https://lat.sputnikportal.rs/20260529/francuska-kaska-za-srbijom-dva-veka--ukida-zakon-o-ropstvu-1199746606.html
Francuska kaska za Srbijom dva veka – ukida Zakon o ropstvu
Francuska kaska za Srbijom dva veka – ukida Zakon o ropstvu
Sputnik Srbija
Kada dođu teška vremena u levku istorije sužava se mlaz donošenja odluka, pa se tako Francuska sada opredelila da se pozabavi ukidanjem zakona o ropstvu – nečim... 29.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-29T20:15+0200
2026-05-29T20:15+0200
2026-05-29T20:53+0200
svet
svet
francuska
ropstvo
robovi
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/07/1182403691_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_e8435b34da7c55e8bd48aa213702dd5d.jpg
Ovako filozof i publicista Dragoljub Kojčić komentariše konačno ukidanje „Crnog kodeksa“ francuskog kraljevskog ukaza iz 1685. godine kojim je u vreme Luja XIV bilo regulisano ropstvo u kolonijama.Dokument koji je donji dom francuskog parlamenta jednoglasno usvojio predviđa ukidanje samog „Crnog kodeksa“, ali i svih kraljevskih edikata iz XVII i XVIII veka koji su regulisali ropstvo u različitim francuskim kolonijama. Iako su ti tekstovi odavno izgubili pravnu snagu, oni nikada nisu bili formalno poništeni posle ukidanja ropstva 1848. godine.Prepišite slobodno od nasIako zemlje članice EU neprekidno zahtevaju od Srbije da „uskladi svoje zakone“ prema zakonima EU kako bi tobože bila „napredna“, Francuskoj bi bolje bilo da se ugleda na Srbiju i njene zakone od pre dvesta godina.Zašto su Francuzi baš sada odlučili da se bave ovim problemom, otvoreno je za debatu kaže naš sagovornik, ali je i očigledno da Francuska na unutrašnjopolitičkom planu zbog ogromnog procenta građana koji su došli iz Afrike, mora njima se da približi. Francusko nacionalno jedinstvo je imperativno u ovom trenutku, pre svega zbog politike koju Pariz vodi i opasnosti do zaoštravanja konfliktnih odonsa sa delom sveta sa kojim Francuska nije više u tako dobrim odnosima – zapadna politička alijansa strepi od mogućih istorijskih raspleta, objašnjava Kojčić.Svečano ukidanje nevažećeg papiraCrni kodeks je imao 60 članova koji su regulisali gotovo svaki aspekt života robova. Između ostalog, jedan od članova proglašavao je porobljenog čoveka „pokretnom imovinom“. Novi zakonski predlog predviđa i da vlada pripremi izveštaj o kolonijalnom pravu, njegovim dugoročnim posledicama i mestu istorije ropstva u školskim programima.Kojčić kaže da kolonijalno pravo, posmatrano iz ugla etičkih principa, predstavlja čistu fikciju i jednostavno ne postoji. To je bilo samo čisto pravno nasilje kojim je nastavilo da se sankcioniše faktičko stanje, a to znači uvođenje i robovlasništva i eksploataciju ljudi koji su bili pod kolonijalnom okupacijom.Upoznat sa pragmatičnošću zapadnog sveta, naš sagovornik sumnja da će do konkretne isplate bilo čega ili koga doći, odnosno da se neće ići tako daleko. Međutim, ukoliko bi se to sve zaista pokrenulo, postavlja se pitanje šta bi se desilo sa svim ostalim zemljama koje su činile različite vrste zločina kroz istoriju, u našem slučaju konkretno da li bi nam Hrvatska plaćala reparacije za sve pobijene Srbe u Jasenovcu, a čiji broj dostiže 700.000 duša.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260526/habzburzi-nacisti-pa-evropejci-svi-cute-o-genocidu-nad-rusima-i-srbima-a-radja-se-i-nesto-opasno-1199621484.html
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
svet, francuska, ropstvo, robovi, analize i mišljenja
svet, francuska, ropstvo, robovi, analize i mišljenja
Francuska kaska za Srbijom dva veka – ukida Zakon o ropstvu
20:15 29.05.2026 (Osveženo: 20:53 29.05.2026) Kada dođu teška vremena u levku istorije sužava se mlaz donošenja odluka, pa se tako Francuska sada opredelila da se pozabavi ukidanjem zakona o ropstvu – nečim što je Srbija odavno rešila Sretenjskim ustavom iz 1835. godine.
Ovako filozof i publicista Dragoljub Kojčić komentariše konačno ukidanje „Crnog kodeksa“ francuskog kraljevskog ukaza iz 1685. godine kojim je u vreme Luja XIV bilo regulisano ropstvo u kolonijama.
Dokument koji je donji dom francuskog parlamenta jednoglasno usvojio predviđa ukidanje samog
„Crnog kodeksa“, ali i svih kraljevskih edikata iz XVII i XVIII veka koji su regulisali ropstvo u različitim francuskim kolonijama. Iako su ti tekstovi odavno izgubili pravnu snagu, oni nikada nisu bili formalno poništeni posle ukidanja ropstva 1848. godine.
Prepišite slobodno od nas
Iako zemlje članice EU neprekidno zahtevaju od Srbije da „uskladi svoje zakone“ prema zakonima EU kako bi tobože bila „napredna“, Francuskoj bi bolje bilo da se ugleda na Srbiju i njene zakone od pre dvesta godina.
Još je tada, 1835, Srbija u svom ustavu, koji je bio moderan isto koliko i francuski ustav posle revolucije ili tadašnji belgijski, navodila da ko god nogom kroči na srpsko tle, postaje slobodan čovek. Dakle, Francuska kasni skoro dva veka za Srbijom, ali dobro je da su se i sada odlučili da manifestuju jedan takav slobodarski princip, kaže Kojčić za Sputnjik.
Zašto su Francuzi baš sada odlučili da se bave ovim problemom, otvoreno je za debatu kaže naš sagovornik, ali je i očigledno da Francuska na unutrašnjopolitičkom planu zbog ogromnog procenta građana koji su došli iz Afrike, mora njima se da približi. Francusko nacionalno jedinstvo je imperativno u ovom trenutku, pre svega zbog politike koju Pariz vodi i opasnosti do zaoštravanja konfliktnih odonsa sa delom sveta sa kojim Francuska nije više u tako dobrim odnosima – zapadna politička alijansa strepi od mogućih istorijskih raspleta, objašnjava Kojčić.
Ukoliko hoćemo da budemo dobronamerni i da na sve to gledamo samo iz jednog civilizacijskog ugla i prednosti koju donosi zakon o apsolutnom ukidanju ropstva na jedan formalno-pravni način, onda je to u svakom slučaju dobro, bez obzira što je zakasnilo dve stotine godina.
Svečano ukidanje nevažećeg papira
Crni kodeks je imao 60 članova koji su regulisali gotovo svaki aspekt života robova. Između ostalog, jedan od članova proglašavao je porobljenog čoveka „pokretnom imovinom“. Novi zakonski predlog predviđa i da vlada pripremi izveštaj o kolonijalnom pravu, njegovim dugoročnim posledicama i mestu istorije ropstva u školskim programima.
Kojčić kaže da kolonijalno pravo, posmatrano iz ugla etičkih principa, predstavlja čistu fikciju i jednostavno ne postoji. To je bilo samo čisto pravno nasilje kojim je nastavilo da se sankcioniše faktičko stanje, a to znači uvođenje i robovlasništva i eksploataciju ljudi koji su bili pod kolonijalnom okupacijom.
Danas je vrlo teško raspetljati i raščlaniti sve ono što je vezano za kolonijlano pravo. Francuska je imala izuzetno razvijenu birokratiju i administrativni sistem, pa je mnoge stvari precizno evidentirala, ali i pored toga ne verujem da je spremna da ide korak dalje i prihvati finansijske reparacije. Bojim se da bi taj iznos višestruko premašio godišnji budžet Francuske, posebno u vremenu kada se i sama Francuska, kao i dobar deo zapadnih zemalja, suočava sa ekonomskim posledicama energetskih sankcija Rusiji i širom globalnom krizom.
Upoznat sa pragmatičnošću zapadnog sveta, naš sagovornik sumnja da će do konkretne isplate bilo čega ili koga doći, odnosno da se neće ići tako daleko. Međutim, ukoliko bi se to sve zaista pokrenulo, postavlja se pitanje šta bi se desilo sa svim ostalim zemljama koje su činile različite vrste zločina kroz istoriju, u našem slučaju konkretno da li bi nam Hrvatska plaćala reparacije za sve pobijene Srbe u Jasenovcu, a čiji broj dostiže 700.000 duša.
