https://lat.sputnikportal.rs/20260429/moldavija--jos-jedno-uporiste-zapada-protiv-rusije-olivera-ikodinovic-1198676228.html
Moldavija — još jedno uporište Zapada protiv Rusije
Moldavija — još jedno uporište Zapada protiv Rusije
Sputnik Srbija
Ideja moldavskih vlasti da se ubrza ulazak te zemlje u Evropsku uniju, čak i po cenu odricanja od proruskog Pridnjestrovlja, politički je rizična i nerealna... 29.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-29T22:20+0200
2026-04-29T22:20+0200
2026-04-29T22:20+0200
rusija
rusija
rusija – politika
moldavija
svet
pridnjestrovlje
analize i mišljenja
maja sandu
evropska unija (eu)
nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111699/59/1116995928_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_478e49a23bc1d8a480e0a4fae570daf3.jpg
Prema njenim rečima, evropska integracija Moldavije ne može se posmatrati izolovano od šireg geopolitičkog konteksta, u kojem Zapad Moldaviju – po uzoru na Ukrajinu - vidi kao deo prostora za obračun sa Rusijom.Povod za ovakvu ocenu je izjava predsednice Moldavije Maje Sandu da postoji mogućnost faznog pristupanja Evropskoj uniji, pri čemu bi zemlja u početnoj fazi mogla da napreduje ka članstvu bez regiona Pridnjestrovlja.Na pitanje koliko je realan scenario ulaska Moldavije u EU bez Pridnjestrovlja i da li EU dozvoljava integraciju država sa „zamrznutim konfliktima“ i teritorijalnim sporovima ruski ekspert Natalija Haritonova kaže da su za proces proširenja Evropske unije ključne političke odluke.Umesto političkog rešenja, moldavske vlasti koriste pritisak da taj proruski region „slome“ i primoraju ga na integraciju.„Od različitih mogućih opcija rešavanja pridnjestrovskog pitanja — bilo diplomatskim putem koji je poželjan, bilo vojnim putem — Moldavija je izabrala da izvrši ekonomski pritisak na taj region kako bi Pridnjestrovlje samo poželelo da se integriše u sastav Moldavije i onda bi, u takvom ‘obnovljenom' obliku, Moldavija srećno ušla u Evropsku uniju“, smatra sagovornica Sputnjika.Haritonova se drži stava da Moldavija „ni sa Pridnjestrovljem ni bez Pridnjestrovlja“ u doglednoj budućnosti neće postati članica Evropske unije. Po njenom mišljenju, ni jedan od mogućih scenarija ne vodi realnom i skorom članstvu u EU.„Moldavija faktički - a o tome direktno govori i moldavska opozicija - ne ispunjava zahteve EU. Postoji, čini mi se, devet osnovnih zahteva Evropske unije za zemlje koje žele da uđu u tu Uniju. Dakle, čak i po formalnim kriterijumima, Moldavija tamo ne može da uđe. Sve što govori Evropska unija, i tim pre sve što govore aktuelne vlasti u Kišinjevu, jesu čisto političke izjave i razgovori koji služe da mobilizuju stanovništvo i legitimišu dalji raskid odnosa sa Ruskom Federacijom i sa onim integracijama u kojima Rusija aktivno učestvuje, na primer ZND“, ističe Haritonova.Moldavija je najavila izlazak iz Zajednice nezavisnih država, ali ruski stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao imati negativne posledice po zemlju, pre svega u pogledu ekonomskih i regionalnih veza koje su do sada postojale u okviru tog formata.Dok elite govore o EU, moldavski narod grca u siromaštvuOve ocene su usledile nakon što je predsednica Maja Sandu izjavila je da bi eventualno ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom moglo da ubrza put zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji. Ona je ocenila da bi takav scenario doneo određene prednosti, posebno u kontekstu složenih geopolitičkih okolnosti.Sandu, koja ima i rumunski