Naučnici predlažu novi način potrage za vanzemaljskim životom - Već imaju i potreban alat
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Istraživači su možda otkrili novi način traženja vanzemaljskog života, koji je zasnovan na ideji da nije važna samo vrsta biopotpisa, već i način na koji su oni organizirani.
Naš pristup bi mogao pomoći da potraga za životom bude efikasnija. Ako molekularni sklop ne pokazuje organizaciju sličnu životu, to ga može učiniti metom nižeg prioriteta", rekao je Fabian Klener sa Kalifornija Univerziteta.
Prvo, treba napomenuti da život koristi i proizvodi niz biološki korisnih materijala kao što su aminokiseline, peptidi, proteini, masne kiseline i tako dalje. Ove pojave se stoga smatraju potencijalnim "biopotpisima", a ako ih pronađemo na drugom svetu, sasvim je moguće da su proizvedeni životnim procesima, odnosno životom kakav poznajemo, stoji u članku objavljenom na portalu Sajns Njuz.
Međutim, ove veze nisu isključivo biološke, jer ih mogu proizvesti i abiotičke hemijske reakcije koje nemaju veze s biologijom, a razlikovanje dva moguća izvora jedan je od najvećih izazova astrobiologije.
Na primer, metanski oblak na Marsu mogao bi biti biološkog ili geološkog porekla, a ista neizvesnost takođe otežava otkrivanje fosfina u Venerinoj atmosferi ili potencijalno otkriće dimetil sulfida (DMS) u atmosferi egzoplaneta K2-18b.
Ovo stvara zbunjenost, jer otkrivanje biopotpisa ne znači nužno otkrivanje života.
Međutim, Klener je deo tima koji predvodi Gideon Jofe iz Vajsmanovog instituta u Izraelu, a koji je pokazao da možda postoji način za razlikovanje biološkog i abiotičkog porekla.
Da bi to učinili, uzeli su primer iz knjige ekologa, gde se život meri s dve metrike, njegovom raznolikošću i ravnomernom rasprostranjenošću. Fokusirali su se na dve biološke veze, aminokiseline i masne kiseline.
Aminokiseline formiraju duge lance zvane peptidi, koji se spajaju u proteine, a koji su "radni konji" unutar bioloških ćelija.
Masne kiseline čine deo strukture tih ćelija. Obe mogu biti proizvedene živim ili neživim procesima.
"Fokusirali smo se na aminokiseline i masne kiseline jer su one centralne molekularne klase za život kakav poznajemo i jer postoje odgovarajući skupovi podataka“" rekao je Klener.
Tim je uspeo proučiti oko 100 skupova podataka, uključujući uzorke asteroida, fosila, meteorita, mikroba, tla i sintetičkih laboratorijskih uzoraka. Pokazali su da su aminokiseline raznolikije i ravnomernije raspoređene kada ih stvaraju živi organizmi nego kada ih proizvode neživi procesi.
Za masne kiseline važi obrnuto, manje su raznolike i manje ravnomerno raspoređene kada ih stvara biologija.
Nije nepogrešiva
Ipak, ovo nije nepogrešiva metoda otkrivanja života, upozoravaju istraživači.
Pre svega, pokazali su da funkcioniše samo sa aminokiselinama i masnim kiselinama.
"U principu, slični organizacioni trendovi mogu postojati i za druge molekularne klase, ali to još treba testirati", rekao je Klener.
Drugo, raznolikost i distribucija ovih bio-veza moraju se staviti u kontekst s drugim molekulama, inače je nemoguće reći koliko su zaista raznolike i ravnomerno raspoređene.
To znači da se ne može primijeniti na DMS detekciju na K2-18b, jer jednostavno ne znamo dovoljno o atmosferi te egzoplanete da bismo kvantifikovali raznolikost i distribuciju.
"Za jednu molekulu poput DMS-a, situacija je drugačija. Za K2-18b, sam DMS ne bi bio dovoljan za našu analizu, trebao bi nam širi inventar srodnih molekula", kazao je Klener.
Primenjiva i u našem Sunčevom sistemu
Međutim, tehnika bi mogla biti korisnija bliže domu, u našem Sunčevom sistemu, gde su uzorci i skupovi podataka potpuniji.
Jedan koristan aspekt istraživanja je da se organizacioni obrasci održavaju bez obzira na to koliko je biološki uzorak degradiran.
Na primer, fosilizovana jaja dinosaurusa zadržala su tragove distribucije i raznolikosti aminokiselina i masnih kiselina.
Ovo bi moglo biti korisno za Mars, gde astrobiolozi traže dokaze o životu na Crvenoj planeti od pre milijardi godina, kada je Mars bio topliji i vlažniji.
"Biološki uzorci ne postaju besmisleni tek kada se degradiraju. Neke organizacione informacije mogu opstati, što ovaj pristup čini korisnim za drevni Mars", dodao je Klener.
Tehnika sama po sebi ne može potvrditi postojanje života. Uopšteno, otkriće vanzemaljskog života bilo bi toliko duboko otkriće da bi nam trebalo više dokaza da bismo bili apsolutno sigurni.
Međutim, može nas uputiti prema najboljim mestima za traženje.
Jedno od tih mesta može biti Jupiterov mesec Evropa, koji krije okean ispod debelog sloja leda.
Astrobiolozi nisu sigurni da li je taj okean sposoban da podrži život ili ne.
Nasina predstojeća misija Evropa Kliper, koja je trenutno na putu prema Jupiteru i stiže 2031. godine, neće moći da "gleda" ispod leda, već će moći proučava moguće lokacije gde je okean izbio na površinu.
"Jedan od instrumenata na Kliperu, koji nosi naziv Surfejs Dast Anlajzer, moći će da meri nivo zastupljenosti organskih molekula u ledenim zrncima koje emituje Evropa. Ako se otkriju porodice organskih molekula, naš pristup zasnovan na raznolikosti pomoći će u tumačenju da li ovi molekuli izgledaju konzistentnije s abiotičkom hemijom ili biološkom organizacijom", zaključio je Klener.
Pogledajte i:
