https://lat.sputnikportal.rs/20260329/vazna-vest-za-evropu-i-svet-stize-na-vaskrs-sve-oci-sveta-uperene-i-u-madjarsku-video-1197428015.html
Važna vest za Evropu i svet stiže na Vaskrs: Sve oči sveta uperene i u Mađarsku /video/
Važna vest za Evropu i svet stiže na Vaskrs: Sve oči sveta uperene i u Mađarsku /video/
Sputnik Srbija
Na Vaskrs pravoslavnog sveta po julijanskom kalendaru, 12. aprila, u Mađarskoj se održavaju parlamentarni izbori. Istina, Mađari će najznačajniji hrišćanski... 29.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-29T20:17+0200
2026-03-29T20:17+0200
2026-03-29T20:17+0200
svet
svet
svet – politika
mađarska
izbori
viktor orban
emisija „prorok“
komentari i analitika
region
region – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/05/1196547728_0:0:2135:1200_1920x0_80_0_0_cc4dc2e2c8a8f34913203c5cd60160ad.jpg
Iako se, kao i prethodnog puta već javljaju komentari iz „evropskih liberalnih kružoka“ o kraju aktuelne vlasti, posmatrajući dešavanja na političkoj sceni taj kraj nije izvestan, čak naprotiv – reklo bi se da će u poslednju nedelju izborne kampanje Orban „utrčati“ sa izvesnom prednošću. Zašto?Izborni sistem ide na ruku OrbanuPrvo, treba imati u vidu složenost mađarskog mešovitog izbornog sistema. Bira se 199 poslanika, od toga 106 u jednomandatnim izbornim jedinicima jednokružnim izbornim sistemom, a preostalih 93 sa jedinstvenih „nacionalnih izbornih lista“ čistim proporcionalnim sistemom (cela Mađarska je jedna izborna jedinica, plus se dodaju glasovi iz dijaspore koji pristignu poštom) uz stepenasti cenzus (5% za političke partije koje nastupaju samostalno, 10% za koalicije).Važna napomena: na dobijene glasove u proporcionalnom sistemu dodaju se još i kompenzacioni glasovi poraženih kandidata iz jednomandatnih izbornih jedinica, ali i „višak glasova“ pobednika, odnosno, celokupan kontigent pobednika koji premašuje broj glasova dovoljan za pobedu.Kompenzacioni princip je 2022. godine doneo opoziciji još 6 dodatnih mandata u odnosu na inicijalni rezultat (sa oko 34% osvojenih glasova dobili su 38 mandata od 93 koliko se delilo), a Fidesu dva manje.Takođe, još jedna važna napomena: u istraživanjima javnog mnjenja nisu obuhvaćeni mađarski državljani sa pravom glasa koji žive u inostranstvu, a među njima je do sada Fides dobijao oko 90% glasova. Uglavnom, na izborima pre četiri godine pobednik je faktički bio poznat već nakon brojanja glasova po većinskim izbornim jedinicama pošto je vladajuća koalicija pobedila sa 87 – 19 u mandatima.Koliko se promenio lokal?Opozicija je dominirala u Budimpešti, gde je osvojila čak 17 „većinskih“ poslanika, kao i po još jedan u Pečuju i Segedinu. Da li se na „lokalu“ išta promenilo u odnosu na period od pre četiri godine?Odgovor će, naravno, biti poznat nakon zatvaranja biračkih mesta, ali utisak je da Orbanov savez tu i dalje ima značajnu prednost u mandatima. To što opozicija ubedljivo pobeđuje u Budimpešti i ima dobre rezultate u Pečuju i Segedinu – podiže joj procenat glasova za „nacionalnu listu“ u proporcionalnom delu sistema (prosto, radi se o gradovima sa najvećim brojem stanovnika, u Budimpešti živi petina ukupne populacije u Mađarskoj), ali ne mora apsolutno ništa značiti u ostalim delovima Mađarske, pa samim tim ne mora uticati ni na raspodelu mandata u ovih 106 jednomandatnih jedinica.U praksi je čak moguće i da u zbiru Tisa osvoji veći broj