pasoš, navela je da postoji i mogućnost da se proces pristupanja EU odvija u fazama, u početku bez regiona Pridnjestrovlja. Ipak, istakla je da bi stabilnije rešenje bilo da se ta oblast prethodno reintegriše u moldavski pravni i politički sistem.Podsetila je i da je ranije izjavila kako bi podržala ujedinjenje sa Rumunijom ukoliko bi građani na referendumu doneli takvu odluku, naglašavajući da Moldavija prolazi kroz ozbiljne bezbednosne i političke izazove kao samostalna država.Kako je istakla predsednica Moldavije, Kišinjev računa da će proces pristupanja Evropskoj uniji biti završen do 2030. godine. Prema rečima Sandu, moldavska vlada aktivno radi na tome da se taj rok ispuni.Ruski analitičari smatraju da koraci Kišinjeva ne vode ostvarenju cilja i ulasku te zemlje u EU do 2030. godine i ističu da bez rešavanja konflikta sa Pridnjestrovljem nema realnih preduslova za integraciju.Haritonova je uverena da u Moldaviji neće biti održan referendum o ujedinjenju sa Rumunijom, jer bi, po njenom mišljenju, vlasti na njemu izgubile, s obzirom na to da bi većina stanovništva glasala protiv takvog scenarija.Ona takođe podseća da je tzv. „evroreferendum“ već održan, uz sporne okolnosti i moguće manipulacije, što je omogućilo da se u Ustavu formalizuje evropski kurs države.Prema njenom tumačenju, kada se danas govori o novom referendumu zapravo se misli na izjašnjavanje o mogućem ujedinjenju sa Rumunijom, koje se predstavlja kao jedna od opcija za ubrzanje ulaska u Evropsku uniju.Na pitanje o mogućim posledicama ovakvih izjava i stavu javnosti u Moldaviji, Haritonova ocenjuje da je stanovništvo u velikoj meri „udaljeno od političkih procesa" i da se pre svega bavi svakodnevnim egzistencijalnim problemima.„Moldavskom narodu izjave Sandu nisu toliko bitne, jer je stanovništvo zauzeto pukim preživljavanjem. Dve trećine stanovništva živi ispod granice siromaštva. Zato postoji ravnodušnost prema svemu što vlasti govore. Zato neće biti nikakvih posledica. Evropska unija će nastaviti da ‘mami' Moldaviju (slatkim) obećanjima o članstvu, a pri tom ništa konkretno neće raditi. Stalno će podsećati Kišinjev da nešto nije ispunjeno, da ovo nije urađeno, i da još nije vreme za prijem. To će trajati u nedogled“, ocenjuje Haritonova.Takođe ona ocenjuje da će se u narednom periodu nastaviti proces militarizacije Moldavije, jer Evropska unija, prema njenom mišljenju, posmatra tu zemlju kao sredstvo za suprotstavljanje Rusiji, po modelu Ukrajine. Pri tome, naglašava ona, moldavsko stanovništvo uopšte ne želi rat — nema ratobornih namera prema Rusiji ili bilo kome drugom.„Ovo je apsolutno manipulativna politika Brisela, koja pretvara Moldaviju u još jedno antirusko uporište. Pri tom, nameće se pitanje na Zapadu – postoji li uopšte potreba da Moldaviju primimo u svoj sastav ili, na primer, u NATO? Ne postoji nikakva, jer NATO je već odavno prisutan na njenoj teritoriji i to je dovoljno“, ističe Haritonova.Ona smatra da će sukob u Ukrajini imati ključan uticaj na situaciju u Moldaviji i na njen položaj u regionu, posebno u odnosima između Kišinjeva i Brisela.Moguće resetovanje odnosa sa RusijomHaritonova ističe da Rusija ima snage i sredstava da odgovori na eventualne pretnje koje bi mogle doći iz pravca Moldavije, ali dodaje da se situacija ne može posmatrati isključivo kroz prizmu vojnih ili tehničkih mogućnosti. Prema njenim rečima, važniji je širi, sistemski uvid u procese koji se odvijaju u regionu.