Kako popraviti štetu koju su Srpskoj nanele nelegalne odluke visokih predstavnika
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Republika Srpska može da tuži Nemca Kristijana Šmita što bi vodilo ka tome da se zakoni koje je nelegalno doneo u BiH razmotre i uz konsenzus ukinu u Parlamentarnoj Skupštini BiH. Kad je reč o nametnutim odlukama prethodnih visokih predstavnika postupak bi morao biti drukčiji jer su oni imali saglasnost SB UN, smatraju sagovornici Sputnjika.
Premijer Republike Srpske Savo Minić rekao je da je iza nelegitimnog visokog predstavnika Kristijana Šmita ostala „deponija neustavnih odluka“ te da su i prethodni visoki predstavnici ostavili „antidejtonski otpad“. Sad je, kako kaže, Srpska rešena da ih počisti.
Svi znaju da je Šmit nelegalan, ali je potreban dokument
Na pitanje koji je put ka poništavanju nelegalnih odluka visokih predstavnika advokat Goran Petronijević, predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava, za Sputnjik kaže da bi, kad je Šmit u pitanju, da bi došlo do ispravki njegovih nelegitimnih odluka Savet bezbednosti UN trebalo da decidirano izjavi da on nije bio visoki predstavnik i da je protivpravno imenovan.
„Svi to vidimo, svi to znamo, ali mora da postoji neki dokument koji bi to potvrdio. Opšte je poznata stvar - jer imamo potvrdu od Ministarstva spoljnog poslova Rusije, Ministarstva spoljnih poslova Kine i izjave njihovih predstavnika sa sednica Saveta bezbednosti, da on nije izabran u proceduri, odnosno da nije doneta odluka, rezolucija o njegovom imenovanju. To bi u realnim okolnostima moglo da bude dovoljno da se krene u reviziju vremenskog perioda rada i posledica odluka koje je Kristijana Šmit u donosio u ime visokog predstavnika a da to nije bio,“ objašnjava Petronijević.
Pokrenuti krivični proces
Međutim, on strahuje da će tu doći do blokade.
„Amerikanci jesu inače sada konačno, na neki način između redova, priznali grešku, ali ne znamo njihov stav po ovom pitanju. A što se tiče EU, njima ne bi odgovaralo da se to desi. To bi za sobom povuklo preispitivanje i svih stvari koje su se događale - donošenje nekih zakona, suspenziju ustava, ova čitava budalaština oko Dodika, oko procesiranja drugih itd. Najveću destrukciju od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas je napravio Kristijan Šmit. A Dejtonski sporazum je pre svega mirovni sporazum, znači, to je jedna vrsta podrivanja mira. I po meni Kristijan Šmit bi morao da se krivično goni. Protiv njega bi morao da se pokrene krivični postupak. Sad, da li u Bosni, da li u Nemačkoj, to je sad pitanje nadležnosti sudova,“ kaže Petronijević.
Po njegovom mišljenju, formalno gledano Srpska bi mogla da tuži Šmita kad nabavi saglasnost i drugog entiteta, odnosno entiteta Hrvata i Bošnjaka.
„Ali pošto to kod njih više odavno ne važi, već svako radi ono što misli da treba da radi bez saglasnosti druga dva entiteta, što je takođe jedna vrsta podrivanja Dejtonskog sporazuma, odnosno kršenja Dejtonskog sporazuma, Republika Srpska može da podnese krivično prijavu protiv njega,“ navodi naš sagovornik.
Ukidanje nametnutih zakona
S druge strane, kad je reč o ostalim visokim predstavnicima koji su takođe kršili Dejtonski sporazum i nametali svoju volju, pravo drugačije na to gleda s obzirom da su imenovani u SB UN na tu funkciju.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci dr Miloš Šolaja objašnjava da bi pre svega u Parlamentarnoj Skupštini BiH trebalo da se potegne pitanje poništavanja nelegalnih odluka Šmita.
„Što se tiče povratka nadležnosti i Šmitove i one ranije su bile silom nametane, a onda je to sve opravdano u Parlamentarnoj skupštini Bosni i Hercegovini kao zakon. Većina, skoro sve, samo su reforma poreskog sistema i reforma odbrambenog sistema išli na osnovu ugovora između entiteta. Tako da su te dve reforme dosta čvrste i ne mogu se promeniti ukoliko se entiteti ne dogovore. Trebalo bi praktično da Parlamentarna skupština BiH, što je zakonodavni nivo za zajedničke institucije u BiH, da donese ili odgovarajući zakon, ili odluku o izmenama, ili o povlačenju, ili o prekidu delovanja itd. Da bi onda moglo da se kaže da se te nadležnosti vraćaju na izborne dejtonske principe,“ mišljenja je Šolaja.
Povratak na izvorni Dejton
On podseća da je od Republici Srpskoj odlukama visokih predstavnika oduzeto više od 80 nadležnosti.
„Ustav Bosne i Hercegovine taksativno nabraja, znači imenom i prezimenom, deset funkcija koje su zajedničke za oba entiteta i za odlučivanje u toj oblasti su i nadležne zajedničke institucije Bosne i Hercegovine - Predsedništvo, Savet ministara i Parlamentarna skupština. Sve ostalo u smislu legislative, dakle zakonodavno ovlašćenja su u entitetima i zakone u gotovo tri četvrtine našeg života reguliše i donosi skupština entiteta, dakle, Republike Srpske za Republiku Srpsku. Sad je tu visoki predstavnik u tom prostoru neku od tih funkcija ili određeni deo za koje je nadležan entitet nametnuo odlukom da bude na zajedničkom nivou. A onda su te odluke bile verifikovane kao zakon u Parlamentarnoj skupštini BiH. Tu je problem. Na kraju je ispalo da je to uradilo zakonodavno telo Bosne i Hercegovine, a objektivno nije, jer su to radili pod pritiskom. To što su sada druge okolnosti ne menja činjenicu da su ti zakoni usvojeni. Jedan od problema je i taj što je Ustavni sud Bosne i Hercegovine imao zabranu da razmatra i raspravlja i donosi bilo kakve odluke vezane za zakone nametnute od visokog predstavnika. Znači on je bio iznad svakog zakona, pa i iznad Ustavnog suda BiH. Svojevremeno je i Savet Evrope 2004. ili 2005. godine doneo preporuke kao dokument uz zaključak da je visoki predstavnik apsolutno ničim ograničena demokratska institucija. Dakle, oni su tu bili apsolutni vladari bez ograničenja,“ podseća Šolaja.
I predsednik Republike Srpske Siniša Karan je izjavio da visoki predstavnici moraju povući svoje antidejtonske odluke, jer te odluke koje ostaju iza njih nisu podloga na kojoj domaći lideri mogu da rade i grade dejtonsku BiH.
