https://lat.sputnikportal.rs/20260410/ukrajinski-dronovi-nad-baltikom---legitimna-meta-za-ruske-snage-olivera-ikodinovic-1197860313.html
Ukrajinski dronovi nad Baltikom - legitimna meta za ruske snage
Ukrajinski dronovi nad Baltikom - legitimna meta za ruske snage
Sputnik Srbija
Lansiranje dronova sa teritorije naltičkih zemalja, ili otvaranje neba za prelete ukrajinskih dronova tokom napada na Rusiju Moskva bi mogla da protumači kao... 10.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-10T22:30+0200
2026-04-10T22:30+0200
2026-04-10T22:30+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo
analize i mišljenja
baltičke zemlje
dronovi
vladimir zelenski
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111681/07/1116810712_0:103:3277:1946_1920x0_80_0_0_428a1afaefe6f729d7eaf6a7499e6fe1.jpg
Moskva je prethodno izdala specijalno upozorenje baltičkim državama u vezi sa njihovom odlukom da otvore svoje nebo za prelete ukrajinskih dronova tokom napada na Rusiju, uz jasnu poruku - ako budu razumne - zemlje Baltika - postupiće po upozorenju, a u suprotnom će se suočiti sa posledicama.Matvijučuk ne isključuje da su dronovi možda čak i lansirani sa teritorije tih država, čime bi se još više produbila njihova uloga u konfliktu.Iako zvanična Moskva nije precizirala sa kakvim posledicama bi mogle da se suoče baltičke zemlje zbog otvaranja neba za prelete ukrajinskih dronova tokom napada na Rusiju, Matvijučuk smatra da bi odgovor mogao biti - vojni.„Ukratko, možemo zadati našim izviđačkim snagama i sredstvima, uključujući i ona bazirana u svemiru da nadgledaju ove teritorije. Ako se na tim teritorijama otkriju industrijski objekti koji se bave proizvodnjom i izradom ovih letelica koje se potom lansiraju na Rusiju, kao i komandni i navigacioni punktovi - sve to može biti meta naših udara i uništeno“, naglasio je Matvijučuk.U svakom slučaju, ističu ruski eksperti, otvaranje neba za napade na Rusiju smatra se agresijom, a zemlje koje to omogućavaju treba smatrati saučesnicima kijevskog režima i odgovornim za napade na ruske gradove.Postoji li rizik od eskalacijeNa pitanje koliki je rizik da incidenti sa dronovima prerastu u veći sukob, vojni ekspert ne isključuje mogućnost da bi u slučaju reagovanja ruske armije baltičke zemlje mogle da zatraže od NATO saveznika aktiviranje Člana 5 Povelje NATO-a o kolektivnoj odbrani.„Mislim da bi se, nakon naših udara, baltičke zemlje odmah obratile NATO-u zbog navodne agresije Rusije i pozvale se na Član 5. Međutim, taj Član 5 je vrlo specifičan. Da li bi ga zaista aktivirali? Vidite, Iran je izveo udare po zemljama NATO-a - po Grčkoj, Velikoj Britaniji i SAD, i po najbližem savezniku NATO-a u regionu – Izraelu, ali nije bilo ozbiljne reakcije. Malo su se bunili, ali nisu preuzeli nikakve mere. Mislim da NATO ne bi želeo da sukob eskalira i da ne želi direktan rat sa Rusijom. Naši hipotetički udari, po mom mišljenju, mogli bi proći bez posledica“, ocenjuje ekspert.Kijevski režim svesno nastavlja da teži tome da uvuče susedne države u sukob sa Rusijom i obezbedi direktno učešće članica NATO-a u njemu.Eskalacija između Rusije i EU omogućila bi Vladimiru Zelenskom da formalno izađe iz mirovnog procesa na talasu ratne histerije koja ionako postoji Evropi.Prema njegovim rečima, u takvoj situaciji, ne postoji zločin koji on ne bi počinio, samo da ostane na vlasti.Matvijučuk zaključuje da otvaranje neba za ukrajinske dronove predstavlja direktno uvlačenje NATO-a u konflikt. On ističe da su ruski zvaničnici više pita ukazivali na to da zemlje NATO-a već učestvuju u sukobu protiv Rusije — neke na direktan, a neke na indirektan način.
https://lat.sputnikportal.rs/20260401/ruske-snage-pocistile-lugansk--na-redu-je-stvaranje-tampon-zone-olivera-ikodinovic-1197603495.html
baltičke zemlje
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, analize i mišljenja, baltičke zemlje, dronovi, vladimir zelenski, svet
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, specijalna vojna operacija u ukrajini – uživo, analize i mišljenja, baltičke zemlje, dronovi, vladimir zelenski, svet
Ukrajinski dronovi nad Baltikom - legitimna meta za ruske snage
Lansiranje dronova sa teritorije naltičkih zemalja, ili otvaranje neba za prelete ukrajinskih dronova tokom napada na Rusiju Moskva bi mogla da protumači kao njihovo direktno učešće u ratu. U tom slučaju, postoji mogućnost da ih proglasi agresorima i da vojno reaguje, smatra pukovnik Anatolij Matvijučuk, glavni urednik ruske agencije „ANNA njuz“.