„Rusija, naravno, ima snage i mogućnosti, ali postoje i stvari druge prirode — sistemsko razumevanje onoga što se dešava u regionu. Postoji priznanje činjenice da je moldavski narod blizak ruskom, postoji Sporazum o prijateljstvu i saradnji Rusije i Moldavije koji je, uprkos svemu, i dalji na snazi, kao i mnoge sistemske veze između dve države, kako bilateralne, tako i u okviru još uvek aktuelnog članstva Moldavije u ZND-u. I treba imati u vidu da se sve što se dešava u Moldaviji posmatra, između ostalog, i kroz prizmu sukoba u Ukrajini“, kaže Haritonova.Moldavija je najavila izlazak iz Zajednice nezavisnih država, pri čemu stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao imati negativne posledice po zemlju, pre svega u pogledu ekonomskih i regionalnih veza koje su do sada postojale u okviru tog formata.Podsetimo, Pridnjestrovlje se odvojilo od Moldavije početkom devedesetih, zbog straha da će se zemlja ponovo ujediniti sa Rumunijom nakon raspada Sovjetskog Saveza i oružanog sukoba.U Pridnjestrovlju živi više od 220 hiljada ruskih državljana, a na teritoriji tog regiona nalazi se ograničeni kontingent ruskih vojnih snaga, koji je tamo ostao nakon sukoba devedesetih i deluje u okviru mirovne misije i zaštite najvećeg skladišta oružja iz Drugog svetskog rata.Prisustvo ruskog kontigenta jedan je od ključnih faktora stabilnosti, ali istovremeno predstavlja i jednu od glavnih spornih tačaka u odnosima između aktuelnog moldavskog režima i Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20260424/moskva-porucuje-dalje-ruke-od-pridnjestrovlja-rusija-olivera-ikodinovic-1198422748.html
pridnjestrovlje
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, moldavija, svet, pridnjestrovlje, analize i mišljenja, maja sandu, evropska unija (eu), nato, svet – politika
rusija, rusija – politika, moldavija, svet, pridnjestrovlje, analize i mišljenja, maja sandu, evropska unija (eu), nato, svet – politika
Moldavija — još jedno uporište Zapada protiv Rusije
Ideja moldavskih vlasti da se ubrza ulazak te zemlje u Evropsku uniju, čak i po cenu odricanja od proruskog Pridnjestrovlja, politički je rizična i nerealna, ocenjuje ruski ekspert Natalija Haritonova.
Prema njenim rečima, evropska integracija Moldavije ne može se posmatrati izolovano od šireg geopolitičkog konteksta, u kojem Zapad Moldaviju – po uzoru na Ukrajinu - vidi kao deo prostora za obračun sa Rusijom.
Povod za ovakvu ocenu je izjava predsednice Moldavije Maje Sandu da postoji mogućnost faznog pristupanja Evropskoj uniji, pri čemu bi zemlja u početnoj fazi mogla da napreduje ka članstvu bez regiona Pridnjestrovlja.
Na pitanje koliko je realan scenario ulaska Moldavije u EU bez Pridnjestrovlja i da li EU dozvoljava integraciju država sa „zamrznutim konfliktima“ i teritorijalnim sporovima ruski ekspert Natalija Haritonova kaže da su za proces proširenja Evropske unije ključne političke odluke.
„Zato ne možemo tvrditi da Evropska unija ne prima u svoj sastav države koje imaju nerešene sukobe. Takvih primera je mnogo — svuda su to isključivo političke odluke, kao i u slučaju Moldavije. Dakle, Evropska unija je ranije govorila da Moldavija može ući u sastav EU bez Pridnjestrovlja, ali se otprilike pre pola godine taj stav promenio zbog čega su vlasti u Kišinjevu bile veoma nezadovoljne. Sada su dobile jasno formulisan zahtev od Brisela da moraju da se dogovaraju sa Pridnjestrovljem, što Moldavija ne želi“, kaže Haritonova.
Umesto političkog rešenja, moldavske vlasti koriste pritisak da taj proruski region „slome“ i primoraju ga na integraciju.
„Od različitih mogućih opcija rešavanja pridnjestrovskog pitanja — bilo diplomatskim putem koji je poželjan, bilo vojnim putem — Moldavija je izabrala da izvrši ekonomski pritisak na taj region kako bi Pridnjestrovlje samo poželelo da se integriše u sastav Moldavije i onda bi, u takvom ‘obnovljenom' obliku, Moldavija srećno ušla u Evropsku uniju“, smatra sagovornica Sputnjika.
Haritonova se drži stava da Moldavija „ni sa Pridnjestrovljem ni bez Pridnjestrovlja“ u doglednoj budućnosti neće postati članica Evropske unije. Po njenom mišljenju, ni jedan od mogućih scenarija ne vodi realnom i skorom članstvu u EU.
„Moldavija faktički - a o tome direktno govori i moldavska opozicija - ne ispunjava zahteve EU. Postoji, čini mi se, devet osnovnih zahteva Evropske unije za zemlje koje žele da uđu u tu Uniju. Dakle, čak i po formalnim kriterijumima, Moldavija tamo ne može da uđe. Sve što govori Evropska unija, i tim pre sve što govore aktuelne vlasti u Kišinjevu, jesu čisto političke izjave i razgovori koji služe da mobilizuju stanovništvo i legitimišu dalji raskid odnosa sa Ruskom Federacijom i sa onim integracijama u kojima Rusija aktivno učestvuje, na primer ZND“, ističe Haritonova.
Moldavija je najavila izlazak iz Zajednice nezavisnih država, ali ruski stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao imati negativne posledice po zemlju, pre svega u pogledu ekonomskih i regionalnih veza koje su do sada postojale u okviru tog formata.
Dok elite govore o EU, moldavski narod grca u siromaštvu
Ove ocene su usledile nakon što je predsednica Maja Sandu izjavila je da bi eventualno
ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom moglo da ubrza put zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji. Ona je ocenila da bi takav scenario doneo određene prednosti, posebno u kontekstu složenih geopolitičkih okolnosti.
Sandu, koja ima i rumunski pasoš, navela je da postoji i mogućnost da se proces pristupanja EU odvija u fazama, u početku bez regiona Pridnjestrovlja. Ipak, istakla je da bi stabilnije rešenje bilo da se ta oblast prethodno reintegriše u moldavski pravni i politički sistem.
Podsetila je i da je ranije izjavila kako bi podržala ujedinjenje sa Rumunijom ukoliko bi građani na referendumu doneli takvu odluku, naglašavajući da Moldavija prolazi kroz ozbiljne bezbednosne i političke izazove kao samostalna država.
Kako je istakla predsednica Moldavije, Kišinjev računa da će proces pristupanja Evropskoj uniji biti završen do 2030. godine. Prema rečima Sandu, moldavska vlada aktivno radi na tome da se taj rok ispuni.
Ruski analitičari smatraju da koraci Kišinjeva ne vode ostvarenju cilja i ulasku te zemlje u EU do 2030. godine i ističu da bez rešavanja konflikta sa Pridnjestrovljem nema realnih preduslova za integraciju.
Haritonova je uverena da u Moldaviji neće biti održan referendum o ujedinjenju sa Rumunijom, jer bi, po njenom mišljenju, vlasti na njemu izgubile, s obzirom na to da bi većina stanovništva glasala protiv takvog scenarija.
Ona takođe podseća da je tzv. „evroreferendum“ već održan, uz sporne okolnosti i moguće manipulacije, što je omogućilo da se u Ustavu formalizuje evropski kurs države.
Prema njenom tumačenju, kada se danas govori o novom referendumu zapravo se misli na izjašnjavanje o mogućem ujedinjenju sa Rumunijom, koje se predstavlja kao jedna od opcija za ubrzanje ulaska u Evropsku uniju.
Na pitanje o mogućim posledicama ovakvih izjava i stavu javnosti u Moldaviji, Haritonova ocenjuje da je stanovništvo u velikoj meri „udaljeno od političkih procesa" i da se pre svega bavi svakodnevnim egzistencijalnim problemima.
„Moldavskom narodu izjave Sandu nisu toliko bitne, jer je stanovništvo zauzeto pukim preživljavanjem. Dve trećine stanovništva živi ispod granice siromaštva. Zato postoji ravnodušnost prema svemu što vlasti govore. Zato neće biti nikakvih posledica. Evropska unija će nastaviti da ‘mami' Moldaviju (slatkim) obećanjima o članstvu, a pri tom ništa konkretno neće raditi. Stalno će podsećati Kišinjev da nešto nije ispunjeno, da ovo nije urađeno, i da još nije vreme za prijem. To će trajati u nedogled“, ocenjuje Haritonova.
Takođe ona ocenjuje da će se u narednom periodu nastaviti proces militarizacije Moldavije, jer Evropska unija, prema njenom mišljenju, posmatra tu zemlju kao sredstvo za suprotstavljanje Rusiji, po modelu Ukrajine. Pri tome, naglašava ona, moldavsko stanovništvo uopšte ne želi rat — nema ratobornih namera prema Rusiji ili bilo kome drugom.
„Ovo je apsolutno manipulativna politika Brisela, koja pretvara Moldaviju u još jedno antirusko uporište. Pri tom, nameće se pitanje na Zapadu – postoji li uopšte potreba da Moldaviju primimo u svoj sastav ili, na primer, u NATO? Ne postoji nikakva, jer NATO je već odavno prisutan na njenoj teritoriji i to je dovoljno“, ističe Haritonova.
Ona smatra da će sukob u Ukrajini imati ključan uticaj na situaciju u Moldaviji i na njen položaj u regionu, posebno u odnosima između Kišinjeva i Brisela.
Moguće resetovanje odnosa sa Rusijom
Haritonova ističe da Rusija ima snage i sredstava da odgovori na eventualne pretnje koje bi mogle doći iz pravca Moldavije, ali dodaje da se situacija ne može posmatrati isključivo kroz prizmu vojnih ili tehničkih mogućnosti. Prema njenim rečima, važniji je širi, sistemski uvid u procese koji se odvijaju u regionu.
„Rusija, naravno, ima snage i mogućnosti, ali postoje i stvari druge prirode — sistemsko razumevanje onoga što se dešava u regionu. Postoji priznanje činjenice da je
moldavski narod blizak ruskom, postoji Sporazum o prijateljstvu i saradnji Rusije i Moldavije koji je, uprkos svemu, i dalji na snazi, kao i mnoge sistemske veze između dve države, kako bilateralne, tako i u okviru još uvek aktuelnog članstva Moldavije u ZND-u. I treba imati u vidu da se sve što se dešava u Moldaviji posmatra, između ostalog, i
kroz prizmu sukoba u Ukrajini“, kaže Haritonova.
Moldavija je najavila izlazak iz Zajednice nezavisnih država, pri čemu stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao imati negativne posledice po zemlju, pre svega u pogledu ekonomskih i regionalnih veza koje su do sada postojale u okviru tog formata.
„Problem postoji sa aktuelnim političkim režimom u Moldaviji, ali kad-tad će se završiti mandat Maje Sandu i biće novi izbori i možda se pojavi adekvatna politička snaga koja će drugačije gledati na odnose sa Rusijom. I tada bi se situacija u zemlji mogla promeniti, odnosi se normalizovati, a određene pretnje koje ne potiču iz Moldavije, ali mogu potencijalno poticati iz Brisela biće automatski eliminisane“, zaključila je Haritonova.
Podsetimo, Pridnjestrovlje se odvojilo od Moldavije početkom devedesetih, zbog straha da će se zemlja ponovo ujediniti sa Rumunijom nakon raspada Sovjetskog Saveza i oružanog sukoba.
U Pridnjestrovlju živi više od 220 hiljada ruskih državljana, a na teritoriji tog regiona nalazi se ograničeni kontingent ruskih vojnih snaga, koji je tamo ostao nakon sukoba devedesetih i deluje u okviru mirovne misije i zaštite najvećeg skladišta oružja iz Drugog svetskog rata.
Prisustvo ruskog kontigenta jedan je od ključnih faktora stabilnosti, ali istovremeno predstavlja i jednu od glavnih spornih tačaka u odnosima između aktuelnog moldavskog režima i Rusije.
