Da li je ovo najveća cena koju će Evropa morati da plati zbog neslaganja sa SAD
© AP Photo / Ariel Schalit
Pratite nas
Evropa već neko vreme radi na svom antiraketnom štitu ali ključno je pitanje šta će se desiti ako Amerika zaista povuče svoj raketni štit. Ipak sumnjam da će se desiti jer američki vojni i politički vrh nemaju isto mišljenje o tome, ocena je vojnog analitičara Andreja Mlakara.
Odluka administracije Sjedinjenih Američkih Država da odustane od planova o razmeštanju naoružanja velikog dometa u Nemačkoj, uključujući i bataljon sa raketama "tomahavk" u Pentagonu se, prema nekim izvorima, ocenjuje kao potez koji će Evropu ostaviti nezaštićenu, odnosno bez takozvanog raketnog štita.
Sve opcije su u opticaju
Na pitanje da li je Pentagon u pravu i da li ova odluka američke administracije ide u tom pravcu vojnopolitički komentator Andrej Mlakar kaže da je odgovor na to pitanje vredan milion dolara.
„Po svemu sudeći to ćemo videti u narednim mesecima, ali mislim da je odgovor „ne“, mada i ta opcija nije isključena, s obzirom da Evropa gradi svoj antiraketni štit i da je prva baterija tog štita već postala operativna 75 kilometara od Berlina. Ona pokriva i zonu usmerenosti osmatračkih radara i raketa izraelskih presretača AROV-3 koji su usmereni prema Belorusiji i prema severnom delu Ruske Federacije,“ objašnjava Mlakar.
Kako kaže, ipak ostaje pitanje šta će biti posle povlačenja američkog štita, ako do njega dođe.
„To su ključna pitanja, dakle, nije samo u pitanju raspored raketa dometa 2000 kilometara - misli se na raketni sistem „tajfun“ i rakete “dark igl“, nego se misli i na krstareće rakete, kopnenu verziju „tomahavka“, koje neće biti raspoređene u Evropi, a trebalo je da ove 2026. godine budu raspoređene u Nemačkoj. SAD su i suspendovale sporazum o raketama srednjeg dometa sa Rusijom upravo da bi mogle da instaliraju taj sistem. Sporazum o raketama srednje dometa sklopili su 1987. godine Regan i Gorbačov a predviđao je zabranu upotrebe raketa srednjega dometa od skoro 1000 pa do 3500 kilometara. Tu su spadale američke rakete „peršing“ i „tomahavk“ krstareća raketa, a sa ruske strane cela paleta raketa zbog kojih je Rusija kasnije morala da skrati, odnosno smanji svoj balistički program,“ podseća Mlakar.
Taj program je međutim, dodaje naš sagovornik, oživeo sa „iskanderom“, raketom dometa 500 kilometara, i kasnije kada je nastala krstareća raketa „iskander K“ dometa dve i po hiljade kilometara.
Sukob Pentagona i Trampa i NATO
„I to je Amerikance iznerviralo i izašli su iz sporazuma o raketama srednjeg dometa. Međutim, ono što je najveći problem sada i spor u celoj priči jeste šta će se desiti sa radarskim raketama presretačima iz američkog balističkog štita u bazi Devesel u Rumuniji i još jednoj njihovoj bazi u Poljskoj. Najverovatnije, pošto su radi o evropskim zemljama koje su tesno vezane za Ameriku, te dve baze zajedno sa raketnim presretačima će ostati. Ono što budi sumnju u celu priču (o povlačenju američkog štita) jeste da je sve ovo više politička odluka, jer američki predsednik Donald Tramp i državni sekretar Marko Rubio insistiraju na odvajanju od Evrope,“ napominje Mlakar i dodaje da u vojnim krugovima misle drukčije.
U medijima se ističe da su rakete velikog dometa jedna od ključnih vrsta naoružanja koje će evropske zemlje morati same da proizvode nakon decenija zavisnosti od SAD u ovoj oblasti. Istovremeno, mediji navode da je Pentagon odbio da NATO-u dostavi detaljan raspored planiranog povlačenja iz Evrope drugih kritično važnih sistema, kao što su sredstva protivvazdušne i protivraketne odbrane, kapaciteti strateškog vojno-transportnog vazduhoplovstva i satelitskog izviđanja.
Odluka o neraspoređivanju američkih raketa velikog dometa u Evropi, kao i najava povlačenja dela američkih vojnika iz Nemačke usledili su nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc, ali i drugi evropski lideri, kritički govorio o vojnoj kampanji SAD protiv Irana, odbivši da je podrže.