glasova, ali da izgubi od Fidesa u broju mandata. Uz to, po svoj prilici parlamentarni prag opet može preskočiti Laslo Torockai sa partijom Naša domovina, a on je više udaljen od liberalne opozicije nego od konzervativne vlasti, što je bitno u slučaju „tesnog rezultata“.Podrška iz SAD i iz okruženjaDrugo, mnogo više od izborne matematike Orbanu „idu na ruku“ poslednja dešavanja u neposrednom okruženju ali i u Vašingtonu. Vrlo otvoreno, dobio je podršku iz Amerike, Slovačke, Srbije i Češke, kao i od rumunske i austrijske opozicije, što mu znači za stabilizaciju rejtinga.Ipak, ono što usmerava tok kampanje pred ulazak u finiš jesu „rat“ sa Vladimirom Zelenskim i tema Ukrajine. Očigledno, strukture iz Kijeva želele su da iskoriste izbore kako bi oslabile Orbana ili pomogle opoziciji da ga pobedi.Opšte poznate stvari su da mađarski premijer predstavlja najglasnijeg kritičara politike prema Ukrajini unutar EU, da je blokirao dalje bezobalno finansiranje rata od strane Brisela, kao i da neguje vrlo nijansirane relacije prema Rusiji.Mađari protiv EU politike u UkrajiniLogično, to je dijametralno suprotno ukrajinskim interesima i otuda angažman iz Kijeva u mađarskoj predizbornoj kampanji. Međutim, umesto da to pomogne probriselskoj opoziciji, zapravo je pomoglo Orbanu.Mađari većinski, i to se može reći ubedljivo većinski - ne podržavaju politiku EU prema Ukrajini, ne pada im napamet da kvare svoje odnose sa Moskvom zbog Kijeva, niti, a što je u ovom trenutku možda i najvažnije - žele da dozvole tuđe mešanje u svoje izbore.Među dobrim delom Mađara i dalje „živi“ imperijalna svest o slavnoj prošlosti (što uopšte nije loše posmatrano sa stanovišta narodnog identiteta i kolektivnog samopouzdanja, iako se kod brojnih teoretičara sama upotreba prideva imperijalno doživljava rđavo), to je ponosna istorijska nacija, nisu ustuknuli ni pred pretnjama EU prethodnih godina, a kamoli da se sada povuku pred Zelenskim.Mađarska opozicija bazirala je još od prošle godine svoju kampanju na temama sistemske korupcije i lošeg rada državne uprave i zato joj je rejting rastao, ali se „upadom“ Zelenskog u izborni proces mnogo toga menja i u prvi plan opet se vraćaju teme suverenosti, samostalnosti, državne bezbednosti i nacionalnog dostojanstva. A tu je Orban u ogromnoj prednosti, ne samo prema mađarskoj opoziciji, nego i prema Ursuli fon der Lajen i čitavoj Evropskoj komisiji. Jer, njegova politika jasno je ideološki zaokružena, dopunjena sa čistim strategijskim predstavama o tome kako treba da izgled svet i gde je mesto Mađarske u tom svetu.I Srbija čeka rezultateSvakako, u Srbiji će se za Vaskrs sa nestrpljenjem očekivati rezultati mađarskih izbora. Sasvim sa razlogom, pošto su odnosi između dve zemlje najbolji ikada, a istorija ovih bilateralnih odnosa je duga, traje vekovima.Ali, čekaće se sa nestrpljenjem ti rezultati u Bratislavi, Pragu, i u Briselu, a naročito u Kijevu.Za razliku od pre četiri godine, ovoga puta izborna trka daleko je neizvesnija, sasvim je moguće da će konačni rezultat opredeliti detalji u poslednjoj nedelji kampanje. No, i pored navijački orijentisanih tekstova po (neo)liberalnim medijima kako je Orban već gotov, po svemu sudeći – u finiš kampanje mađarski premijer ulazi sa izvesnom prednošću: kako zbog izborne matematike koja mu ide na ruku, tako i zbog nove „izborne agende“ koja se pojavila zahvaljujući Ukrajini i zbog Ukrajine.
