Čuva je Bogorodica, ali i Srbija: Najveća pomoć do sada - da se sačuva blago koje odoleva vekovima
© Foto : Sputnjiku ustupila Zadužbina Hilandara
Pratite nas
Kada je požar počeo da se širi prema Hilandaru, iguman je, posle jednog celog dana provedenog u tihovanju, imao naitije, duhovni poziv da iznese Bogorodičinu ikonu koja je po predanju sačuvala biblioteku, riznicu, u 18. veku. Sa njom je otišao da izvrši malo osvećenje vode, na liniji fronta, vatre. Ovo je samo primer o kakvim se dragocenostima radi.
Ovako za Sputnjik o poslednjem velikom požaru na Svetoj Gori u leto 2012. godine govori Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Hilandara. Te godine manastir je svojim zastupništvom sačuvala Bogorodica Utešiteljka tuge.
Osam godina ranije Hilandar je stradao u katastrofalnom požaru od koga se konačno u potpunosti oporavio. Sada će dobiti i adekvatnu riznicu pokretnog blaga. Izgradnja je upravo počela, kaže Ranđić:
„Istorijsko i umetničko blago Hilandara nije samo kulturno, ima i značaj koji je nemerljiv. Depo gradimo pod zemljom, kako ne bismo narušili vizuru manastira. U tome imamo apsolutnu pomoć države Srbije, odnosno njenih građana, jer Hilandar je zadužbina svih nas“.
Iako je obnovljeno gotovo sve što je stradalo u katastrofalnom požaru 2004. godine, Republika Srbija je za obnovu Hilandara u ovoj godini izdvojila do sada najveći iznos, više od milion evra.
Ranđić kaže da su mnogi od poslova koji su završeni u prethodne 22 godine bili izvan okvira planirane sanacije izgorelog, koja je bila glavni zadatak. Nije se radilo samo o vraćanju lepote manastiru, morao je da se osposobi za život. A sve vreme se i razvijao, kao živa svetinja, u kojoj važe monaška pravila i zakoni.
Blago Hilandara na sigurnom – pod zemljom
Sledi izgradnja najmodernijeg podzemnog depoa, riznice za čuvanje pokretnog kulturnog blaga. Tu će biti pohranjeno sve najvažnije što Hilandar čuva vekovima.
„Idemo pod zemlju i to je već samo po sebi plus, sa istočne strane gde je postojeća riznica, neposredno pored pirga Svetog Save. Radovi su već počeli, a prvi zadatak je obezbeđivanje zidova istočnog bedema i jame u koju ćemo ukopati depo. Pod zemljom će biti i prolaz prema postojećim podrumima sadašnje riznice. Dobićemo četiri puta veću površinu. Biće na dva nivoa, a objekat neće biti u potpunosti pod zemljom, sa južne strane će se videti“, kaže Ranđić i dodaje da će vidljivi deo nove riznice biti uklopljen u ambijent.
Poduhvat neće biti jednostavan, ni jeftin, imaju iskustvo sa građevinskim radovima, znaju koliko je teško na poluostrvo doneti beton, pa i kamion. Sve mora da dođe brodom, što je presudno za tempo radova, logistički problemi su jedno od glavnih pitanja rada na Svetoj Gori.
Ranđić podseća da na Atosu nema ni struje, zapravo, Hilandar sada ima određenu količinu koju sam proizvodi, pomoću solarne elektrane. Njena izgradnja je takođe bila poduhvat u izolovanom ostrvskom sistemu.
Izgradnjom depoa, riznice, manastir će imati prostor koji će tehnički biti opremljen za svaki od posebnih predmeta koji su ovde vekovima. Naš sagovornik kaže da će to biti muzeološki uređen sistem, jer riznica u manastirskom konceptu podrazumeva, ne samo zaštitu kulturnog nasleđa, već živo blago - u duhovnom smislu.
Diptih despotice Jelene (monahinje Jefimije) ukrašenom biserom i dragim kamenjem, nastao između 1368. i 1371. godine. Na ikonici je urezana Bogorodica sa prorocima, a sa druge strane molitveni tekst „Tuga za mladencem Uglješom”
© Sputnjiku ustupila Zadužbina Hilandara
„Svaka od tih stvari podrazumeva i deo sveštenog predanja. Tu je čuvenu zastava cara Dušana, ikona koju je poklonio ruski car, koja se u jednom pismu njemu pominje kao najvažnija u manastiru, ne Trojeručica, koja je zaista najvažnija, a to je već svetogorska diplomatija, mali vizantizam. To je blago već u riznici, a blago je i izvan nje, ne samo u crkvi, već i u paraklisima, malim crkvicama. I u manastirskim kelijama. Izraz riznica nije potpun, to je i riznica i arhiv i biblioteka, diplomatički spisi, pisma, gde je cela istorija. Tu će biti i stara štampana knjiga koja je sad na drugom mestu“.
Obnova Notr Dama - 32 obnove Hilandara
Govoreći o značajnim sredstvima koje je Srbija izdvojila za ovaj projekat prvi čovek Zadužbine Hilandara kaže da je za obnovu Notr Dama u Parizu izdvojeno 800 miliona evra, a Hilandara do sada nešto više od 23. Konačan iznos biće u granicama planiranog, 25 miliona.
„Govorimo o tri odsto sredstava za obnovu Notr Dama. Kad uporedite razmeru štete, a potrudio sam se da uporedim, na Notr Damu je izgorela krovna konstrukcija i krovovi su se obrušili. To se i nama desilo. Ali nama su se i etaže obrušile. I da se razumemo, deo objekata koji se nama obrušio, nisu svi iz 1163. Delovi pojedinih su iz 1000. godine“, kaže Ranđić i dodaje da je igumenarija, jedan od najstarijih konaka koji u donjim etažama pripada prvobitnom Hilandaru.
On kaže da su morali da obnove i te etaže i da opreme sve objekte. Svi zidovi su morali da budu učvršćeni, ali i sanirani. Takođe, morali su da budu sanirani i uzroci požara, pomeranje i nestabilnost temelja:
„I sve smo to radili za 3 odsto budžeta Notr Dama. Je li s nama sve uredu? Da li potcenjujemo sebe? Ili naše nasleđe vredi manje? Ne, nego su ljudi posvećeni i rade sa onim sa čim mogu. Srbija je mala i skromna i mi obnovu moramo da radimo po principu da prištedimo, gde god možemo“.
Nerukotvoreni obraz Hristov - riznica Hilandara, kraj 16. veka
© Sputnjiku ustupila Zadužbina Hilandara
Ranđić dodaje da su jedan od najvećih resursa obnove ljudi. Njihov besplatan rad za veliku srpsku svetinju. Kopali su kanale, farbali skele, svi koji su želeli da pomognu, angažovani su, iako nisu imali profesionalno iskustvo. Na ozbiljnim građevinskim i drugim poslovima, radili su profesionalci i za to bili plaćeni. Mnogi su u Hilandaru dočekali i penziju.
Medvedev u privatnoj poseti
Sveta Gora je specifičan duhovni centar celokupnog pravoslavnog sveta u koji dolaze vernici i zvaničnici sa svih strana. Ranđić smatra da toga možda u dovoljnoj meri nismo svesni, kao ni činjenice da je Hilandar naše lice pred tim svetom:
„Svojevremeno ga je posetio suveren Ujedinjenog Kraljevstva, tada princ Čarls. A kad je dolazio u Beograd, tražio je susret sa nama da bi postavio pitanja, kako ide obnova Hilandara, kako se država ophodi prema tome i da li on može nešto da pomogne. Taj susret smo imali u patrijaršiji, domaćin je bio blaženopočivši patrijarh Irinej. Dolazili su ruski ministri, potpredsednik, predsednik Vlade Rusije. U Hilandaru je bio i Dmitrij Medvedev, u privatnoj poseti. Svi oni gledaju kako se ophodite prema svom nasleđu i kroz to grade sliku o našoj kulturi, državi, vrednostima i kako treba da nas tretiraju“.
Mel Gibson u Hilandaru
© Foto : Sputnjiku ustupila zadužbina manastira Hilandara
Porodica od 60 članova
Manastir je ovih dana zamolio poklonike da mu se do kraja ove godine ne obraćaju sa molbom da ih primi. Sva mesta su popunjena do januara 2027. godine. Kapaciteti su veliki, objašnjava naš sagovornik, ali postoji i deo mesta za goste koje manastir poziva iz poslovnih razloga, stručnjake, inženjere, zaštitare.
„Moramo budemo svesni da tamo danas imamo oko 60 monaha i iskušenika. Na to sve dođe najmanje 60 radnika, ima i dosta volontera. Zanimljivo je to posmatrati sa različitih stanovišta, tu pre svega ima više generacija. Tu je velika, naša najstarija duhovna porodica, koja postoji od kada je Hilandar osnovan i prenosi svoj unutrašnji duh sa pokolenja na pokolenje. Sada se obnovila, a imala je i svoje lošije trenutke“.
Obnovila se toliko da deo iskušenika spava izvan manastirskog kompleksa, što nije primereno, ali jednostavno, trenutno ih ima više nego što manastir može da primi, pa i gosti mogu da sačekaju dok se smeste oni čija je kuća u kojoj neprestano teče molitva, više od osam vekova.
Sveta carska srpska lavra se suočava sa novim problemom, odnosno cela Sveta Gora. U poslednje dve godine na ovom prostoru zabeleženo je gotovo hiljadu manjih zemljotresa. Bilo je i nekoliko ozbiljnih pomeranja tla, zemljotresa jačine između 4 i 5 stepeni po Rihteru. Na rekonstruisanim objektima nema štete, ali je obimna na dimnjacima.
Presveta Bogorodica Utešiteljka tuge, nesagorela u velikom požaru 1722. svojim molitvenim zastupništvom ugasila je vatrenu buktinju u avgustu 2012.
© Foto : Sputnjiku ustupila Zadužbina Hilandara
Hilandar - u sezoni, radi se neprekidno, bez obzira na teške uslove
© Foto : Zadužbina svetog manastira Hilandara
