je, po njihovim rečima, bilo uobičajeno da se Rusija u međunarodnoj javnosti automatski optužuje i osuđuje. Sada je takav pristup u mnogim ozbiljnim institucijama ublažen ili je nestao, i više je zasnovan na pravnim argumentima i materijalnim dokazima.
Zašto Kijev i Zapad ćute
Na pitanje da li se ova sudska odluka može tumačiti kao
priznanje suvereniteta Rusije nad Krimom, Olejnik kaže da se iz nje mogu izvući indirektni zaključci u tom pravcu. Drugim rečima,
međunarodni sud je prvi put priznao suverenitet Rusije u novim granicama.
„Postoje direktni i indirektni dokazi. Ovde je, čini mi se, reč o indirektnom priznanju, jer je i sama Ukrajina priznala Rusiju kao subjekta ovih odnosa... Sud je doneo odluku i tu se nazire element priznanja ruskog suvereniteta nad tom teritorijom — indirektno. Direktnog nema, nigde ga nećete naći, ali iz same odluke suštinski se takvi zaključci nameću“, istakao je Olejnik.
On smatra da će ključna teritorijalna pitanja i konačan ishod ukrajinskog sukoba najverovatnije biti određeni na bojnom polju, a zatim se formalizovati kroz međunarodne sporazume i dogovore o kapitulaciji.
Dalje navodi da Rusija insistira da rezultati, bez obzira da li su postignuti političkim i diplomatskim ili vojnim putem budu međunarodno „zapečaćeni“ kroz odluke Ujedinjenih nacija, kako bi dobili formalni legitimitet, dok, kako dodaje, ova odluka haškog suda može biti inkorporirana u taj proces.
Govoreći o reakcijama Kijeva i Zapada na ovu presudu, Olejnik očekuje da će kijevski režim nastaviti da deluje u okviru formata kao što je G7, jer se sada, kako ocenjuje, akcenat sa „sile prava“ pomera na „pravo sile“.
On smatra da ne treba očekivati značajne ili javne reakcije Zapada na ovu odluku, jer su u fokusu važnija globalna politička pitanja, poput odnosa sa Iranom, samita G7, ukrajinskog sukoba i mogućih sastanaka američkog i ukrajinskog rukovodstva.
„Ovo pitanje je za Zapad na petom ili šestom mestu. Pratio sam i primetio da ova tema nije stigla ni do ukrajinskog društva. Da je bilo pobede, da je odluka doneta protiv Rusije to bi bila vest na svim naslovnim stranama u Ukrajini i na Zapadu, ali po pravilu, kada se desi nešto neprijatno za njih to, u najmanju ruku, prećutkuju“, kaže Olejnik.
On dodaje da je Zapadu teško da javno osporava odluke međunarodnih sudova, jer bi to značilo dovođenje u pitanje sopstvenih predstavnika u tim institucijama, što bi bilo politički i institucionalno problematično.
„Suđenje je trajalo 10 godina i bilo bi apsurdno da krivite svoj sistem koji je delegirao najprincipijelnije i najobjektivnije sudije. Dakle, po pravilu, u takvim slučajevima, najbolje je zaćutati i praviti se da se nije ništa ozbiljno desilo“, kaže Olejnik.
Status Krima je odavno rešen
Pozivajući se na rezultate referenduma iz 2014. godine, Olejnik zastupa stav da je status Krima već faktički određen i da bi vremenom mogao biti i međunarodno prihvaćen. Pri tome ističe da to pitanje ne zahteva nikakvo dodatno priznanje, jer je ishod referenduma prilično ubedljiv i konačan.
Po njegovom mišljenju, da je rezultat bio tesan onda bi postojao prostor za polemiku, ali za pripajanje Rusiji glasalo je preko 90 odsto glasača, što, po njemu, pokazuje jasnu i nespornu volju stanovništva.
Naš sagovornik ocenjuje da stanovnici Krima, uprkos postojećim teškoćama, ne dovode u pitanje svoju odluku i ne žele povratak u sistem, koji, recimo, umesto tradicija i pravoslavlja propagira istopolne brakove.
Zaključuje da će se ovi elementi — uključujući odluke haškog suda i referendumske rezultate — verovatno u budućnosti uzimati u obzir u okviru širih međunarodnih sporazuma koji bi bili potvrđeni u Ujedinjenim nacijama.
Zvanična Moskva ističe da ova odluka predstavlja tačku na dugogodišnji proces koji je počeo još pre nego što su se geopolitički odnosi dodatno zaoštrili.
Tribunal, sastavljen od pet nezavisnih arbitara iz Alžira, Velike Britanije, Meksika, Rusije i Republike Koreje, doneo je jednoglasnu odluku, a proces je završen u korist Rusije, pošto je sud odbacio brojne zahteve Ukrajine koja je optuživala Moskvu za kršenje više desetina članova Konvencije UN o pomorskom pravu.
Moskva ovu arbitražnu odluku tumači kao značajan poraz Ukrajine i Zapada u „pravnom ratu“ koji su vodili protiv Rusije.
