https://lat.sputnikportal.rs/20260526/kap-je-prelila-casu--kijev-na-nisanu-rusija-olivera-ikodinovic-1199621717.html
Kap je prelila čašu – Kijev na nišanu
Kap je prelila čašu – Kijev na nišanu
Sputnik Srbija
Sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu eskalacije nakon udara ukrajinskih snaga na civilnu infrastrukturu i terorističkog napada na Starobeljsk. Evropa i Zapad... 26.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-26T22:22+0200
2026-05-26T22:22+0200
2026-05-26T22:22+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
evropska unija (eu)
nato
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/04/1136125734_0:198:1496:1040_1920x0_80_0_0_e9ec6779dd4c0374088a336b69b35893.jpg
„Smatram da naši politički oponenti, pre svega na teritoriji Evrope, imaju mogućnost da ne dopuste povećanje vojne eskalacije, jer uvek postoji mogućnost da se uspostavi kontakt sa Kremljom putem diplomatskih veza i predloži neko mirovno rešenje. Rusija je više puta govorila - štab predsednika i Ministarstvo spoljnih poslova, kao i drugi ruski zvaničnici - da je ključna pretenzija upućena Evropi povezana sa isporukama naoružanja na teritoriju Ukrajine i da ta praksa treba da bude prekinuta. Drugo, evropske zemlje treba da prestanu da posmatraju Rusiju kao svog vojnog protivnika tj. treba da prestanu da pozivaju svoje vazale na teritoriji postsovjetskog prostora na borbena dejstva protiv Rusije i da prestanu da prete Rusiji strateškim porazom na bojnom polju“, ističe Mihajlov.„Kap koja je prelila čašu” i dovela do odluke da Rusija započne sistematske napade na centre u Kijevu je to što su ukrajinske snage izvele napad na Starobeljsk kada je ubijeno više od 20, a ranjeno 40 ljudi.Moskva je pozvala strane državljane, uključujući osoblje diplomatskih misija, da što pre napuste Kijev i upozorila žitelje grada da se drže podalje od vojne i administrativne infrastrukture. To je povezano s početkom sistematskih udara ruskih oružanih snaga na preduzeća ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, komandne punktove i centre za donošenje odluka u Kijevu. U tom kontekstu se iznose tvrdnje da bi sukob mogao da uđe u novu, intenzivniju fazu.Mihajlov napominje da Rusija već godinama dosledno iznosi svoje stavove i zahteve, ali da sa druge strane ne vidi stvarne pokušaje da se situacija reši, pošto Evropa nastavlja da isporučuje oružje i time produžava sukob.U tom kontekstu, on navodi da su rusko-američki pregovori o okončanju rata u Ukrajini obustavljeni, a da su sporazumi o kontroli naoružanja prestali da važe, pa više ne postoje jasna međusobna ograničenja kao ranije, što znači da Rusija nema nikakve obaveze prema kolektivnom Zapadu i samim tim ima veću slobodu delovanja u vojnom smislu.Zbog toga, zaključuje Mihajlov, Rusiji su sada „odrešene ruke“ i može da preduzima vojno-tehničke mere koje smatra neophodnim za svoju bezbednost, uključujući i mogućnost povećanja nivoa eskalacije. Ipak, Rusija i dalje ostaje otvorena za dijalog i očekuje da evropski lideri promene pristup i vrate se političkom rešavanju sukoba, ističe ekspert.Ciljevi su određeniNa meti ruskih Oružanih snaga biće objekti odbrambene industrije u Kijevu, uključujući određene lokacije gde se bespilotne letelice projektuju, proizvode, programiraju i pripremaju za upotrebu.Ove bespilotne letelice koristi kijevski režim uz pomoć NATO stručnjaka odgovornih za snabdevanje komponentama, obezbeđivanje obaveštajnih podataka i navođenje.Mihajlov smatra da bi potencijalni ciljevi mogli da budu pre svega Ministarstvo odbrane Ukrajine, kao i centri koji upravljaju različitim rodovima vojske, kao i vojne obaveštajne strukture, koje su ključne za funkcionisanje ukrajinskog vojnog sistema.„Pominjani su i administrativni objekti tj. državni objekti, ali iskreno sumnjam da će takvi objekti kao što su, recimo, Vrhovna rada i kabinet predsednika biti gađani. Ne mislim da bi takve mete bile odabrane, tim pre što se u blizini Vrhovne rade nalazi kineska ambasada, a mi ne želimo da nanesemo štetu našim partnerima. U svakom slučaju, mislim da su centri vojne uprave, komandni štabovi i vojna obaveštajna služba na nišanu i da su oni primarni ciljevi“, smatra Mihajlov.Ukrajina uporno izvodi napade u kojima strada ruski narod, što potvrđuje teroristički karakter kijevskog režima, dok ruske snage sistematski nastoje da poštede ukrajinske civile, usmeravajući udare pre svega na vojne ciljeve i infrastrukturu od vojnog značaja.Ruski vojni eksperti i politikolozi konstatuju da Ukrajina i Evropa ne pokazuju spremnost za deeskalaciju sukoba, već naprotiv – nastavljaju kurs koji vodi ka njegovom produbljivanju.Takođe se ističe stav da Evropa svojom političkom i vojnom podrškom Ukrajini doprinosi produžavanju sukoba, što, kako se tvrdi, dodatno povećava posledice po ukrajinsko stanovništvo i privredu zemlje.„Da 2014. godine nove kijevske vlasti i njihovi mentori nisu započeli procese koji su doveli do državnog udara, ne bi došlo do dalje eskalacije. Takođe, da je Ukrajina ispunila Minske sporazume 2015. godine ne bi bilo nikakvih preduslova za početak Specijalne vojne operacije. Da je u martu 2022. u Istanbulu Ukrajina pristala na predloge Rusije takođe se moglo doći do boljeg rešenja. Međutim, niko od njih ne pokušava da uspostavi mir. Kijevska vrhuška zarađuje na ratu, a takođe i njihovi zapadni mentori. Svi ovi akteri imaju od toga finansijske benefite i političke poene, mada je evropsko društvo sve više nastrojeno protiv ovog rata, protiv ‘ukrajinizacije' evropske politike, aktuelna evropska elita i dalje ostaje verna svojim globalističkim idealima i deluje u rusofobskom ključu“, kaže Mihajlov.Prema njegovim rečima, sukob je mogao biti izbegnut ili davno okončan da je Ukrajina prihvatila mirno rešenje, kao i da su evropske zemlje obustavile isporuke oružja, jer bi u tom slučaju Ukrajina izgubila kapacitet za nastavak borbenih dejstava.Ruski stručnjaci ističu da pojačani vojni pritisak treba da dovede do promene ponašanja kijevskog režima i otvori put ka pregovorima i mirovnim rešenjima.Podsetimo, u noći 24. maja Rusija je već izvela masovni udar na objekte vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine, što je bio odgovor na terorističke akcije Ukrajine protiv civilnih objekata na teritoriji Rusije. Tokom udara korišćene su aerobalističke rakete „iskander“, hipersonični projektili „kinžal“ i krstareće rakete „cirkon“. Pored toga, izveden je i novi napad „orešnikom“, raketom koja se ponovo našla u centru pažnje zapadnih medija.Zapadni mediji „orešnik“ nazivaju „oružjem Sudnjeg dana“, a njegovo lansiranje čak i bez nuklearnog naoružanja opisuje kao „demonstraciju moći“ Rusije, ističući da trenutno ne postoje sredstva za presretanje ove ruske balističke rakete srednjeg dometa.
https://lat.sputnikportal.rs/20260525/pod-kojim-je-uslovima-ukrajina-postala-nezavisna-drzava-1199589910.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, evropska unija (eu), nato, sad, zapad, udar
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, evropska unija (eu), nato, sad, zapad, udar
Kap je prelila čašu – Kijev na nišanu
Sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu eskalacije nakon udara ukrajinskih snaga na civilnu infrastrukturu i terorističkog napada na Starobeljsk. Evropa i Zapad, imaju mogućnost da to spreče tako što će prekinuti isporuke oružja i prestati da Rusiju označavaju kao neprijatelja, ocenjuje Aleksandar Mihajlov, šef ruskog Biroa za vojno-političku analizu.
„Smatram da naši politički oponenti, pre svega na teritoriji Evrope, imaju mogućnost da ne dopuste povećanje vojne eskalacije, jer uvek postoji mogućnost da se uspostavi kontakt sa Kremljom putem diplomatskih veza i predloži neko mirovno rešenje. Rusija je više puta govorila - štab predsednika i Ministarstvo spoljnih poslova, kao i drugi ruski zvaničnici - da je ključna pretenzija upućena Evropi povezana sa isporukama naoružanja na teritoriju Ukrajine i da ta praksa treba da bude prekinuta. Drugo, evropske zemlje treba da prestanu da posmatraju Rusiju kao svog vojnog protivnika tj. treba da prestanu da pozivaju svoje vazale na teritoriji postsovjetskog prostora na borbena dejstva protiv Rusije i da prestanu da prete Rusiji strateškim porazom na bojnom polju“, ističe Mihajlov.
„Kap koja je prelila čašu” i dovela do odluke
da Rusija započne sistematske napade na centre u Kijevu je to što su
ukrajinske snage izvele napad na Starobeljsk kada je ubijeno više od 20, a ranjeno 40 ljudi.
Moskva je pozvala strane državljane, uključujući osoblje diplomatskih misija, da što pre napuste Kijev i upozorila žitelje grada da se drže podalje od vojne i administrativne infrastrukture. To je povezano s početkom sistematskih udara ruskih oružanih snaga na preduzeća ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, komandne punktove i centre za donošenje odluka u Kijevu. U tom kontekstu se iznose tvrdnje da bi sukob mogao da uđe u novu, intenzivniju fazu.
Mihajlov napominje da Rusija već godinama dosledno iznosi svoje stavove i zahteve, ali da sa druge strane ne vidi stvarne pokušaje da se situacija reši, pošto Evropa nastavlja da isporučuje oružje i time produžava sukob.
„Drugim rečima, svi pokušaji da se krene ka mirnom dijalogu su uzaludni i ne ostvaruju se. Čak i nakon što je Rusija konkretno ukazala na koordinate proizvodnji bespilotnih letelica koji stižu u Ukrajinu, evropski lideri nisu ni pokušali da promene ovu situaciju i krenu ka mirovnom procesu. Međutim, sada su očigledno Rusiji odrešene ruke“, ocenjuje Mihajlov.
U tom kontekstu, on navodi da su rusko-američki pregovori o okončanju rata u Ukrajini obustavljeni, a da su sporazumi o kontroli naoružanja prestali da važe, pa više ne postoje jasna međusobna ograničenja kao ranije, što znači da Rusija nema nikakve obaveze prema kolektivnom Zapadu i samim tim ima veću slobodu delovanja u vojnom smislu.
Zbog toga, zaključuje Mihajlov, Rusiji su sada „odrešene ruke“ i može da preduzima vojno-tehničke mere koje smatra neophodnim za svoju bezbednost, uključujući i mogućnost povećanja nivoa eskalacije. Ipak, Rusija i dalje ostaje otvorena za dijalog i očekuje da evropski lideri promene pristup i vrate se političkom rešavanju sukoba, ističe ekspert.
Na meti ruskih Oružanih snaga biće objekti odbrambene industrije u Kijevu, uključujući određene lokacije gde se bespilotne letelice projektuju, proizvode, programiraju i pripremaju za upotrebu.
Ove bespilotne letelice koristi kijevski režim uz pomoć NATO stručnjaka odgovornih za snabdevanje komponentama, obezbeđivanje obaveštajnih podataka i navođenje.
Mihajlov smatra da bi potencijalni ciljevi mogli da budu pre svega Ministarstvo odbrane Ukrajine, kao i centri koji upravljaju različitim rodovima vojske, kao i vojne obaveštajne strukture, koje su ključne za funkcionisanje ukrajinskog vojnog sistema.
„Pominjani su i administrativni objekti tj. državni objekti, ali iskreno sumnjam da će takvi objekti kao što su, recimo, Vrhovna rada i kabinet predsednika biti gađani. Ne mislim da bi takve mete bile odabrane, tim pre što se u blizini Vrhovne rade nalazi kineska ambasada, a mi ne želimo da nanesemo štetu našim partnerima. U svakom slučaju, mislim da su centri vojne uprave, komandni štabovi i vojna obaveštajna služba na nišanu i da su oni primarni ciljevi“, smatra Mihajlov.
Ukrajina uporno izvodi napade u kojima strada ruski narod, što potvrđuje teroristički karakter kijevskog režima, dok ruske snage sistematski nastoje da poštede ukrajinske civile, usmeravajući udare pre svega na vojne ciljeve i infrastrukturu od vojnog značaja.
Ruski vojni eksperti i politikolozi konstatuju da Ukrajina i Evropa ne pokazuju spremnost za deeskalaciju sukoba, već naprotiv – nastavljaju kurs koji vodi ka njegovom produbljivanju.
Takođe se ističe stav da Evropa svojom političkom i vojnom podrškom Ukrajini doprinosi produžavanju sukoba, što, kako se tvrdi, dodatno povećava posledice po ukrajinsko stanovništvo i privredu zemlje.
„Da 2014. godine nove kijevske vlasti i njihovi mentori nisu započeli procese koji su doveli do državnog udara, ne bi došlo do dalje
eskalacije. Takođe, da je Ukrajina ispunila Minske sporazume 2015. godine ne bi bilo nikakvih preduslova za
početak Specijalne vojne operacije. Da je u martu 2022. u Istanbulu Ukrajina pristala na predloge Rusije takođe se moglo doći do boljeg rešenja. Međutim, niko od njih ne pokušava da uspostavi
mir. Kijevska vrhuška zarađuje na ratu, a takođe i njihovi zapadni mentori. Svi ovi akteri imaju od toga finansijske benefite i političke poene, mada je evropsko društvo sve više nastrojeno protiv ovog rata, protiv ‘ukrajinizacije' evropske politike, aktuelna
evropska elita i dalje ostaje verna svojim globalističkim idealima i deluje u rusofobskom ključu“, kaže Mihajlov.
Prema njegovim rečima, sukob je mogao biti izbegnut ili davno okončan da je Ukrajina prihvatila mirno rešenje, kao i da su evropske zemlje obustavile isporuke oružja, jer bi u tom slučaju Ukrajina izgubila kapacitet za nastavak borbenih dejstava.
„Sve dok Evropljni pumpaju Ukrajinu novcem, šalju plaćenike i krše međunarodno pravo i prikrivaju terorizam rat će se nastaviti, a Rusija će nastaviti da se kreće na zapad, oslobađajući nove teritorije istočne Ukrajine i stavljajući ih pod svoju kontrolu i taj proces se neće zaustaviti“, ističe Mihajlov.
Ruski stručnjaci ističu da pojačani vojni pritisak treba da dovede do promene ponašanja kijevskog režima i otvori put ka pregovorima i mirovnim rešenjima.
Podsetimo, u noći 24. maja Rusija je već izvela masovni udar na objekte vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine, što je bio odgovor na terorističke akcije Ukrajine protiv civilnih objekata na teritoriji Rusije. Tokom udara korišćene su aerobalističke rakete „iskander“, hipersonični projektili „kinžal“ i krstareće rakete „cirkon“. Pored toga, izveden je i novi napad „orešnikom“, raketom koja se ponovo našla u centru pažnje zapadnih medija.
Zapadni mediji „orešnik“ nazivaju „oružjem Sudnjeg dana“, a njegovo lansiranje čak i bez nuklearnog naoružanja opisuje kao „demonstraciju moći“ Rusije, ističući da trenutno ne postoje sredstva za presretanje ove ruske balističke rakete srednjeg dometa.