Moskva je prethodno izdala
specijalno upozorenje baltičkim državama u vezi sa njihovom odlukom da otvore svoje nebo za prelete ukrajinskih dronova
tokom napada na Rusiju, uz jasnu poruku - ako budu razumne - zemlje Baltika - postupiće po upozorenju, a u suprotnom će se suočiti sa posledicama.
Matvijučuk ne isključuje da su dronovi možda čak i lansirani sa teritorije tih država, čime bi se još više produbila njihova uloga u konfliktu.
„Pojedini mediji, naročito neprijateljski, pa čak i baltički, izveštavali su da su lansiranja ovih dronova ka ruskoj Pskovskoj i Lenjingradskoj oblasti izvedena sa teritorije baltičkih država. Ako pogledamo međunarodno pravo o vođenju rata, davanje svoje teritorije i pružanje drugih usluga za nanošenje udara po susednoj državi smatra se uvlačenjem u ratna dejstva. Samim tim, Rusija ima dovoljno osnova da Litvaniju, Letoniju i Estoniju proglasi državama agresorima koje učestvuju u borbenim dejstvima protiv nje. Iz toga proizilaze sve posledice — mogućnost nanošenja udara, uništavanja industrije i drugih mera radi obezbeđivanja graničnih teritorija“, ističe pukovnik.
Iako zvanična Moskva nije precizirala sa kakvim posledicama bi mogle da se suoče baltičke zemlje zbog otvaranja neba za prelete ukrajinskih dronova tokom napada na Rusiju, Matvijučuk smatra da bi odgovor mogao biti - vojni.
„Ukratko, možemo zadati našim izviđačkim snagama i sredstvima, uključujući i ona bazirana u svemiru da nadgledaju ove teritorije. Ako se na tim teritorijama otkriju industrijski objekti koji se bave proizvodnjom i izradom ovih letelica koje se potom lansiraju na Rusiju, kao i komandni i navigacioni punktovi - sve to može biti meta naših udara i uništeno“, naglasio je Matvijučuk.
U svakom slučaju, ističu ruski eksperti, otvaranje neba za napade na Rusiju smatra se agresijom, a zemlje koje to omogućavaju treba smatrati saučesnicima kijevskog režima i odgovornim za napade na ruske gradove.
Postoji li rizik od eskalacije
Na pitanje koliki je rizik da incidenti sa dronovima prerastu u veći sukob, vojni ekspert ne isključuje mogućnost da bi u slučaju reagovanja ruske armije baltičke zemlje mogle da zatraže od NATO saveznika aktiviranje Člana 5 Povelje NATO-a o kolektivnoj odbrani.
„Mislim da bi se, nakon naših udara, baltičke zemlje odmah obratile NATO-u zbog navodne agresije Rusije i pozvale se na Član 5. Međutim, taj Član 5 je vrlo specifičan. Da li bi ga zaista aktivirali? Vidite, Iran je izveo udare po zemljama NATO-a - po Grčkoj, Velikoj Britaniji i SAD, i po najbližem savezniku NATO-a u regionu – Izraelu, ali nije bilo ozbiljne reakcije. Malo su se bunili, ali nisu preuzeli nikakve mere. Mislim da NATO ne bi želeo da sukob eskalira i da ne želi direktan rat sa Rusijom. Naši hipotetički udari, po mom mišljenju, mogli bi proći bez posledica“, ocenjuje ekspert.
Kijevski režim svesno nastavlja da teži tome da uvuče susedne države u sukob sa Rusijom i obezbedi direktno učešće članica NATO-a u njemu.
Eskalacija između Rusije i EU omogućila bi Vladimiru Zelenskom da formalno izađe iz mirovnog procesa na talasu ratne histerije koja ionako postoji Evropi.
„Zelenski je čovek koji je duboko umešan u ratne zločine i svestan je da više nikome nije potreban. On više nije potreban ni svom narodu, jer je doveo do kolapsa kojem danas svedočimo u Ukrajini. Radikalni nacionalisti mu neće oprostiti mogući mirovni dogovor sa Rusijom, a Zapad ga ne želi u potpunosti, jer previše zna, previše je ukrao, previše je novca koji mu je Zapad prebacio...“, priča Matvijučuk.
Prema njegovim rečima, u takvoj situaciji, ne postoji zločin koji on ne bi počinio, samo da ostane na vlasti.
Matvijučuk zaključuje da otvaranje neba za ukrajinske dronove predstavlja direktno uvlačenje NATO-a u
konflikt. On ističe da su ruski zvaničnici više pita ukazivali na to da
zemlje NATO-a već učestvuju u sukobu protiv Rusije — neke na direktan, a neke na indirektan način.
