https://lat.sputnikportal.rs/20260527/sad-okrecu-ledja-ukrajini-i-eu-situacija-na-bojnom-polju-moze-otrezniti-kijevski-rezim-rusija-olivera-ikodinovic-1199662679.html
Amerika okreće leđa Ukrajini i EU: Situacija na bojnom polju može da „otrezni” kijevski režim
Amerika okreće leđa Ukrajini i EU: Situacija na bojnom polju može da „otrezni” kijevski režim
Sputnik Srbija
SAD, po svemu sudeći, računaju na to da situacija na bojnom polju može „otrezniti” kijevske vlasti i naterati ih da realističnije sagledaju situaciju, ocenjuje... 27.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-27T21:56+0200
2026-05-27T21:56+0200
2026-05-27T21:56+0200
rusija
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
sad
evropska unija (eu)
un
ukrajina
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/0b/1180450695_0:0:3067:1725_1920x0_80_0_0_810bc3d13d6ecae152f27852c662f209.jpg
Za razliku od zapadnih saveznika - EU, Kanade, Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda - američka administracija nije podržala saopštenje Kijeva o situaciji u Ukrajini, u kojem se poziva na potpuni, hitan i bezuslovni prekid vatre i ističe potreba za hitnim humanitarnim merama.Poseban cinizam ukrajinskom saopštenju daje činjenica da je ono pripremano u senci tragedije u Starobeljsku, u kojoj su stradala deca usled terorističkog udara ukrajinske vojske, ističe Džarala.U tom kontekstu, Sjedinjene Američke Države poručuju da „strane u sukobu“ same treba da shvate potrebu za povratkom pregovorima, dodaje ekspert.„Pod pojmom ‘strane’ misli se na Ukrajinu zbog njenog nefleksibilnog stava i stalne težnje da preispituje svaki ranije postignut dogovor. Zato je odbijanje da se podrži antirusko saopštenje u UN upravo jasan signal Kijevu da Sjedinjene Države ne nameravaju da ga podržavaju u svim situacijama“, ocenjuje Džarala.Kijev će, smatra Džarala, najverovatnije shvatati signal koji šalje Vašington, ali su male šanse da će uslediti konkretne političke promene ili akcije.„U suštini, to saopštenje je tradicionalni trik, kojim se služi zapadna diplomatija kako bi se skrenula pažnja sa te tragedije koju svi nedvosmisleno nazivaju posledicom ukrajinskih akcija. Zato je nesumnjivo da su sam tekst i njegov sadržaj pripremile evropske diplomate, kao što se to dešavalo i ranije, a odbijanje SAD da se pridruže zajedničkom stavu u velikoj meri za njih je bilo iznenađujuće“, smatra krimski politikolog.SAD i Evropa više nisu na istoj straniNa pitanje da li spor oko prekida vatre ukazuju na dublje raskole unutar zapadnog bloka, Džarala ocenjuje da pre ukazuje na nastavak linije u kojoj SAD otvoreno slede sopstvene nacionalne interese i u manjoj meri koordinišu svoje poteze sa saveznicima. Drugim rečima, SAD smatraju da sebi mogu da dozvole takav pristup, pa u skladu s tim i deluju.Prema oceni eksperta, podrška Kijevu i antiruska politika predstavljaju jedno od retkih pitanja oko kojih u Evropi postoji širi politički konsenzus, što ujedno služi i za skretanje pažnje sa unutrašnjih problema. Zbog toga se aktuelne nesuglasice sa SAD u Evropi doživljavaju kao veoma osetljivo pitanje.U tom kontekstu, evropske zemlje, kako navodi Džarala, polažu nadu na predstojeće američke izbore, očekujući da bi oni mogli da „promene sliku“.Odgovarajući na pitanje da li je Ukrajina izgubila podršku SAD kao svog glavnog saveznika i ko danas zapravo ima najveći uticaj na tok sukoba — Kijev, Brisel ili Vašington, Džarala ocenjuje da u političkim i praktičnim pitanjima, u izradi dokumenata i formulisanju linije delovanja najveći uticaj na Kijev u ovom trenutku ima Velika Britanija, koja, kako navodi, zauzima prilično agresivan stav prema Rusiji.„Često se pominje i Francuska, iako je ona u značajnoj meri u senci. Tradicionalno, briselske strukture iznose razne inicijative i pružaju punu podršku, iako u praksi finansiranje u velikoj meri pada na nemačke poreske obveznike, dok Nemačka, politički i vojno, pokušava da deluje samo kao partner. Ipak, SAD zadržavaju snažan politički uticaj, jer imaju još jedan veoma moćan instrument, a to su strukture (u Ukrajini), koje su pod spoljnom kontrolom, a predviđene su za borbu protiv korupcije“, kaže Džarala.Nedavno su, napominje ekspert, preduzete ozbiljne mere protiv ljudi iz okruženja ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog i istovremeno su otvoreno iznete sumnje u njegovu umešanost u korupciju.Zbog toga SAD mogu sebi da dozvole promene u pristupu ukrajinskoj politici, jer će ukrajinska elita ostati pod njihovom kontrolom — njihov kapital se nalazi na Zapadu i pod kontrolom je međunarodnih, odnosno američkih struktura. Osim toga, dodaje Džarala, ukrajinske elite uvek razmatraju mogućnost završetka političke karijere i odlaska u inostranstvo.Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države aktivno vrše pritisak na Kijev kako bi promenio pristup i bio spremniji na pregovore i kompromise.„Rubiove izjave nisu ništa drugo do odbijanje da se podrži ukrajinska strana u promovisanju njihovih zahteva za obustavu tih pregovora. Istovremeno su pojačane antikorupcijske mere, a vidimo i da se demonstrativno smanjuje spoljnopolitička podrška. Sve to predstavlja veoma ozbiljan pritisak na ukrajinsku stranu kako bi bila realističnija u svojim aktivnostima. Ukrajinska strana se oslanja na savete evropskih zemalja koje smo upravo pomenuli, a koje se nadaju da će odugovlačiti vreme do jesenjih izbora (u SAD). Teško je reći da li će u tome uspeti, pogotovo zato što je glavni faktor trenutno - vojna aktivnost Rusije. To bi vrlo lako moglo da promeni celu sliku, uključujući i one uslove koji se trenutno razmatraju, čineći ih potpuno drugačijim“, zaključio je Džarala.Podsetimo, ukrajinski dronovi su u noći između četvrtka i petka pogodili studentski dom koledža u Starobeljsku, u kojem se nalazilo 86 učenika. Usled napada došlo je do urušavanja zgrade. Poginuo je 21 student, dok su 44 osobe povređene.Kao odgovor na taj napad, ruske snage su izvele udare na objekte vojno-industrijskog kompleksa u Kijevu, uz upotrebu raketa „orešnik“, „kinžal“, „iskander“ i „cirkon“.Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, napad nije bio slučajan, a preživeli tinejdžeri su svedočili da su dronovi dugo kružili iznad njih i precizno gađali cilj, što potvrđuje da režim Zelenskog i njegovi zapadni sponzori ne poštuju norme međunarodnog humanitarnog prava, pre svega Ženevskih konvencija iz 1949. godine i Konvencije o pravima deteta iz 1989. godine.
https://lat.sputnikportal.rs/20260526/kap-je-prelila-casu--kijev-na-nisanu-rusija-olivera-ikodinovic-1199621717.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, sad, evropska unija (eu), un, ukrajina, analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, sad, evropska unija (eu), un, ukrajina, analize i mišljenja
Amerika okreće leđa Ukrajini i EU: Situacija na bojnom polju može da „otrezni” kijevski režim
SAD, po svemu sudeći, računaju na to da situacija na bojnom polju može „otrezniti” kijevske vlasti i naterati ih da realističnije sagledaju situaciju, ocenjuje ruski politikolog Vladimir Džarala, nakon što su SAD odbile da u UN podrže saopštenje Ukrajine u kojem se osuđuje pretnja Rusije da će izvesti „sistemske udare” na Kijev.
Za razliku od zapadnih saveznika - EU, Kanade, Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda -
američka administracija nije podržala saopštenje Kijeva o situaciji u Ukrajini, u kojem se poziva na potpuni, hitan i bezuslovni
prekid vatre i ističe potreba za hitnim humanitarnim merama.
Poseban cinizam ukrajinskom saopštenju daje činjenica da je ono pripremano u senci tragedije u Starobeljsku, u kojoj su stradala deca usled terorističkog udara ukrajinske vojske, ističe Džarala.
„Mislim da je ključ za razumevanje onoga što se dogodilo krije u izjavi Rubija, američkog državnog sekretara, koji je rekao da SAD zamrzavaju proces posredovanja u pregovorima o ukrajinskom sukobu, jer strane nisu spremne za napredak. Ruski stav je već duže vreme jasno definisan i više puta potvrđen u izjavama ruskih predstavnika, uključujući i tokom sastanka u Enkoridžu, dok je ukrajinski stav uvek bio nedosledan i protivrečan, pa bi svaki postignuti dogovor sa Kijevom posle nekog vremena bi bio poništen“, kaže Džarala.
U tom kontekstu, Sjedinjene Američke Države poručuju da „strane u sukobu“ same treba da shvate potrebu za povratkom pregovorima, dodaje ekspert.
„Pod pojmom ‘strane’ misli se na Ukrajinu zbog njenog nefleksibilnog stava i stalne težnje da preispituje svaki ranije postignut dogovor. Zato je odbijanje da se podrži antirusko saopštenje u UN upravo jasan signal Kijevu da Sjedinjene Države ne nameravaju da ga podržavaju u svim situacijama“, ocenjuje Džarala.
Kijev će, smatra Džarala, najverovatnije shvatati signal koji šalje Vašington, ali su male šanse da će uslediti konkretne političke promene ili akcije.
„U suštini, to saopštenje je tradicionalni trik, kojim se služi zapadna diplomatija kako bi se skrenula pažnja sa te tragedije koju svi nedvosmisleno nazivaju posledicom ukrajinskih akcija. Zato je nesumnjivo da su sam tekst i njegov sadržaj pripremile evropske diplomate, kao što se to dešavalo i ranije, a odbijanje SAD da se pridruže zajedničkom stavu u velikoj meri za njih je bilo iznenađujuće“, smatra krimski politikolog.
SAD i Evropa više nisu na istoj strani
Na pitanje da li spor oko prekida vatre ukazuju na dublje raskole unutar zapadnog bloka, Džarala ocenjuje da pre ukazuje na nastavak linije u kojoj SAD otvoreno slede sopstvene nacionalne interese i u manjoj meri koordinišu svoje poteze sa saveznicima. Drugim rečima, SAD smatraju da sebi mogu da dozvole takav pristup, pa u skladu s tim i deluju.
Prema oceni eksperta, podrška Kijevu i antiruska politika predstavljaju jedno od retkih pitanja oko kojih u Evropi postoji širi politički konsenzus, što ujedno služi i za skretanje pažnje sa unutrašnjih problema. Zbog toga se aktuelne nesuglasice sa SAD u Evropi doživljavaju kao veoma osetljivo pitanje.
U tom kontekstu, evropske zemlje, kako navodi Džarala, polažu nadu na predstojeće američke izbore, očekujući da bi oni mogli da „promene sliku“.
Odgovarajući na pitanje da li je
Ukrajina izgubila podršku SAD kao svog glavnog saveznika i ko danas zapravo ima najveći
uticaj na tok sukoba — Kijev, Brisel ili Vašington, Džarala ocenjuje da u političkim i praktičnim pitanjima, u izradi dokumenata i formulisanju linije delovanja najveći uticaj na Kijev u ovom trenutku ima
Velika Britanija, koja, kako navodi, zauzima prilično
agresivan stav prema Rusiji.
„Često se pominje i Francuska, iako je ona u značajnoj meri u senci. Tradicionalno, briselske strukture iznose razne inicijative i pružaju punu podršku, iako u praksi finansiranje u velikoj meri pada na nemačke poreske obveznike, dok Nemačka, politički i vojno, pokušava da deluje samo kao partner. Ipak, SAD zadržavaju snažan politički uticaj, jer imaju još jedan veoma moćan instrument, a to su strukture (u Ukrajini), koje su pod spoljnom kontrolom, a predviđene su za borbu protiv korupcije“, kaže Džarala.
Nedavno su, napominje ekspert, preduzete ozbiljne mere protiv ljudi iz okruženja ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog i istovremeno su otvoreno iznete sumnje u njegovu umešanost u korupciju.
Zbog toga SAD mogu sebi da dozvole promene u pristupu ukrajinskoj politici, jer će ukrajinska elita ostati pod njihovom kontrolom — njihov kapital se nalazi na Zapadu i pod kontrolom je međunarodnih, odnosno američkih struktura. Osim toga, dodaje Džarala, ukrajinske elite uvek razmatraju mogućnost završetka političke karijere i odlaska u inostranstvo.
„U takvim uslovima, Amerikanci mogu sebi da dozvole smanjenje podrške ili da je učine u potpunosti platnom ili da, na neko vreme, priušte sebi ‘šargarepu umesto štapa’. Stoga, dok su Evropljani na praktičnom planu glavna politička podrška Kijeva, i u velikoj meri finansijska, Amerikanci ostaju njegov glavni saveznik. Sada je primetna američka ljutnja, jer njihove predloge za postizanje mira u Ukrajini sada sabotiraju evropski partneri“, objašnjava Džarala.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države aktivno vrše pritisak na Kijev kako bi promenio pristup i bio spremniji na pregovore i kompromise.
„Rubiove izjave nisu ništa drugo do odbijanje da se podrži ukrajinska strana u promovisanju njihovih zahteva za obustavu tih pregovora. Istovremeno su pojačane antikorupcijske mere, a vidimo i da se demonstrativno smanjuje spoljnopolitička podrška. Sve to predstavlja veoma ozbiljan pritisak na ukrajinsku stranu kako bi bila realističnija u svojim aktivnostima. Ukrajinska strana se oslanja na savete evropskih zemalja koje smo upravo pomenuli, a koje se nadaju da će odugovlačiti vreme do jesenjih izbora (u SAD). Teško je reći da li će u tome uspeti, pogotovo zato što je glavni faktor trenutno - vojna aktivnost Rusije. To bi vrlo lako moglo da promeni celu sliku, uključujući i one uslove koji se trenutno razmatraju, čineći ih potpuno drugačijim“, zaključio je Džarala.
Podsetimo, ukrajinski dronovi su u noći između četvrtka i petka pogodili studentski dom koledža u Starobeljsku, u kojem se nalazilo 86 učenika. Usled napada došlo je do urušavanja zgrade. Poginuo je 21 student, dok su 44 osobe povređene.
Kao odgovor na taj napad, ruske snage su izvele udare na objekte vojno-industrijskog kompleksa u Kijevu, uz upotrebu raketa „orešnik“, „kinžal“, „iskander“ i „cirkon“.
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, napad nije bio slučajan, a preživeli tinejdžeri su svedočili da su dronovi dugo kružili iznad njih i precizno gađali cilj, što potvrđuje da režim Zelenskog i njegovi zapadni sponzori ne poštuju norme međunarodnog humanitarnog prava, pre svega Ženevskih konvencija iz 1949. godine i Konvencije o pravima deteta iz 1989. godine.
