https://lat.sputnikportal.rs/20260611/eu-u-svadji-svi-zele-da-se-nastavi-rat-u-ukrajini-ali-da-neko-drugi-plati-rusija-olivera-ikodinovic-1200237956.html
EU u svađi: Svi žele da se nastavi rat u Ukrajini, ali da neko drugi plati
EU u svađi: Svi žele da se nastavi rat u Ukrajini, ali da neko drugi plati
Sputnik Srbija
Uprkos sve glasnijim neslaganjima među članicama, EU ne odstupa od vojne pomoći Ukrajini i zadržava izrazito konfrontacioni kurs prema Rusiji, ocenjuje ruski... 11.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-11T22:10+0200
2026-06-11T22:10+0200
2026-06-11T22:10+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
svet – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
poljska
mađarska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/330/51/3305166_0:171:3035:1878_1920x0_80_0_0_b2f400bd51c38a07dddd3ef7b41978b4.jpg
Komentarišući to što se Poljska usprotivila ideji da se sredstva Evropskog mirovnog fonda prebace Kijevu, a Mađarska i Bugarska saopštile da neće isporučivati oružje Ukrajini, Svetov ocenjuje da se unutar saveza zapravo vode rasprave oko toga ko će snositi finansijski teret te podrške, ali se ne dovodi u pitanje vojna i politička podrška Kijevu.Odgovarajući na pitanje da li stavovi Poljske, Mađarske i Bugarske svedoče o produbljivanju raskola unutar Evropske unije po pitanju podrške Ukrajini, Svetov ocenjuje da je to „prejaka reč“ i objašnjava da Evropa spori oko načina na koji treba podržavati Ukrajinu.Prema njegovim rečima, Poljska, koja se dugo vremena smatrala jednim od ključnih saveznika Kijeva, i dalje ne dovodi u pitanje podršku Ukrajini, ali smatra da ta podrška treba da bude „fer raspoređena“.„Poljska i dalje ističe da je na strani Ukrajine i pomaže joj, ali istovremeno smatra da joj ta pomoć mora biti finansijski nadoknađena. Oni gledaju na SAD kao na primer države koja podršku Ukrajini ne pruža besplatno, već smatra da za tu podršku treba platiti. Oni su i pronašli način - isporučuju oružje Evropi, dobijaju novac od Evrope, a Evropa to dalje daje Ukrajini. Dakle, Amerikanci zarađuju na konfliktu. Tako razmišljaju i Poljaci: ‘Mi smo prvi počeli da pomažemo Ukrajini. Zašto mi za to treba da plaćamo? Želimo da nam se to kompenzuje’. Ovde se ne radi o tome da se podrška Ukrajini potpuno prekine, nego svako od njih želi da za to plaća neko drugi. Po tom pitanju se sada trguje“, ocenjuje Svetov.Nakon što je Mađarska ukinula veto, deblokirano je 6,6 milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda namenjenih za naoružavanje Ukrajine, ali je izbio spor između Nemačke i Poljske oko njihove raspodele.Nemačka smatra da novac treba u celosti usmeriti Kijevu, dok Poljska traži povraćaj sredstava za oružje koje je već isporučila i insistira na kompenzaciji od nekoliko miliona evra.„Poljska želi da joj se nadoknade troškovi koje je imala od početka 2022. godine. Takva obećanja su joj i bila data, ali sada rukovodstvo EU, predvođeno Ursulom fon der Lajen, kao i Nemačka, smatraju da bi bilo svrsishodnije da se sredstva koja su godinama bila zamrznuta direktno usmere Ukrajini. Argument je da su Poljska i Slovačka bez tog novca i do sada živele, pa će i ubuduće životi bez toga. Ovde se radi o tome da svi pokušavaju da izdejstvuju neke privilegije“, objašnjava Svetov.Prethodno je Mađarska blokirala ova sredstva više od dve godine, ali je početkom juna 2026. ukinula zabranu, napominje ekspert.Nakon te odluke, Kaja Kalas, šef evropske diplomatije, saopštila je da su ministri odbrane na sastanku na Kipru 8. juna razmatrali različite načine korišćenja tih sredstava za podršku Ukrajini. Među opcijama su bili povraćaj novca državama članicama za ranije isporučeno oružje, finansiranje zajedničkih nabavki naoružanja i podrška zajedničkim odbrambenim projektima između EU i Ukrajine.EU je predložila kompromis o delimičnom povraćaju i zajedničkoj nabavci oružja, ali je Poljska i taj predlog odbila.„Sada su mađarske primedbe uklonjene, a EU kaže da se taj novac direktno da Ukrajini. Taj evropski pristup je zanimljiv. Poljska pregovara, želi da dobije svojih 450 ili 500 miliona evra, jer poljsko društvo insistira na odgovorima - gde je naš novac, zašto stalno trošimo, a ništa nam se ne vraća? Dakle, to je spor, a ne raskol. Evropa želi da pomaže i nastaviće da pomaže Ukrajini. Sada se priprema sastanak G7, koji počinje iduće nedelje u Parizu, i spremna je rezolucija o tome da sve zemlje G7 treba da podrže Ukrajinu“, kaže Svetov.Prema njegovim rečima, na samitu Evropske unije planira se nastavak podrške Ukrajini, a pored toga, najavljeno je i usvajanje novog 21. paketa sankcija protiv Rusije. Istovremeno, priprema se i julski samit NATO-a na kome će se razmatrati dalje isporuke oružja Ukrajini, što pokazuje da nema odustajanja od pomoći.Suština je, ističe Svetov, da sve strane formalno podržavaju Ukrajinu, ali istovremeno nastoje da što više smanje sopstvene troškove te podrške.Evropa umorna od ukrajinske krizeU Evropi postoje znaci umora od ukrajinske krize, i kod političara i u javnosti, ocenjuje Svetov. Evropski lideri - a posebno Makron, Merc i Starmer koji su se nedavno sastali u Londonu - zabrinuti su zbog pada rejtinga i podrške građana, što je delom posledica i dugotrajne podrške Ukrajini.Makrona to manje pogađa jer ionako neće biti reizabran, ali ga brine ko će na njegovo mesto doći. S druge strane, Merc i Starmer su pod većim pritiskom jer im realno preti pad podrške i moguća smena, pa traže načine da to reše, objašnjava Svetov.„I ti zahtevi koje su oni usvojili u Londonu u suštini su ultimatum Rusiji. Traže zaustavljanje na liniji kontakta, uvođenje savezničkih kontingenata, rusku isplatu reparacija za obnovu Ukrajine, pa tek onda eventualno odmrzavanje ruskih aktiva. Sve se to predstavlja tezom da je Ukrajina sada strana koja pobeđuje. Napade Ukrajine dronovima na teritoriju Rusije tumače kao pobedu i znak da je kraj rata blizu. Zato, po njima, Rusija mora da popusti i prihvati uslove“, kaže Svetov.On ističe da zapadne zemlje nastavljaju istu politiku podrške Ukrajini i da se u tom pogledu ništa suštinski ne menja. Posebno naglašava da od poljskog predsednika i premijera ne dolaze poruke koje bi ukazivale na spremnost za pregovore sa Rusijom, za razliku od nekih drugih zemalja poput Nemačke, Francuske i Finske, koje su počele da otvaraju tu temu.Poljska, uveren je Svetov, želi da se rat u Ukrajini nastavi. U prilog tome ide i činjenica da se poljski aerodrom Žešov koristi kao hab, kao glavna logistička tačka za pomoć Ukrajini i kao glavna tranzitna stanica za međunarodne posete Kijevu.„Šta je Poljska izjavila? Rekla je: Amerikanci, pošto vi želite da povučete vojsku iz Nemačke onda ih prebacite kod nas. Poljska pretenduje na ulogu lidera evropskog NATO-a i u tom kontekstu treba sagledati ove rasprave u Evropi. Poljska ističe svoj značaj“, smatra Svetov.Nove bugarske vlasti su saopštile da više neće slati Ukrajini oružje iz sopstvenih vojnih rezervi, čime se obustavlja besplatna vojna pomoć. Sofija je pojasnila da to ne znači potpuni prekid saradnje, jer komercijalna prodaja oružja ostaje moguća — sve što se proizvede u bugarskoj vojnoj industriji može biti prodato.Bugarska je od početka sukoba 2022. godine Ukrajini isporučila 13 paketa vojne pomoći, ali su njihova vrednost i sadržaj ostali poverljivi. Iako se nova odluka odnosi samo na isporuke iz državnih zaliha, a ne na moguću prodaju oružja, ocenjuje se da bi ona mogla da ima posledice po Kijev, pre svega u logističkom smislu, imajući u vidu da je bugarska vojna industrija ranije bila važan snabdevač, posebno municijom za sovjetske sisteme naoružanja koje koristi ukrajinska vojska, a takođe se ovo može tumačiti i kao politički signal smanjenja jednog kanala vojne podrške.Ukrajinska kriza će biti rešena na bojnom poljuMađarska zauzima čvrst stav po pitanju vojne pomoći Ukrajini i poručuje da „ne isporučuje“ i da „neće isporučivatiu naoružanje Kijevu“.Što se tiče odluke Mađara, Svetov smatra da je njihova pozicija protiv slanja oružja Ukrajini čisto pragmatična.Svetov zaključuje da se danas ne može govoriti o novoj fazi evropske politike prema Ukrajini. Prema njegovim rečima, u Rusiji postoje očekivanja da će se u Evropi pojaviti političke snage spremne za dijalog i normalizaciju odnosa, ali takvih aktera za sada nema.Kako dodaje, Zapad zamišlja pregovore kao situaciju u kojoj bi Rusija bila izolovana i sama za pregovaračkim stolom, dok bi na drugoj strani nastupali SAD, EU i Ukrajina zajedno i „diktirali uslove“.„U to oni veruju. Zato je predsednik Putin, obraćajući se ruskoj vojsci, na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, rekao: ‘Nastavite da radite, braćo!’. To je naš odgovor na to. Duboko samo ubeđen da će se problem rešiti isključivo na bojnom polju, a nikakvi pregovori neće taj rat okončati. Samo naša pobeda!“, zaključio je Svetov.
https://lat.sputnikportal.rs/20260608/opasna-igra-evropska-trojka-nisani-rusiju-olivera-ikodinovic-1200116819.html
poljska
mađarska
bugarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, poljska, mađarska, evropska unija (eu), bugarska, oružje, vojna pomoć, finansijska pomoć
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, poljska, mađarska, evropska unija (eu), bugarska, oružje, vojna pomoć, finansijska pomoć
Komentarišući to što se Poljska usprotivila ideji da se sredstva Evropskog mirovnog fonda prebace Kijevu, a Mađarska i Bugarska saopštile da neće isporučivati oružje Ukrajini, Svetov ocenjuje da se unutar saveza zapravo vode rasprave oko toga ko će snositi finansijski teret te podrške, ali se ne dovodi u pitanje vojna i politička podrška Kijevu.
Odgovarajući na pitanje da li stavovi Poljske, Mađarske i Bugarske svedoče o produbljivanju raskola unutar Evropske unije po pitanju podrške Ukrajini, Svetov ocenjuje da je to „prejaka reč“ i objašnjava da Evropa spori oko načina na koji treba podržavati Ukrajinu.
Prema njegovim rečima, Poljska, koja se dugo vremena smatrala jednim od ključnih saveznika Kijeva, i dalje ne dovodi u pitanje podršku Ukrajini, ali smatra da ta podrška treba da bude „fer raspoređena“.
„Poljska i dalje ističe da je na strani Ukrajine i pomaže joj, ali istovremeno smatra da joj ta pomoć mora biti finansijski nadoknađena. Oni gledaju na SAD kao na primer države koja podršku Ukrajini ne pruža besplatno, već smatra da za tu podršku treba platiti. Oni su i pronašli način - isporučuju oružje Evropi, dobijaju novac od Evrope, a Evropa to dalje daje Ukrajini. Dakle, Amerikanci zarađuju na konfliktu. Tako razmišljaju i Poljaci: ‘Mi smo prvi počeli da pomažemo Ukrajini. Zašto mi za to treba da plaćamo? Želimo da nam se to kompenzuje’. Ovde se ne radi o tome da se podrška Ukrajini potpuno prekine, nego svako od njih želi da za to plaća neko drugi. Po tom pitanju se sada trguje“, ocenjuje Svetov.
Nakon što je Mađarska ukinula
veto, deblokirano je
6,6 milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda namenjenih za naoružavanje Ukrajine, ali je
izbio spor između Nemačke i Poljske oko njihove raspodele.
Nemačka smatra da novac treba u celosti usmeriti Kijevu, dok Poljska traži povraćaj sredstava za oružje koje je već isporučila i insistira na kompenzaciji od nekoliko miliona evra.
„Poljska želi da joj se nadoknade troškovi koje je imala od početka 2022. godine. Takva obećanja su joj i bila data, ali sada rukovodstvo EU, predvođeno Ursulom fon der Lajen, kao i Nemačka, smatraju da bi bilo svrsishodnije da se sredstva koja su godinama bila zamrznuta direktno usmere Ukrajini. Argument je da su Poljska i Slovačka bez tog novca i do sada živele, pa će i ubuduće životi bez toga. Ovde se radi o tome da svi pokušavaju da izdejstvuju neke privilegije“, objašnjava Svetov.
Prethodno je Mađarska blokirala ova sredstva više od dve godine, ali je početkom juna 2026. ukinula zabranu, napominje ekspert.
Nakon te odluke, Kaja Kalas, šef evropske diplomatije, saopštila je da su ministri odbrane na sastanku na Kipru 8. juna razmatrali različite načine korišćenja tih sredstava za podršku Ukrajini. Među opcijama su bili povraćaj novca državama članicama za ranije isporučeno oružje, finansiranje zajedničkih nabavki naoružanja i podrška zajedničkim odbrambenim projektima između EU i Ukrajine.
EU je predložila kompromis o delimičnom povraćaju i zajedničkoj nabavci oružja, ali je Poljska i taj predlog odbila.
„Sada su mađarske primedbe uklonjene, a EU kaže da se taj novac direktno da Ukrajini. Taj evropski pristup je zanimljiv. Poljska pregovara, želi da dobije svojih 450 ili 500 miliona evra, jer poljsko društvo insistira na odgovorima - gde je naš novac, zašto stalno trošimo, a ništa nam se ne vraća? Dakle, to je spor, a ne raskol. Evropa želi da pomaže i nastaviće da pomaže Ukrajini. Sada se priprema sastanak G7, koji počinje iduće nedelje u Parizu, i spremna je rezolucija o tome da sve zemlje G7 treba da podrže Ukrajinu“, kaže Svetov.
Prema njegovim rečima, na samitu Evropske unije planira se nastavak podrške Ukrajini, a pored toga, najavljeno je i usvajanje novog 21. paketa sankcija protiv Rusije. Istovremeno, priprema se i julski samit NATO-a na kome će se razmatrati dalje isporuke oružja Ukrajini, što pokazuje da nema odustajanja od pomoći.
Suština je, ističe Svetov, da sve strane formalno podržavaju Ukrajinu, ali istovremeno nastoje da što više smanje sopstvene troškove te podrške.
Evropa umorna od ukrajinske krize
U Evropi postoje znaci umora od ukrajinske krize, i kod političara i u javnosti, ocenjuje Svetov. Evropski lideri - a posebno Makron, Merc i Starmer koji su se nedavno sastali u Londonu - zabrinuti su zbog pada rejtinga i podrške građana, što je delom posledica i dugotrajne podrške Ukrajini.
Makrona to manje pogađa jer ionako neće biti reizabran, ali ga brine ko će na njegovo mesto doći. S druge strane, Merc i Starmer su pod većim pritiskom jer im realno preti pad podrške i moguća smena, pa traže načine da to reše, objašnjava Svetov.
„I ti zahtevi koje su oni usvojili u Londonu u suštini su ultimatum Rusiji. Traže zaustavljanje na liniji kontakta, uvođenje savezničkih kontingenata, rusku isplatu reparacija za obnovu Ukrajine, pa tek onda eventualno odmrzavanje ruskih aktiva. Sve se to predstavlja tezom da je Ukrajina sada strana koja pobeđuje. Napade Ukrajine dronovima na teritoriju Rusije tumače kao pobedu i znak da je kraj rata blizu. Zato, po njima, Rusija mora da popusti i prihvati uslove“, kaže Svetov.
On ističe da zapadne zemlje nastavljaju istu politiku podrške Ukrajini i da se u tom pogledu ništa suštinski ne menja. Posebno naglašava da od poljskog predsednika i premijera ne dolaze poruke koje bi ukazivale na spremnost za pregovore sa Rusijom, za razliku od nekih drugih zemalja poput Nemačke, Francuske i Finske, koje su počele da otvaraju tu temu.
Poljska, uveren je Svetov, želi da se rat u Ukrajini nastavi. U prilog tome ide i činjenica da se poljski aerodrom Žešov koristi kao hab, kao glavna logistička tačka za pomoć Ukrajini i kao glavna tranzitna stanica za međunarodne posete Kijevu.
„Šta je Poljska izjavila? Rekla je: Amerikanci, pošto vi želite da povučete vojsku iz Nemačke onda ih prebacite kod nas. Poljska pretenduje na ulogu lidera evropskog NATO-a i u tom kontekstu treba sagledati ove rasprave u Evropi. Poljska ističe svoj značaj“, smatra Svetov.
Nove bugarske vlasti su saopštile da više neće slati Ukrajini oružje iz sopstvenih vojnih rezervi, čime se obustavlja besplatna vojna pomoć. Sofija je pojasnila da to ne znači potpuni prekid saradnje, jer
komercijalna prodaja oružja ostaje moguća — sve što se proizvede u bugarskoj vojnoj industriji može biti prodato.
Bugarska je od početka sukoba 2022. godine Ukrajini isporučila 13 paketa vojne pomoći, ali su njihova vrednost i sadržaj ostali poverljivi.
Iako se nova odluka odnosi samo na isporuke iz državnih zaliha, a ne na moguću prodaju oružja, ocenjuje se da bi ona mogla da ima posledice po Kijev, pre svega u logističkom smislu, imajući u vidu da je bugarska vojna industrija ranije bila važan snabdevač, posebno municijom za sovjetske sisteme naoružanja koje koristi ukrajinska vojska, a takođe se ovo može tumačiti i kao politički signal smanjenja jednog kanala vojne podrške.
Ukrajinska kriza će biti rešena na bojnom polju
Što se tiče odluke Mađara, Svetov smatra da je njihova pozicija protiv slanja oružja Ukrajini čisto pragmatična.
„To je čisto mađarski pristup – zašto bismo mi za to plaćali? Postoje velike države — Francuska i Nemačka — neka one pomažu. Mađari imaju i druge svoje razloge i izgovore, kao što je pitanje prava mađarskih manjina u Ukrajini i drugo“, kaže Svetov.
Svetov zaključuje da se danas ne može govoriti o novoj fazi evropske politike prema Ukrajini. Prema njegovim rečima, u Rusiji postoje očekivanja da će se u Evropi pojaviti političke snage spremne za dijalog i normalizaciju odnosa, ali takvih aktera za sada nema.
Kako dodaje, Zapad zamišlja pregovore kao situaciju u kojoj bi Rusija bila izolovana i sama za pregovaračkim stolom, dok bi na drugoj strani nastupali SAD, EU i Ukrajina zajedno i „diktirali uslove“.
„U to oni veruju. Zato je
predsednik Putin, obraćajući se ruskoj vojsci, na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, rekao: ‘Nastavite da radite, braćo!’. To je naš odgovor na to. Duboko samo ubeđen da će se problem rešiti isključivo
na bojnom polju, a nikakvi pregovori neće taj rat okončati. Samo naša pobeda!“, zaključio je Svetov.
