Uskliknimo s ljubavlju! Šta Srbiji može da donese - Univerzitet Sveti Sava
16:21 03.04.2026 (Osveženo: 16:30 03.04.2026)
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Sveti Sava i Rektorat
Pratite nas
Srpsko visoko obrazovanje bi kroz Univerzitet Sveti Sava dobilo jako kvalitetnu naučno-nastavnu instituciju na kojoj bi se sticala važna znanja iz društveno-humanističkih nauka. Ta ustanova bi se bavila i drugačijim aspektima stručnih pitanja, te bi se u naučnom smislu odmeravala sa ostalim univerzitetima, ne samo u Srbiji, već i u svetu.
Ovako dr Aleksandar Raković, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije, komentariše zajedničko nastojanje Vlade Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve da osnuju jedan novi, drugačiji univerzitet. Na sednici Vlade formalno je započeta saradnja i potpisan Memorandum o razumevanju, koji je otvorio put stvaranju Univerziteta Sveti Sava. Prema ideji njegovih tvoraca, on bi predstavljao temelj sinergije državnih obrazovnih standarda i duhovnih vrednosti.
U potpunosti podržavam osnivanje Univerziteta Sveti Sava. O tome se u crkvenim i naučnim krugovima dugo pričalo, ali je patrijarh Porfirije prvi koji je krenuo ka njegovoj realizaciji i to je za svaku pohvalu. Ovo će biti prilika da se prošire i prodube nastavno-naučne strukture našeg društva, kaže Raković za Sputnjik.
Otac srpske škole
Društvene mreže već su prepune kritika koje samozvani ateisti iznose ne samo povodom osnivanja univerziteta, već i povodom samog njegovog imena. Isti ljudi kojima smeta proslavljanje crkvenog lica kao školske slave sada se bune zbog toga što će i jedan univerzitet da ponese ime prvog srpskog prosvetitelja. Naš sagovornik smatra dotle da je ime ove nove visokoškolske ustanove sasvim adekvatno.
S obzirom na to da je reč o crkvenom univerzitetu, to je pravo ime. Sveti Sava je otac naše nacije, naše Crkve i državnosti. Svetosavlje je identitet koji mi negujemo kao fundament našeg srpskog pravoslavlja, tako da je to apsolutno adekvatno ime. To je verovatno i jedino koje je Srpska pravoslavna crkva mogla da odabere za svoj univerzitet, a ono će u javnosti odavati jedan vrlo pozitivan ton.
Hoće li „Sveti Sava“ raditi po „Bolonji“'?
Svi univerziteti u Srbiji moraju da rade u skladu sa zakonima Republike Srbije, pa i ovaj koji je još u povoji, objašnjava naš sagovornik. To podrazumeva da se prati bolonjski princip, uveden ranih dvehiljaditih godina. Ipak, dodaje Raković, ako bude bar malo prostora da se „Bolonja“ zaobiđe, to bi trebalo i uraditi.
Po mom mišljenju, Bolonjski sistem je naneo štetu našem obrazovanju i ako je ikako moguće napraviti otklon od tog sistema, bilo bi veoma važno. Ali sve zavisi od toga koliko naši zakoni i propisi dozvoljavaju prostora za takve izmene. Ukoliko prostor postoji, trebalo bi otići što dalje od tih bolonjskih principa.
„Svetosavski“ naspram „komunističkih“ univerziteta
Univerziteti ne bi trebalo da budu ideološki obojeni, međutim, kod nas je to vremenom zaboravljeno. Čak se može za određene delove univerziteta reći i da su naglašeno idelološki obojeni, ističe Raković. To zasigurno ne bi trebalo da bude tako, ali, nažalost, jeste, dodaje on.
S obzirom na sve što se dešavalo na polju visokog obrazovanja prethodnih godina, a naročito prošle i ove godine, logično je da Univerzitet Sveti Sava želi da doda dodatni duhovni aspekt naučnim zdanjima. Na taj način će se formirati elita koja će ipak na drugačiji način posmatrati i prošlost i sadašnjost i budućnost, zbivanja, pojave i procese u društvu.
Raković podseća da ideja o Univerzitetu Sveti Sava postoji kao zamisao u SPC već dugo vremena, ali da je patrijarh Porfirije taj koji je imao dovoljno jaku inicijativu da osmisli i oblikuje njegovu konkretnu strukturu. Po mišljenju našeg sagovornika, kada bude osnovan, taj univerzitet će biti jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji poduhvat patrijarha SPC.
Čini se da će kada crkva dobije svoj Univerzitet to biti vrhunac u organizacijij nastavno-naučnog i stručnog delovanja jedne tako važne institucije kakva je Srpska pravoslavna crkva. Crkva time iskoračuje iz opsega jednog, dva ili tri bogoslovska fakulteta i uplovljava u jedan nepregledni okean znanja za koje je oduvek imala sve potencijale, ali je sada konačno odlučila da to i institucionalizuje.
Od Svetog Save do danas, manastiri kao centri pismenosti
Na pitanje da li bi, ukoliko Univerzitet Sveti Sava otvori ogranak na Kosovu i Metohiji, kroz autonimiju crkve mogla da se ostvari i autonomija školovanja, a Srbi iz naše južne pokrajine dobili mogućonst da se školuju na način na koji su to njihovi preci vekovima radili, u vremenu kada su bili bez države, naš sagovornik kaže da je ta odluka isključivo na Crkvi.
On napominje da ne zna, niti raspolaže informacijama koje ukazuju da će se takav način učenja organizovati, ali da svakako postoji prostor za to. Sigurno će sedište univerziteta biti u Beogradu, tu nema nikakve dileme, a da li će biti fakulteta koji će se nalaziti van sedišta u prestonom gradu, to zavisi od odluke crkvenih vlasti. O tome da li će biti ogranaka Univerziteta Sveti Sava na drugim lokacijama, pa i na Kosovu i Metohiji, treba da odluči Srpska pravoslavna crkva, zaključuje Raković.
Pogledajte i:
