https://lat.sputnikportal.rs/20260510/1199050428.html
Gde su granice srpske književnosti
Gde su granice srpske književnosti
Sputnik Srbija
Kako je jedan arhitekta krajem 19. i početkom 20. veka promenio lice jednog grada i učinio ga prepoznatljivim širom sveta? Gde je granica između arhitekture i... 10.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-10T16:00+0200
2026-05-10T16:00+0200
2026-05-10T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0a/1199050270_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_8a976402e75451292f13b0345ed9e1ac.jpg
Gde su granice srpske književnosti
Sputnik Srbija
Kako je jedan arhitekta krajem 19. i početkom 20. veka promenio lice jednog grada i učinio ga prepoznatljivim širom sveta? Gde je granica između arhitekture i umetnosti? Ove godine, kada se obeležava vek od rođenja Antonija Gaudija, čoveka čija zdanja i dan-danas ostavljaju bez daha svakoga ko dođe u Barselonu, o njegovom životu i radu razgovaramo s arhitektom Slobodanom Maldinijem.
Kako se ples i muzika stapaju u jedinstveni umetnički doživljaj za Sputnjik govore jedna od najvećih primabalerina današnjice Svetlana Zaharova i čuveni violinista Vadim Rjepin, koji su 5. maja u Sava centru u Beogradu izveli program „Ples udvoje na vrhovima prstiju“.
U ekskluzivnom razgovoru za Sputnjik Andrej Poltoruhin, dirigent čuvenog Hora Sretenjskog manastira koji je ove sedmice pojao na liturgiji u Hramu Aleksandra Nevskog u Beogradu, govori o tome šta je najveći orijentir za čoveka u savremenom svetu, preopterećenog sukobima, podelama, užurbanim životom i bukom.
Zašto nobelovac Leon Lederman u knjizi „Božja čestica“ konstatuje da je sa idejom, koja je u 18. veku delovala gotovo nerazumljivo, Srbin katolik, Dubrovčanin Ruđer Bošković išao ispred svog vremena, ko je bio i koliko je svetsku nauku zadužio svojim delom ovaj filozof, astronom, naučnik i pesnik – razgovaramo sa prof. dr Dragoslavom Stojiljkovićem, autorom monografije „Ruđer Bošković – Utemeljivač savremene nauke“, čija je nova knjiga „Ruđer Bošković – Preteča kvantne teorije i teorije relativnosti“ nedavno objavljena u izdanju „Prometeja“.
Zašto knjiga „Granice srpske književnosti“ u fokus stavlja pitanja i izazove srpskog kulturnog identiteta, kako izgleda put od pansrpstva do samoodricanja, zašto žiri za dodelu nagrade „Dimitrije Bogdanović“ smatra da je reč o delu koje povezuje nauku, kulturnu politiku i borbu za duhovnu samosvest naroda – pitamo autora ove studije prof. dr Nenada Nikolića.
Kako je jedan arhitekta krajem 19. i početkom 20. veka promenio lice jednog grada i učinio ga prepoznatljivim širom sveta? Gde je granica između arhitekture i umetnosti? Ove godine, kada se obeležava vek od rođenja Antonija Gaudija, čoveka čija zdanja i dan-danas ostavljaju bez daha svakoga ko dođe u Barselonu, o njegovom životu i radu razgovaramo s arhitektom Slobodanom Maldinijem. Kako se ples i muzika stapaju u jedinstveni umetnički doživljaj za Sputnjik govore jedna od najvećih primabalerina današnjice Svetlana Zaharova i čuveni violinista Vadim Rjepin, koji su 5. maja u Sava centru u Beogradu izveli program „Ples udvoje na vrhovima prstiju“. U ekskluzivnom razgovoru za Sputnjik Andrej Poltoruhin, dirigent čuvenog Hora Sretenjskog manastira koji je ove sedmice pojao na liturgiji u Hramu Aleksandra Nevskog u Beogradu, govori o tome šta je najveći orijentir za čoveka u savremenom svetu, preopterećenog sukobima, podelama, užurbanim životom i bukom. Zašto nobelovac Leon Lederman u knjizi „Božja čestica“ konstatuje da je sa idejom, koja je u 18. veku delovala gotovo nerazumljivo, Srbin katolik, Dubrovčanin Ruđer Bošković išao ispred svog vremena, ko je bio i koliko je svetsku nauku zadužio svojim delom ovaj filozof, astronom, naučnik i pesnik – razgovaramo sa prof. dr Dragoslavom Stojiljkovićem, autorom monografije „Ruđer Bošković – Utemeljivač savremene nauke“, čija je nova knjiga „Ruđer Bošković – Preteča kvantne teorije i teorije relativnosti“ nedavno objavljena u izdanju „Prometeja“.Zašto knjiga „Granice srpske književnosti“ u fokus stavlja pitanja i izazove srpskog kulturnog identiteta, kako izgleda put od pansrpstva do samoodricanja, zašto žiri za dodelu nagrade „Dimitrije Bogdanović“ smatra da je reč o delu koje povezuje nauku, kulturnu politiku i borbu za duhovnu samosvest naroda – pitamo autora ove studije prof. dr Nenada Nikolića.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Kako je jedan arhitekta krajem 19. i početkom 20. veka promenio lice jednog grada i učinio ga prepoznatljivim širom sveta? Gde je granica između arhitekture i umetnosti? Ove godine, kada se obeležava vek od rođenja Antonija Gaudija, čoveka čija zdanja i dan-danas ostavljaju bez daha svakoga ko dođe u Barselonu, o njegovom životu i radu razgovaramo s arhitektom Slobodanom Maldinijem.
Kako se ples i muzika stapaju u jedinstveni umetnički doživljaj za Sputnjik govore jedna od najvećih primabalerina današnjice Svetlana Zaharova i čuveni violinista Vadim Rjepin, koji su 5. maja u Sava centru u Beogradu izveli program „Ples udvoje na vrhovima prstiju“.
U ekskluzivnom razgovoru za Sputnjik Andrej Poltoruhin, dirigent čuvenog Hora Sretenjskog manastira koji je ove sedmice pojao na liturgiji u Hramu Aleksandra Nevskog u Beogradu, govori o tome šta je najveći orijentir za čoveka u savremenom svetu, preopterećenog sukobima, podelama, užurbanim životom i bukom.
Zašto nobelovac Leon Lederman u knjizi „Božja čestica“ konstatuje da je sa idejom, koja je u 18. veku delovala gotovo nerazumljivo, Srbin katolik, Dubrovčanin Ruđer Bošković išao ispred svog vremena, ko je bio i koliko je svetsku nauku zadužio svojim delom ovaj filozof, astronom, naučnik i pesnik – razgovaramo sa prof. dr Dragoslavom Stojiljkovićem, autorom monografije „Ruđer Bošković – Utemeljivač savremene nauke“, čija je nova knjiga „Ruđer Bošković – Preteča kvantne teorije i teorije relativnosti“ nedavno objavljena u izdanju „Prometeja“.
Zašto knjiga „Granice srpske književnosti“ u fokus stavlja pitanja i izazove srpskog kulturnog identiteta, kako izgleda put od pansrpstva do samoodricanja, zašto žiri za dodelu nagrade „Dimitrije Bogdanović“ smatra da je reč o delu koje povezuje nauku, kulturnu politiku i borbu za duhovnu samosvest naroda – pitamo autora ove studije prof. dr Nenada Nikolića.
