https://lat.sputnikportal.rs/20260529/dronovi-za-sirenje-rusofobije-militarizaciju-evrope-rusija-olivera-ikodinovic-1199734218.html

Dronovi za širenje rusofobije i militarizaciju Evrope

Dronovi za širenje rusofobije i militarizaciju Evrope

Sputnik Srbija

Incidenti sa dronovima u Evropi koristi se kao opravdanje za širenje priča o „ruskoj pretnji“, jačanje NATO-a i ubrzanu militarizaciju Evrope. Zapadne zemlje... 29.05.2026, Sputnik Srbija

2026-05-29T22:25+0200

2026-05-29T22:25+0200

2026-05-29T22:25+0200

rusija

rusija

rusija – politika

rusija – vojska i naoružanje

analize i mišljenja

svet

rumunija

dron

nato

evropska unija (eu)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111681/07/1116810712_0:103:3277:1946_1920x0_80_0_0_428a1afaefe6f729d7eaf6a7499e6fe1.jpg

Povodom vesti da je, kako Bukurešt tvrdi, ruski dron udario u stambenu zgradu u Rumuniji, Leonkov ističe da u međunarodnim reakcijama postoje dvostruki standardi – kada su ugrožene NATO članice govori se o pretnji savezu, dok se svakodnevni napadi na rusku teritoriju - zapadnim raketama i dronovima - predstavljaju kao legitimne vojne akcije i odbranu Ukrajine.On ističe da se za sve incidente, čak i kada su u pitanju ukrajinski dronovi koji padaju na teritoriju evropskih zemalja, uvek okrivljuje Rusija.Planirana provokacijaČinjenica da rumunska PVO nije presrela dron, iako ga je pratila radarima, Leonkov tumači kao pokazatelj da je reč o planiranoj provokaciji.On ne isključuje da bi kao mogući izgovor za to što Rumunija nije oborila dron moglo da posluži opravdanje da su mnogi PVO sistemi prebačeni i uništeni u zoni sukoba između Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana i da ih u Evropi nema dovoljno.„Moguće da kao opravdanje navedu da Rumunija nema sredstva PVO koja bi mogla da obaraju te dronove. Međutim, Rumunija je, kao i Poljska su ustupala avione F-16 Ukrajini, koji su obarali ruske bespilotne letelice. Dakle, nije tačno da u Evropi uopšte nema PVO. Postoje i lovački avioni koji mogu izvršavati zadatke protivvazduhoplovne odbrane“, dodao je ekspert.Ovoj tvrdnji u prilog ide i činjenica da je Bukurešt potvrdio da su zbog narušavanja vazdušnog prostora bila podignuta dva lovca F-16 i helikopter rumunskog vazduhoplovstva, a pilotima je bilo dozvoljeno da gađaju ciljeve.Ruski vojni eksperti ističu da Oružane snage Rusije, očigledno, nisu ciljale niti su nameravale da izvrše napad na Rumuniju, a udar drona u stambenu zgradu u Rumuniji mogao je biti, kako ocenjuju, i provokacija Kijeva, koji otvoreno pokušava da uvuče NATO u sukob sa Rusijom. Još jedna verzija koja se pominje jeste da bi ovaj incident mogao biti rezultat neuspešnog dejstva Rumuna prilikom pokušaja obaranja drona.Stručnjaci koji se drže prve verzije objašnjavaju da Rusija masovno koristi dronove „geranj“ za udare po ciljevima u Ukrajini, pri čemu se deo tih letelica može naći u rukama ukrajinskih snaga. To otvara mogućnost da se ti dronovi iskoriste za provokacije, uključujući i njihovo usmeravanje ka teritoriji trećih zemalja.Dakle, eksperti ističu da u slučaju incidenta u Galacu ostaje otvoreno pitanje da li je reč o ukrajinskoj provokaciji sa upotrebom navodno „ruskog“ drona ili o neuspešnom pokušaju Rumuna da skrenu letelicu sa kursa.Na mestu pada bespilotne letelice istragu sprovode stručnjaci Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i rumunske obaveštajne službe. Rezultati istrage zasad nisu saopšteni.Rumunija je o incidentu obavestila saveznike i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, tražeći ubrzanje isporuke sredstava za borbu protiv dronova.Rute je izjavio je da je Alijansa u „potpuno solidarna“ sa Rumunijom, naglasivši da NATO ostaje spreman da brani „svaki pedalj“ teritorije zemalja članica.Dvostruki standardiLeonkov smatra da dvostruki standardi Zapada imaju dve glavne svrhe. Prva je širenje i održavanje rusofobije kao dominantnog političkog narativa u Evropi. Druga je ekonomska i politička korist vojno-industrijskog kompleksa, u koji se, kako tvrdi, ulažu velika sredstva, uključujući i kreditna.On zaključuje da se ideja o „ruskoj pretnji“ svesno održava i povremeno pojačava kako bi poslužila kao opravdanje za ubrzanu militarizaciju Evrope.Kao primere navodi slučajeve pada dronova u Hrvatskoj, Poljskoj, Rumuniji, gde su mediji i političari, kako kaže, odmah optužili Rusiju, iako su postojale indicije da su dronovi ukrajinski, što je potom i potvrđeno. Pominje i situaciju u Nemačkoj, gde su dronovi u blizini vojnih baza prvo predstavljeni kao ruski, a kasnije se ispostavilo da su povezani sa kompanijom koja proizvodi dronove za Ukrajinu.„Dvostruki standardi postoje. Jedan od primera je onaj sa dronovima koji su iz Ukrajine ulazili na teritoriju Baltika, odakle su napadali rusku teritoriju, ili isti ti ukrajinski dronovi sa teritorije Finske. Tu cinizam prelazi sve granice. Predstavnici baltičkih zemalja su govorili da je, bez obzira na što dronovi preleću preko njihove teritorije i lete ka Ruskoj Federaciji, za sve kriva Rusija. I ako ti dronovi pogađaju ciljeve na teritoriji Rusije, ako stradaju civili i ubijaju se ruski građani to su navodno legitimni vojni ciljevi. Ali ako se nešto dogodi na njihovoj teritoriji — na Baltiku, Rumuniji — onda se, pre svega, optužuje Rusija, čak i kad je bespilotna letelica očigledno ukrajinska“, ističe Leonkov.On navodi i primer pada drona u Hrvatskoj. Prema njegovim rečima, dron je imao obeležja koja su ukazivala na ukrajinsko poreklo, ali je u javnom i političkom prostoru ipak optužena Rusija, uz tvrdnje da je Moskva na neki način uticala da dron završi na teritoriji članice Evropske unije.„Čim nešto padne na teritoriju tih zemalja — Baltika, Letonije, Estonije, Litvanije — odmah se pokreće pitanje nebezbednosti tih država, odnosno potrebe da njihova protivvazduhoplovna odbrana obezbedi sigurnost. Tada se čak pokreće i pitanje 4. ili 5 člana Vašingtonskog sporazuma, odnosno opasnosti po Alijansu. Pre otprilike pola godine u okolini Minhena je primećen veliki broj neidentifikovanih dronova. Nemačka štampa je tada pisala da su to najverovatnije ruski dronovi, ali nije mogla da pruži dokaze. A ove godine se ispostavilo da su to bili dronovi koje je lansirala kompanija sa teritorije Nemačke, koja proizvodi bespilotne letelice za Ukrajinu. Dakle, faktički su to bili ukrajinski dronovi. Oni su izvodili takozvane probne letove u blizini aerodroma, gradova i vojnih baza u Nemačkoj. Pri tome je Ministarstvo odbrane ćutalo, a mediji su govorili o ruskoj pretnji. Isto to vidimo i u Rumuniji“, kaže Leonkov.Opravdanje za militarizaciju EvropeZapadne zemlje su direktnim isporukama oružja Ukrajini i omogućavanjem njegovog tranzita kroz njihovu teritoriju već duboko uključene u sukob. U tom kontekstu, u Moskvi smatraju da je njihovo iznenađenje ili negodovanje zbog dronova koji dospevaju na njihovu teritoriju licemerno, jer su već odavno deo sukoba.„Posle tragedije u Starobeljsku, kada su bespilotne letelice proizvedene u evropskim zemljama i predate Ukrajini napale studentski dom koledža i ubile 21 studenta, većinom devojke - devojčice, naš specijalni predstavnik u UN Vasilij Nebenzja je rekao da je krv te dece ne samo na rukama ukrajinskih nacionalista, već i Evropljana koji su proizveli i isporučili dronove kojima je napadnut taj koledž“, ističe ruski ekspert.Ministarstvo nacionalne odbrane Rumunije tvrdi je da je višespratnicu u gradu Galacu pogodio ruski dron „geranj-2“, a u tom incidentu je povređeno dvoje ljudi.Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coju izjavila je da pad ruskog drona na stambenu zgradu predstavlja povod za primenu člana 4 NATO-a o konsultacijama sa saveznicima. Na pitanje šta bi to konkretno značilo u praksi i kako bi primena tog člana uticala na dalju vojnu i političku podršku Ukrajini Leonkov podseća da su se saveznici već jednom okuljpali i aktivirali član 4 nakon pada dronova na teritoriju Poljske.On dodaje da su ti dronovi imali iste identifikacione oznake i da su po izgledu veoma podsećali na ruske dronove tipa „geranj“, što je tada izazvalo ozbiljnu političku reakciju i bezbednosne konsultacije u okviru Alijanse.„Tada su se sastali evropski ministri odbrane i usvajali programe za stvaranje takozvanog 'zida dronova' duž cele granice Evropske unije i NATO-a sa Rusijom, kako bi taj zid obezbedio sigurnost vazdušnog prostora. Za to su čak izdvajana sredstva, govorilo se o kreditima i tako dalje. Međutim, prošlo je određeno vreme, a 'zid dronova' nije napravljen i sada ponovo nameravaju da aktiviraju član 4 kako bi još jednom razgovarali o načinima obezbeđivanja svog vazdušnog prostora. Mislim da će to biti još jedna prazna priča. Ponovo će za sve optužiti Rusiju, predložiće neki 'zid dronova broj dva', izdvojiće možda čak i novac, ali bez obzira na to ukrajinski dronovi će nastaviti da uleću na teritoriju Evropske unije, u zemlje koje se graniče sa Ukrajinom“, kaže Leonkov.Ekspert ističe da se dronovi u ovom kontekstu ne koriste samo u vojne svrhe, već i kao sredstvo za pokretanje širih političkih i bezbednosnih inicijativa u Evropskoj uniji. Prema njegovom mišljenju, takvi incidenti služe kao opravdanje za jačanje bezbednosnih programa, dalje usmeravanje vojne pomoći Ukrajini i razvoj novih sistema odbrane od bespilotnih letelica u evropskim zemljama.Incident sa dronom, za koji se na Zapadu tvrdi da je ruski, izazvao je burne rekacije na Zapadu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je "agresorski rat Rusije prešao još jednu granicu". Ona je poručila da Evropska unija stoji uz Rumuniju i da će nastaviti da jača bezbednost i odbrambene kapacitete, posebno na istočnim granicama, uz dodatno povećanje pritiska na Rusiju.U svojim nastupima na Zapadu govore o tome da „Rusija razume samo jezik sile“, uz tvrdnje da je „Moskva napala jednu od članica NATO-a“.„Stvar je u tome što se u Evropi povremeno pojavljuju predlozi da se obnovi dijalog sa Rusijom i potom se dešavaju ovakve provokacije, nakon kojih se govori da se sa Rusijom može razgovarati o miru samo sa pozicije sile. Ako je tako, onda treba jačati vojni potencijal, širiti vojne programe, jer je ruska armija strašna i moćna, a Evropa mora biti spremna da joj se suprotstavi i odgovori na pretnje koje dolaze iz Rusije. Jasno je da Rusija ne planira nikakve pretnje Evropi, osim onih mera koje se tiču njene nacionalne bezbednosti. Ali pod tim izgovorom, kroz taj narativ koji se formira u evropskim medijima, uključujući i ovakve provokacije, proces militarizacije Evrope se aktivno nastavlja“, ističe Leonkov.Sagovornik ističe da u Evropi postoje države koje ne žele da ulaze u trku u naoružanju, ali se, po njegovom mišljenju, kroz politički pritisak pokušava uticati upravo na njih, a ne na Rusiju. On smatra da je cilj takvog pristupa da se evropske zemlje navedu na militarizaciju i povećanje vojnih budžeta, što bi, kako tvrdi, bilo na štetu socijalnih programa i blagostanja evropskih građana

https://lat.sputnikportal.rs/20260526/kap-je-prelila-casu--kijev-na-nisanu-rusija-olivera-ikodinovic-1199621717.html

rumunija

2026

Vesti

sr_RS

rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, rumunija, dron, nato, evropska unija (eu), incidenti, militarizacija