Kako su ruske diplomate sprečile turski prodor do Beograda
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Izložba „Diplomate Ruskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine“ svečano je otvorena u Biblioteci grada Beograda, uz podršku Ambasade Rusije u Srbiji. U okviru programa održan je i muzički nastup eminentnih ruskih umetnika, među kojima je nastupala i prva violina Boljšoj teatra Katarina Ivanjenko.
O značaju Srpsko-turskog rata i dešavanjima koji su na kraju doveli do nezavisnosti srpske države govorili su istoričar Aleksej Timofejev, zamenik ruskog ambasadora Aleksandar Konanjihin i direktor biblioteke Nenad Milenović.
Zamenik ambasadora Aleksandar Konanjihin rekao je da su učešće i doprinos ruskih diplomata u okviru Srpsko-turskog rata za većinu ljudi malo poznata tema, te da je ova izložba namenjena kako ljubiteljima istorije, tako i široj publici.
Ova godina je za nas jubilarna. Mi obeležavamo 150 godina od Srpsko-turskog rata, u kome su značajno učešće imali ne samo ruski dobrovoljci, već i ruske diplomate. Što se tiče dobrovoljaca, verovatno su neki od vas čuli za pukovnika Rajevskog i generala Černjajeva, kao i za hiljade ljudi koji su se borili na jugu Srbije za srpsku slobodu protiv Turaka, rekao je Konanjihih.
On je istakao da bez obzira na to što je Srbija ovaj rat vojno izgubila, njegov značaj je ogroman, jer je predstavljao jednu od osnova za sticanje konačne nezavisnosti Srbije.
Na kraju, želim da izrazim naše duboko poštovanje i veliku zahvalnost srpskim organizatorima ove izložbe i direktoru Biblioteke, ali i u celini Vladi Srbije, jer kada je u pitanju očuvanje rusko-srpskog istorijskog nasleđa, uvek nailazimo na razumevanje i svesrdnu podršku srpske strane.
Zamenik ruskog ambasadora Aleksandar Konanjihin
© Sputnik / Lola Đorđević
Ratovi za oslobođenje
Autori izložbe su profesor dr Aleksej Timofejev i profesorka dr Irina Antanasijević. Timofejev je istakao da je rat 1876. godine bio prvi srpski rat iz kojeg je proizišao dugi niz ratova, kasnije nazvanih ratovima za oslobođenje, a koji su završeni oslobođenjem i ujedinjenjem srpskih teritorija 1918. godine.
On je napomenuo da je Srbija u ovaj rat ušla sa veoma slabom vojskom, bez ijednog generala, a da niko od srpskih oficira nije imao ratno iskustvo. U ovom vrlo teškom trenutku, kaže on, ruska diplomatija je igrala vrlo bitnu ulogu.
U veoma složenoj situaciji, koja je rasplet dobila na kraju rata, u jesen 1876. godine, nakon poraza srpskih trupa, ruska diplomatija je ponovo stupila na scenu — ovoga puta kao sila koja je uspela da zaustavi dalje napredovanje turske vojske. Posle poraza kod Đunisa, turska vojska je mogla da nastavi prodor čak do Beograda. Ruska diplomatija je sprečila takav razvoj događaja, nateravši Portu na primirje i početak pregovora, koji su kasnije doveli do Rusko-turskog rata 1877–1878. godine, rekao je Timofejev.
Izložba „Diplomate Ruskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine“
© Sputnik / Lola Đorđević
On je dodao i to da je u tom ratu Srbija postigla i jednu malu, ali simbolički važnu pobedu — uklonjena je osmanska zastava sa Kalemegdana. Zastava koja je simbolizovala sizerensko, odnosno vazalno potčinjavanje Porti bila je skinuta, a iz svih tih događaja proistekla je i konačna nezavisnost. Dalje posledice ratova bile su jačanje srpske države i vojske.
„Višak“ istorije
Direktor Biblioteke grada Beograda Nenad Milenović zahvalio je ruskoj ambasadi i autorima izložbe na realizaciji ovog projekta, napomenuvši koliko je bitno sećati se i onih događaja iz istorije koji su zasenjeni kasnijim dešavanjima svetskog ranga.
U ovoj sumornoj atmosferi koja vlada u celom svetu i uz negativne vesti koje iz dana u dan stižu, mislim da su ovakve stvari izuzetno pozitivne, pogotovo sve što ima veze sa kulturom. Ovo je samo jedan naš mali doprinos — s jedne strane kulturi, a s druge strane tim pozitivnim vestima, ali i veoma važnim rusko-srpskim odnosima i vezama, rekao je Milenović.
Otvaranje izložbe „Diplomate Ruskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine“
© Sputnik / Lola Đorđević
Ono čemu gradska biblioteka može da doprinese, kaže on, jeste da običnim građanima, Srbima, ali sada sve češće i Rusima, približi srpsku kulturu i bogatu istoriju srpsko-ruskih odnosa. Iako su Prvi i Drugi svetski rat često u fokusu javnosti, bitno je obeležavati i druge događaje, poput ovog rata koji je poveo srpski narod u njegovo konačno oslobođenje od turske vlasti.
Kakva je bila uloga ruske diplomatije i ko su bili ljudi koji su svojim znanjem i umećem pomagali Srbiju u ovom za nju ključnom istorijskom trenutku može se videti na izložbi u Biblioteci grada Beograda.
Pogledajte i:
