Opasnost od Tukididove zamke: Si podvukao Trampu jasnu crvenu liniju – preko koje se ne prelazi
19:22 14.05.2026 (Osveženo: 19:23 14.05.2026)
© AP Photo / Mark Schiefelbein
Pratite nas
U odnosima između Kine i SAD ključna crvena linija je Tajvan i od odnosa prema politici „jedne Kine“ zavisiće budućnost bilateralnih odnosa dve zemlje, ključna je poruka posle prvog dana kinesko-američkog samita. Direktan sukob između sila nije verovatan, SAD će drugim vidovima nasilja pokušati da očuvaju svoju dominaciju.
Kina želi da se samit sa SAD završi sa određenim rezultatima i da se u oblastima koji su za Peking važni postignu određeni dogovori – da se, ako je moguće, što manje ometa trgovina. U tome su donekle već uspeli jer Amerikanci su već oslobodili nekoliko kineskih firmi sankcija, odnosno, zabrane izvoza akceleratora za mikroprocesore, kaže Dragana Mitrović, profesor Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za azijske studije, komentarišući posetu Donalda Trampa Kini.
Tajvan kao crvena linija
Njena procena je da će se tokom samita postići određeni dogovori, međutim, pitanje Tajvana je ključna crvena linija što se tiče Kine.
Ona je i pre početka samita, kroz usta svog ambasadora u Vašingtonu, a i kroz ono što je predsednik Si Đinping rekao na početku Trampove posete, istakla da je ostrvo koje sebe od 1949. naziva „Republika nacionalistička Kina“ najvažnije pitanje.
„Ako se tu postigne razumevanje pozicija, poštovanje pozicije Kine od strane Amerike, onda čitavi bilateralni odnosi mogu da idu u dobrom smeru i da se obogaćuju novim sadržajima onoliko koliko je to moguće u uslovima geopolitičkih i tehnoloških nadmetanja“, objašnjava naša sagovornica.
Međutim, ukoliko postoji nerazumevanje, pritisci na Kinu, izazivanje nestabilnosti u Južnom kineskom moru, svi ostali aspekti kinesko-američkih odnosa biće loši.
„U tom smislu, to je vrlo čvrsto i doslovno pozicioniranje Kine, koja se i ovog puta pokazala kao dobar domaćin. Ali pokazuje se i da ne odstupa od svojih strateških interesa“, dodaje ona.
Koliko je moguć direktan sukob
Tokom samita, predsednik Si postavio je pitanje mogu li Kina i SAD da izbegnu „Tukididovu zamku“ – teoretski, situacija koja je nazvana po starogrčkom filozofu, Sokratovom sledbeniku, čije je najznačajnije delo „Peloponeski rat“, nastaje kada položaj velike sile kao hegemona ugrožava sila u usponu. Tada postoji značajna verovatnoća od izbijanja rata između dve sile.
„Uspon Atine i strah koji je on izazvao u Sparti, učinio je rat neizbežnim”, veli Tukidid. Si se upitao mogu li dve savremene sile da izbegnu takvu situaciju i da uspostave novu paradigmu odnosa.
Kina je država okrenuta ka miru i saradnji, ona je proizvodni i trgovački džin i država koja bi, a to je kroz svoju istoriju pokazala, radije trgovala nego što bi ratovala. Sa druge strane, imamo državu u čijoj istoriji u trajanju od 250 godina možemo da nabrojimo retke godine u kojima nije vodila makar jedan rat, objašnjava Dragana Mitrović.
„Teoretski, Kina i SAD mogu da izbegnu Tukididovu zamku, ali SAD teško da mogu da promene svoje suštinsko određenje, koje je u osnovi jedne ratničke imperije čiji vojnoindustrijski kompleks ima ogromnu ulogu u oblikovanju njene političke stvarnosti“, ističe ona.
SAD neće odustati od svakog mogućeg pokušaja da očuva svoju dominantnu globalnu poziciju – dokle god ima dovoljno vojne i tehnološke moći one neće odustati od bilo koje vrste nasilja: vojnog, pravnog, ekonomskog, ograničenih ili manje ograničenih vojnih akcija.
„Ali, ne verujem da će ikada doći do direktne vojne konfrontacije između ove dve zemlje zato što i ovakve SAD kakve danas jesu ipak realno procenjuju direktan vojni sukob sa Kinom“, kaže Mitrovićeva.
U slučaju američke agresije, Kina ima ogromno kopneno zaleđe i nijedna simulacija rata sa Kinom, koju su sami Amerikanci radili ne pokazuje da bi SAD dobile takav rat. Isto važi i za Rusiju, dodaje naša sagovornica, pa ispada da Vašington nikada neće voditi direktan rat protiv ove dve zemlje. Sa druge strane, SAD nikada neće odustati od vođenja de fakto rata protiv njih u pokušaju da očuvaju dominaciju u oblastima u kojima je imaju.
Kina želi mirno ujedinjenje, SAD huškaju Tajvan
Na Tajvanu je situacija takva da je na ostrvu na vlasti predsednik koji zagovara poziciju samostalnog Tajvana, dok u parlamentu dominira partija Kuomintang, koji nastupa sa pozicija ujedinjenja sa maticom i čija je predsednica nedavno posetila Peking.
U tajvanskom društvu postoji podeljenost između onih koji koji misle da Tajvan treba da bude nezavisan entitet i onih koji žele bližu saradnju i zajedničku državu sa Kinom, naglašava Dragana Mitrović.
Međutim, potezi kao što je naoružavanje Tajvana i igranje na kartu pogoršavanja odnosa u Tajvanskom moreuzu šteti pre svega Tajvanu.
„Naravno, Kina, kakva već i jeste, izuzetno moćna, ima mehanizme da na to odgovori. Međutim, kao što znamo, stalno slušamo nekakve najave određenih američkih vojnih zvaničnika da će ove ili one godine doći do vojnog zauzimanja Tajvana od strane Kine. To je slično kao što u Zapadnoj Evropi govore da im se odnekud javilo da će ih Rusija napasti pa čak i licitiraju sa nekim datumima. Dakle, to samo služi vršenju pritiska na Kinu, odnosno Rusiju, i njihovo predstavljanje u negativnom svetlu kao zemlje koje žele rat, koje nasiljem rešavaju probleme, a u stvari ovi koji nameću takvu retoriku u međuvremenu neprekidno izazivaju ratove, nestabilnost, provociraju i slično“, naglašava Mitrovićeva.
Sa druge strane vidimo da su kineski lideri opredeljeni za mirno ujedinjenje i saradnju – to je bilo vidljivo i tokom posete predsednice Kuomintanga Pekingu, dok se u parlamentu na Tajvanu sprovodi akcija da se uspostave novi kanali saradnje koji su prekinuti pre nekoliko godina, dodaje Dragana Mitrović.
Mir u Tajvanskom moreuzu i nezavisnost Tajvana su nespojivi, rekao je kineski predsednik Si Đinping američkom predsedniku Donaldu Trampu koji se nalazi u poseti Pekingu. Si je naglasio da je održavanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu najvažnija zajednička osnova između Kine i SAD i poručio da bi pitanje kineskog regiona Tajvana moglo da dovede do sukoba između Kine i Sjedinjenih Država ukoliko ono bude „pogrešno rešeno“.
Pogledajte i:
