Istorijske pouke: Svako „ne“ Rusiji bilo je „ne“ budućnosti Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Pitanja koja su se postavljala 1876, na početku prvog srpsko-turskog rata, postavljaju se i danas na isti način i traže odgovor i od srpskog i od ruskog naroda. A ako smo nešto naučili kroz istoriju moderne srpske države to je da nijedno veliko i važno pitanje nije moglo da bude rešeno bez otvorene i snažne podrške Rusije.
Ovim rečima predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji Aleksandar Vulin otvorio je naučni skup „Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876. – 1878.“, koji je ovo društvo organizovalo u svečanoj sali Crvenog krsta Srbije povodom veka i po od početka prvog srpsko-turskog rata.
Konferencija "Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876-1878. godine"
© Sputnik / Lola Đorđević
Cilj skupa, kako je istaknuto, jeste da se sa različitih istorijskih i naučnih tačaka gledišta osvetli ključna uloga Rusije i ruskog naroda u oslobodilačkim ratovima Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva, nakon kojih je Srbija stekla međunarodno priznatu nezavisnost.
Opstanak Srbije uvek je jednak opstanku Rusije
Kao nijedna druga velika sila, Rusija je stajala uz srpski narod, čak i onda kada njeni interesi nisu govorili da tako nešto treba da čini, istakao je predsednik društva, Aleksandar Vulin.
„Daleki i mali saveznik kakav je Srbija, daleki i mali slovenski saveznik koji je često donosio breme svom velikom istorijskom savezniku Rusiji, ostao je i do danas žilav i uporan, ostao je narod koji nije dozvoljavao da mu drugi određuju sudbinu. Nadam se da će ova generacija biti dostojna predaka“, rekao je on.
Poredeći današnje vreme sa vremenom sedamdesetih godina devetnaestog veka, Vulin je naglasio da je i tada, kao i danas cilj zapadnih velikih sila ostao isti – ne samo da u neprekidnom sukobu sa Rusijom pregaze Srbiju, već i da od nje naprave saveznika u novom pohodu na Istok.
„Nikada u istoriji srpskog i ruskog naroda nije došlo do strateške i suštinske nesaglasnosti ni oko jedne bitne tačke nacionalnog programa ova dva velika i važna slovenska naroda. A svaka generacija u istoriji srpskog naroda dočekala je priliku da kaže istorijsko „ne“ Rusiji i dočekala još veću priliku da joj od ruskog „da“ zavisi fizički opstanak. Istorija nas je naučila da je svako istorijsko „ne“ Rusiji, bilo istorijsko „ne“ budućnosti Srbije“, rekao je Vulin.
Zamislimo da 1876. nije bilo Ruskog carstva i zamislimo da da 2026. nema Rusije – da li bi Srbija opstala i da li bi mogla da se nada budućnosti kao slobodna i samostalna država, zapitao se on.
Aleksandar Vulin na naučnoj konferenciji "Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876-1878. godine"
© Sputnik / Lola Đorđević
Ne sme se dopustiti da se odnosi između srpskog i ruskog naroda pretvore u niz bezopasnih i nevažnih skupova ljudi koji napamet znaju važne istorijske datume, dodao je Vulin i naglasio da je naučna konferencija „Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876. – 1878.“ skup ljudi koji poznaju prošlost, ali istovremeno promišljaju zajedničku budućnost.
„Nismo mi ljudi koji su se okupili da obeleže jedan ili dva datuma iz istorije i da iz toga ne proizađe ništa, već ljudi koji se okupljaju da uče, ali i da iz naučenog određuju tok vremena koje će doći, i ne dozvole da greške iz prošlosti budu ponovljene. Opstanak Srbije uvek je je jednak opstanku Rusije i u istoriji se još nije desilo da se se pojavila velika sila koja je strasno mrzela Rusiju, a da nije mrzela Srbiju; i nije se nikada pojavila nijedna sila pa ni generacija u istoriji srpskog naroda koja, ako nije volela Rusiju nije volela ni Srbiju“, naglasio je Vulin.
Snažna simbolika
Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, naglasio je da nije slučajno što se naučna konferencija održava u prostorijama ove humanitarne organizacije – sedište Crvenog krsta sa sobom nosi određeni simboliku, s obzirom da je 6. februara 1876, na inicijativu dr Vladana Đorđevića, Crveni krst i osnovan sa namerom da da se pomognu izgnani i ranjeni u Hercegovačkom ustanku, koji je i bio okidač za izbijanje srpsko-turskog rata.
„Kneževina Srbija je 24. marta iste godine potpisala Ženevske konvencije i 11. juna je Međunarodni komitet Crvenog krsta priznao društvo Crvenog krsta Kneževine Srbije za samostalno priznato društvo. Time je Crveni krst Srbije osnovan među prvih 15 nacionalnih društava u svetu. Prvi zadaci Crvenog krsta bili su pomoć sanitetu vojske, pomoć izgnanim i prognanim iz ratova i buna, kao i žrtvama tih ratova“, istakao je Radovanović.
Srbi i Rusi su uvek jedni druge smatrali braćom
Još pre početka srpsko-turskog rata, u kome su veliku ulogu imali i ruski dobrovoljci na čelu sa generalom Černjajevim, Srbi i Rusi jedni druge su smatrali braćom, istakao je u uvodnoj reči istoričar Aleksandar Raković.
Aleksandar Raković
© Sputnik / Lola Đorđević
„Knez Mihailo Obrenović je još 1867. bio spreman da pokrene oslobodilački rat protiv Osmanske carevine. No, ruski general Mihail Černjajev tada nije dobio dozvolu cara Aleksandra Drugog da stupi u rat na strani Srba i da bude na čelu srpske vojske. Ipak, posle srpskog ustanka u Hercegovini 1875, i pred početak srpsko-turskog rata 1876, koji su Kneževina Srbija i Kneževina Crna Gora vodile protiv Osmanlija, ruski dobrovoljci na čelu sa Černjajevim, pristigli su kao podrška Srbima. Bilo ih je najmanje 4300 registrovanih, a pristigli su i neregistrovani borci za srpsku slobodu i jedinstvo pravoslavnih Slovena“, rekao je Raković.
U prvom ratu protiv Turske, Srbija nije bila uspešna, ali je pobedila u drugom, koji je trajao od 1877. do 1878. Na Berlinskom kongresu, Srbiji i Crnoj Gori biće priznata puna nezavisnost, zaključio je on.
Pogledajte i:
