https://lat.sputnikportal.rs/20260410/ekskluzivno-vitalij-tarasjev-srpski-camac-pomaze-da-veliki-ruski-brod-plovi-sto-mirnije-video-1197915068.html
EKSKLUZIVNO Vitalij Tarasjev: Srpski čamac pomaže da veliki ruski brod plovi što mirnije /video/
EKSKLUZIVNO Vitalij Tarasjev: Srpski čamac pomaže da veliki ruski brod plovi što mirnije /video/
Sputnik Srbija
Ukrajina je geopolitički projekat osmišljen na Zapadu gde smatraju da bez nje Rusija ne može da bude jaka. Tamo decenijama traje tendencija da se jedan narod... 10.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-10T20:13+0200
2026-04-10T20:13+0200
2026-04-10T20:13+0200
rusija
rusija
srbija
srbija – politika
rusija – politika
sputnjik intervju
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/09/1197916674_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_41b1dea7fd285a8144c81dcbb672cc9f.jpg
S ocem Vitalijem, protojerejom stavroforom, razgovaramo povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa u Hramu Svete Trojice u Beogradu o situaciji u pravoslavnom svetu, problemima s kojima je Ruska pravoslavna crkva suočena u Ukrajini, kao i o njenim bliskim odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom.Odnosi Ruske i Srpske pravoslavne crkve su u najboljem duhu sestrinskih crkava. Možda to najbolje ilustruje rečenica koju je izgovorio blaženopočivši srpski patrijarh Irinej a ponovio patrijarh Porfirije kada je u aprilu 2025. boravio u Moskvi - da mali srpski čamac treba vezati za veliki ruski brod. Da li ponekad i mali čamac može da pomogne u plovidbi velikog broda?- To je slika koja ima više ovozemaljski karakter: mali srpski čamac i veliki ruski brod, mala Srbija sa šest miliona stanovnika u odnosu na veliku Rusiju. Međutim, tu se radi i o duhovnoj komponenti tako da je blaženopočivši patrijarh Irinej prepoznao Rusiju kao duhovno jaku teritoriju i da je iz tog razloga takođe izrekao tu metaforu. Postoji još jedan aspekt: bez obzira što je s ovozemaljskog aspekta Srbija mnogo manja od Rusije, po svim duhovnim komponentama, po broju mučenika, svetitelja, podvižnika SPC stoji na istoj lestvici kao i sve ostale pomesne pravoslavne crkve, imajući principijelan stav po kanonskim pitanjima između ostalog i po pitanju raskola u Ukrajini. Naravno da ovaj mali srpski čamac pomaže da ovaj veliki ruski brod plovi što mirnije i da svi zajedno stignemo tamo u onu luku Gospoda Isusa Hrista gde smo se i zaputili.Kako vidite golgotu ruskog naroda i Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini?- Situacija je eskalirala od raspada Sovjetskog Saveza, tu su se namnožili oni koji preko sistema obrazovanja i raznih nevladinih organizacija ulažu ogroman novac da bi ljude vaspitavali u mržnji prema Rusiji i ruskom narodu. A mržnja je nešto što nama, hrišćanima, uopšte nije svojstveno. Mi se borimo protiv mržnje i smatramo da svaki čovek, koji hoće da sledi Hristov put, treba da teži ljubavi. Jer kao što reče Sveti Jovan Bogoslov u jednom od svojih evanđeoskih tekstova, Bog je ljubav. I tamo gde nema ljubavi, nema Boga“, ističe otac Vitalij s kojim smo razgovarali u Hramu Svete Trojice u Beogradu, takozvanoj Ruskoj crkvi, povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa.Kakav je odnos kijevske vlasti prema kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovskog patrijarhata?- Tamo se koriste neki psihološko-politički instrumenti, koji su jako bliski nacizmu, koji je bio aktualan neposredno pred Drugi svetski rat i tokom njega. Imamo informacija šta se sve dešavalo na teritoriji Ukrajine sa ruskim stanovništvom, sa ljudima koji su imali ukrajinsko državljanstvo, ali su išli u kanonsku crkvu. To je moment preko koga ne mogu preći naši neprijatelji, jer oni znaju da pripadnost kanonskoj crkvi znači da si ti protiv mržnje, protiv podele, protiv raznih nesreća koje proističu iz toga. I tamo ide sada jednostavno borba na život i smrt. Drugačije ne može biti kada imaš za sabesednika isključivog, nerazumnog čoveka koji ne prihvata ni da te sasluša, a kamoli da razmisli o onome što bi neko mogao da mu kaže. Situacija je izuzetno teška - progon pravoslavnih vernika, pravoslavnih sveštenika, monaha, pa i vladika. Imamo informacije o hapšenjima, nameštenim suđenjima. To sve govori o tome da su stanovnici Ukrajine koji idu u kanonsku crkvu praktično smrtni neprijatelji režimu koji danas upravlja Ukrajinom.Može li RPC da digne glas protiv toga u međunarodnim telima?- To je jalov posao iz razloga što su tamo vodeće države Zapada, a kod njih je već nekoliko decenija u toku proces dehristijanizacije, zacrtan od strane ljudi koji direktno rukovode tim državama. Tu ne možemo ništa uraditi. E onda idemo korak dalje, u UN, ali tamo ide proces direktne, neskrivene ucene: ako budeš glasao ili rekao nešto protiv Zelenskog ili ukrajinskog režima dobićeš packe. I dobiju packe ekonomske, neko malo žešće, ali u svakom slučaju taj proces realno postoji tako da se mnoge države ustručavaju. Možemo da vidimo u poslednjih nekoliko godina kako ide glasanje po pojedinim pitanjima u Generalnoj skupštini UN.Vrhunac udara na kanonsku crkvu u Ukrajini je tomos koji joj je januara 2019. dao carigradski patrijarh.- Ponašanje Carigradske patrijaršije nije ništa novo, to je vidljivo poslednjih sto godina. Kada su boljševici došli na vlast u Sovjetskom Savezu oni su imali zamisao da unište kako god znaju i umeju RPC i onda su osnovali smatrajući da su lukavi pokret „obnovljenci“. To su bili praktično civili koji su proglašeni od komunističke partije za sveštenike. I oni su pokušali da naprave jednu paralelnu strukturu a tu strukturu je podržavala Carigradska patrijaršija. Naravno, na kraju je taj pokret nestao jer ne može se praviti crkva od nekih struktura koje nisu crkvene.Ima li objašnjenja za to što radi patrijarh Vartolomej, jer time se slabi pravoslavni svet? Neki ga zovu NATO patrijarhom i kažu da zapravo tu vuku konce neki zapadni centri moći.- Jasno je da je on pod uticajem uslovno rečeno demokrata iz SAD, mislim na državne strukture. I ne od danas nego od pre 10, 20, 30, 40 godina. Oni su se na taj način takođe borili protiv uticaja Rusije i kao države, jer tamo gde postoji jaka RPC naravno da to doprinosi uticaju Rusije u celom svetu.Živimo u burna vremena kad je ljudima potreban dodatni oslonac. U čemu da traže spokoj i snagu?- Na prvom mestu bih rekao da svaka generacija ima svoje iskušenja i svako vreme neke svoje posebnosti koje utiču na ljude. Pravoslavna crkva nudi svakome čoveku koji joj se obrati duhovni putokaz ili duhovnu pomoć. Ovo je period kada slavimo najveći praznik kod pravoslavnih hrišćana, Vaskresenje Hristovo, pobedu ljubavi nad mržnjom, pobedu života nad smrću. I ono što crkva preporučuje svojim vernicima to je da nađu duhovnu snagu upravo u onome da ispravno žive, da slede zapovesti koje su zapisane u Svetom Evanđelju - to je odsecanje svakih zlih dela, zlih reči. Idemo još dublje, do negativnih misli. I sve to treba minimizirati. Crkva nas uči da imamo odnos prema bližnjima pun ljubavi.Rusija doživljava već godinama duhovni preporod, kada je to počelo?- Istakao bih istorijsku činjenicu da je duhovni preporod kod Rusa započeo 1988. godine, kada je Ruska pravoslavna crkva prvi put sa državom, koja se još uvek zvala Sovjetski Savez i komunistička partija bila na vlasti, zajedno proslavila značajan datum za ruski narod. Bio sam prisutan 1988. godine na pomesnom saboru RPC u Trojice-Sergijevoj Lavri, i mogu reći da je kroz čitav ovaj period RPC uz veća ili manja iskušenja, imala konstantan put preporoda da bismo došli do tačke koju vidimo danas. Znači, nije duhovni preporod neka kratka i jednokratna stvar koja se dogodi u životu nekog naroda, nego proces koji traje. I tu uvek crkva, crkveni velikodostojnici treba da ispoljavaju strpljenje u radu na prvom mestu sa narodom, sa ljudskim dušama, jer ljudske duše se preporađaju. I tu je i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, rekao bih, istovetna situacija. Bogu hvala, naši arhipastiri, vladike naoružani su strpljenjem, marljivo rade i to je dovelo ipak do nekih pozitivnih rezultata.Svako ima svoj krst: RPC svoj nosi u Ukrajini sa raskolnicima a Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i Metohiji gde je naš narod na meti. Na koji način se RPC trudi da pomogne Srbima na KiM?- Mi smo svedoci političkog procesa koji vlast u Prištini godinama sprovodi a čiji je krajnji cilj da Srba tamo ne bude i da sve svetinje pređu u ruke takozvane lažne države Kosovo. Ali ne verujem da će uspeti u tome zato što će i promene koje su započete na globalnom nivou sigurno stići i do Balkana i do Kosova i Metohije. Što se tiče pomoći RPC, mi decenijama imamo kontakte sa Raško-prizrenskom eparhijom na prvom mestu. Poslednjih godina istakao se Sretenjski manastir u Moskvi koji je pružao materijalnu pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, konkretno Raško-Prizrenskoj eparhiji. Tu se radi i o Prizrenskoj bogosloviji koju negujemo svi zajedno kao svetinju srpskog naroda na KiM. I na druge načine RPC je pomagala i pomaže i narod i SPC. Naravno, u svim međunarodnim telima Rusija nikad neće priznati delovanje te lažne države i počev od ministra spoljnih poslova Lavrova uvek smo stajali rame uz rame sa SPC, srpskom državom i srpskim narodom u odbrani Kosova i Metohije.Srbi su podigli spomenik caru Nikolaju II Rusi su pomogli Srbima da podignu spomenik Stefanu Nemanji i učestvovali u obnovi hrama Svetog Save. Kako još Srbi i Rusi mogu da pomognu jedni drugima?- Te naše duhovne veze se produbljuju na spontan način. Niko ne smišlja ništa namerno, da bi se prikazalo nešto lepše nego što jeste, nama je lepo i ovako. I mislim da ona prirodna ljubav koju posedujemo mi, Rusi prema Srbiji i Srbima, i koju poseduju Srbi i Srbija prema Rusiji i Rusima, treba jednostavno tako da živi i da ide dalje kroz istoriju. Nažalost, mnogo je nesreća koje nam se događaju, i ruskom i srpskom narodu, ali uvek smo bili zajedno i eto prilike da time prikažemo u punom svetlu i sjaju naše duhovne veze.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija, srbija, srbija – politika, rusija – politika, sputnjik intervju
rusija, srbija, srbija – politika, rusija – politika, sputnjik intervju
EKSKLUZIVNO Vitalij Tarasjev: Srpski čamac pomaže da veliki ruski brod plovi što mirnije /video/
Ekskluzivno
Ukrajina je geopolitički projekat osmišljen na Zapadu gde smatraju da bez nje Rusija ne može da bude jaka. Tamo decenijama traje tendencija da se jedan narod razdvoji na dva dela, jedan koji se temelji na krštenju svete Rusije i drugi koji se gura u zagrljaj Zapada, kaže Vitalij Tarasjev, starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Srbiji.
S ocem Vitalijem, protojerejom stavroforom, razgovaramo povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa u Hramu Svete Trojice u Beogradu o situaciji u pravoslavnom svetu, problemima s kojima je Ruska pravoslavna crkva suočena u Ukrajini, kao i o njenim bliskim odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Odnosi Ruske i Srpske pravoslavne crkve su u najboljem duhu sestrinskih crkava. Možda to najbolje ilustruje rečenica koju je izgovorio blaženopočivši srpski patrijarh Irinej a ponovio patrijarh Porfirije kada je u aprilu 2025. boravio u Moskvi - da mali srpski čamac treba vezati za veliki ruski brod. Da li ponekad i mali čamac može da pomogne u plovidbi velikog broda?
- To je slika koja ima više ovozemaljski karakter: mali srpski čamac i veliki ruski brod, mala Srbija sa šest miliona stanovnika u odnosu na veliku Rusiju. Međutim, tu se radi i o duhovnoj komponenti tako da je blaženopočivši patrijarh Irinej prepoznao Rusiju kao duhovno jaku teritoriju i da je iz tog razloga takođe izrekao tu metaforu. Postoji još jedan aspekt: bez obzira što je s ovozemaljskog aspekta Srbija mnogo manja od Rusije, po svim duhovnim komponentama, po broju mučenika, svetitelja, podvižnika SPC stoji na istoj lestvici kao i sve ostale pomesne pravoslavne crkve, imajući principijelan stav po kanonskim pitanjima između ostalog i po pitanju raskola u Ukrajini. Naravno da ovaj mali srpski čamac pomaže da ovaj veliki ruski brod plovi što mirnije i da svi zajedno stignemo tamo u onu luku Gospoda Isusa Hrista gde smo se i zaputili.
Kako vidite golgotu ruskog naroda i Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini?
- Situacija je eskalirala od raspada Sovjetskog Saveza, tu su se namnožili oni koji preko sistema obrazovanja i raznih nevladinih organizacija ulažu ogroman novac da bi ljude vaspitavali u mržnji prema Rusiji i ruskom narodu. A mržnja je nešto što nama, hrišćanima, uopšte nije svojstveno. Mi se borimo protiv mržnje i smatramo da svaki čovek, koji hoće da sledi Hristov put, treba da teži ljubavi. Jer kao što reče Sveti Jovan Bogoslov u jednom od svojih evanđeoskih tekstova, Bog je ljubav. I tamo gde nema ljubavi, nema Boga“, ističe otac Vitalij s kojim smo razgovarali u Hramu Svete Trojice u Beogradu, takozvanoj Ruskoj crkvi, povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa.
Kakav je odnos kijevske vlasti prema kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovskog patrijarhata?
- Tamo se koriste neki psihološko-politički instrumenti, koji su jako bliski nacizmu, koji je bio aktualan neposredno pred Drugi svetski rat i tokom njega. Imamo informacija šta se sve dešavalo na teritoriji Ukrajine sa ruskim stanovništvom, sa ljudima koji su imali ukrajinsko državljanstvo, ali su išli u kanonsku crkvu. To je moment preko koga ne mogu preći naši neprijatelji, jer oni znaju da pripadnost kanonskoj crkvi znači da si ti protiv mržnje, protiv podele, protiv raznih nesreća koje proističu iz toga. I tamo ide sada jednostavno borba na život i smrt. Drugačije ne može biti kada imaš za sabesednika isključivog, nerazumnog čoveka koji ne prihvata ni da te sasluša, a kamoli da razmisli o onome što bi neko mogao da mu kaže. Situacija je izuzetno teška - progon pravoslavnih vernika, pravoslavnih sveštenika, monaha, pa i vladika. Imamo informacije o hapšenjima, nameštenim suđenjima. To sve govori o tome da su stanovnici Ukrajine koji idu u kanonsku crkvu praktično smrtni neprijatelji režimu koji danas upravlja Ukrajinom.
Može li RPC da digne glas protiv toga u međunarodnim telima?
- To je jalov posao iz razloga što su tamo vodeće države Zapada, a kod njih je već nekoliko decenija u toku proces dehristijanizacije, zacrtan od strane ljudi koji direktno rukovode tim državama. Tu ne možemo ništa uraditi. E onda idemo korak dalje, u UN, ali tamo ide proces direktne, neskrivene ucene: ako budeš glasao ili rekao nešto protiv Zelenskog ili ukrajinskog režima dobićeš packe. I dobiju packe ekonomske, neko malo žešće, ali u svakom slučaju taj proces realno postoji tako da se mnoge države ustručavaju. Možemo da vidimo u poslednjih nekoliko godina kako ide glasanje po pojedinim pitanjima u Generalnoj skupštini UN.
Vrhunac udara na kanonsku crkvu u Ukrajini je tomos koji joj je januara 2019. dao carigradski patrijarh.
- Ponašanje Carigradske patrijaršije nije ništa novo, to je vidljivo poslednjih sto godina. Kada su boljševici došli na vlast u Sovjetskom Savezu oni su imali zamisao da unište kako god znaju i umeju RPC i onda su osnovali smatrajući da su lukavi pokret „obnovljenci“. To su bili praktično civili koji su proglašeni od komunističke partije za sveštenike. I oni su pokušali da naprave jednu paralelnu strukturu a tu strukturu je podržavala Carigradska patrijaršija. Naravno, na kraju je taj pokret nestao jer ne može se praviti crkva od nekih struktura koje nisu crkvene.
Ima li objašnjenja za to što radi patrijarh Vartolomej, jer time se slabi pravoslavni svet? Neki ga zovu NATO patrijarhom i kažu da zapravo tu vuku konce neki zapadni centri moći.
- Jasno je da je on pod uticajem uslovno rečeno demokrata iz SAD, mislim na državne strukture. I ne od danas nego od pre 10, 20, 30, 40 godina. Oni su se na taj način takođe borili protiv uticaja Rusije i kao države, jer tamo gde postoji jaka RPC naravno da to doprinosi uticaju Rusije u celom svetu.
Živimo u burna vremena kad je ljudima potreban dodatni oslonac. U čemu da traže spokoj i snagu?
- Na prvom mestu bih rekao da svaka generacija ima svoje iskušenja i svako vreme neke svoje posebnosti koje utiču na ljude. Pravoslavna crkva nudi svakome čoveku koji joj se obrati duhovni putokaz ili duhovnu pomoć. Ovo je period kada slavimo najveći praznik kod pravoslavnih hrišćana, Vaskresenje Hristovo, pobedu ljubavi nad mržnjom, pobedu života nad smrću. I ono što crkva preporučuje svojim vernicima to je da nađu duhovnu snagu upravo u onome da ispravno žive, da slede zapovesti koje su zapisane u Svetom Evanđelju - to je odsecanje svakih zlih dela, zlih reči. Idemo još dublje, do negativnih misli. I sve to treba minimizirati. Crkva nas uči da imamo odnos prema bližnjima pun ljubavi.
Rusija doživljava već godinama duhovni preporod, kada je to počelo?
- Istakao bih istorijsku činjenicu da je duhovni preporod kod Rusa započeo 1988. godine, kada je Ruska pravoslavna crkva prvi put sa državom, koja se još uvek zvala Sovjetski Savez i komunistička partija bila na vlasti, zajedno proslavila značajan datum za ruski narod. Bio sam prisutan 1988. godine na pomesnom saboru RPC u Trojice-Sergijevoj Lavri, i mogu reći da je kroz čitav ovaj period RPC uz veća ili manja iskušenja, imala konstantan put preporoda da bismo došli do tačke koju vidimo danas. Znači, nije duhovni preporod neka kratka i jednokratna stvar koja se dogodi u životu nekog naroda, nego proces koji traje. I tu uvek crkva, crkveni velikodostojnici treba da ispoljavaju strpljenje u radu na prvom mestu sa narodom, sa ljudskim dušama, jer ljudske duše se preporađaju. I tu je i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, rekao bih, istovetna situacija. Bogu hvala, naši arhipastiri, vladike naoružani su strpljenjem, marljivo rade i to je dovelo ipak do nekih pozitivnih rezultata.
Svako ima svoj krst: RPC svoj nosi u Ukrajini sa raskolnicima a Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i Metohiji gde je naš narod na meti. Na koji način se RPC trudi da pomogne Srbima na KiM?
- Mi smo svedoci političkog procesa koji vlast u Prištini godinama sprovodi a čiji je krajnji cilj da Srba tamo ne bude i da sve svetinje pređu u ruke takozvane lažne države Kosovo. Ali ne verujem da će uspeti u tome zato što će i promene koje su započete na globalnom nivou sigurno stići i do Balkana i do Kosova i Metohije. Što se tiče pomoći RPC, mi decenijama imamo kontakte sa Raško-prizrenskom eparhijom na prvom mestu. Poslednjih godina istakao se Sretenjski manastir u Moskvi koji je pružao materijalnu pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, konkretno Raško-Prizrenskoj eparhiji. Tu se radi i o Prizrenskoj bogosloviji koju negujemo svi zajedno kao svetinju srpskog naroda na KiM. I na druge načine RPC je pomagala i pomaže i narod i SPC. Naravno, u svim međunarodnim telima Rusija nikad neće priznati delovanje te lažne države i počev od ministra spoljnih poslova Lavrova uvek smo stajali rame uz rame sa SPC, srpskom državom i srpskim narodom u odbrani Kosova i Metohije.
Srbi su podigli spomenik caru Nikolaju II Rusi su pomogli Srbima da podignu spomenik Stefanu Nemanji i učestvovali u obnovi hrama Svetog Save. Kako još Srbi i Rusi mogu da pomognu jedni drugima?
- Te naše duhovne veze se produbljuju na spontan način. Niko ne smišlja ništa namerno, da bi se prikazalo nešto lepše nego što jeste, nama je lepo i ovako. I mislim da ona prirodna ljubav koju posedujemo mi, Rusi prema Srbiji i Srbima, i koju poseduju Srbi i Srbija prema Rusiji i Rusima, treba jednostavno tako da živi i da ide dalje kroz istoriju. Nažalost, mnogo je nesreća koje nam se događaju, i ruskom i srpskom narodu, ali uvek smo bili zajedno i eto prilike da time prikažemo u punom svetlu i sjaju naše duhovne veze.