mađarska
region (šire)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, mađarska, izbori, viktor orban, emisija „prorok“, komentari i analitika, region, region – politika, region (šire)
svet, svet – politika, mađarska, izbori, viktor orban, emisija „prorok“, komentari i analitika, region, region – politika, region (šire)
Važna vest za Evropu i svet stiže na Vaskrs: Sve oči sveta uperene i u Mađarsku /video/
Na Vaskrs pravoslavnog sveta po julijanskom kalendaru, 12. aprila, u Mađarskoj se održavaju parlamentarni izbori. Istina, Mađari će najznačajniji hrišćanski praznik proslaviti sedam dana ranije, pa će uslediti finiš predizborne kampanje. Ti dani biće vrlo važni, pošto su rezultati istraživanja javnog mnjenja različitih agencija krajnje kontradiktorna.
Iako se, kao i prethodnog puta već javljaju komentari iz „evropskih liberalnih kružoka“ o kraju aktuelne vlasti, posmatrajući dešavanja na političkoj sceni taj kraj nije izvestan, čak naprotiv – reklo bi se da će u poslednju nedelju izborne kampanje Orban „utrčati“ sa izvesnom prednošću. Zašto?
Izborni sistem ide na ruku Orbanu
Prvo, treba imati u vidu složenost mađarskog mešovitog izbornog sistema. Bira se 199 poslanika, od toga 106 u jednomandatnim izbornim jedinicima jednokružnim izbornim sistemom, a preostalih 93 sa jedinstvenih „nacionalnih izbornih lista“ čistim proporcionalnim sistemom (cela Mađarska je jedna izborna jedinica, plus se dodaju glasovi iz dijaspore koji pristignu poštom) uz stepenasti cenzus (5% za političke partije koje nastupaju samostalno, 10% za koalicije).
Važna napomena: na dobijene glasove u proporcionalnom sistemu dodaju se još i kompenzacioni glasovi poraženih kandidata iz jednomandatnih izbornih jedinica, ali i „višak glasova“ pobednika, odnosno, celokupan kontigent pobednika koji premašuje broj glasova dovoljan za pobedu.
Kompenzacioni princip je 2022. godine doneo opoziciji još 6 dodatnih mandata u odnosu na inicijalni rezultat (sa oko 34% osvojenih glasova dobili su 38 mandata od 93 koliko se delilo), a Fidesu dva manje.
Takođe, još jedna važna napomena: u istraživanjima javnog mnjenja nisu obuhvaćeni mađarski državljani sa pravom glasa koji žive u inostranstvu, a među njima je do sada Fides dobijao oko 90% glasova. Uglavnom, na izborima pre četiri godine pobednik je faktički bio poznat već nakon brojanja glasova po većinskim izbornim jedinicama pošto je vladajuća koalicija pobedila sa 87 – 19 u mandatima.
Koliko se promenio lokal?
Opozicija je dominirala u Budimpešti, gde je osvojila čak 17 „većinskih“ poslanika, kao i po još jedan u Pečuju i Segedinu. Da li se na „lokalu“ išta promenilo u odnosu na period od pre četiri godine?
Odgovor će, naravno, biti poznat nakon zatvaranja biračkih mesta, ali utisak je da Orbanov savez tu i dalje ima značajnu prednost u mandatima. To što opozicija ubedljivo pobeđuje u Budimpešti i ima dobre rezultate u Pečuju i Segedinu – podiže joj procenat glasova za „nacionalnu listu“ u proporcionalnom delu sistema (prosto, radi se o gradovima sa najvećim brojem stanovnika, u Budimpešti živi petina ukupne populacije u Mađarskoj), ali ne mora apsolutno ništa značiti u ostalim delovima Mađarske, pa samim tim ne mora uticati ni na raspodelu mandata u ovih 106 jednomandatnih jedinica.
U praksi je čak moguće i da u zbiru Tisa osvoji veći broj glasova, ali da izgubi od Fidesa u broju mandata. Uz to, po svoj prilici parlamentarni prag opet može preskočiti Laslo Torockai sa partijom Naša domovina, a on je više udaljen od liberalne opozicije nego od konzervativne vlasti, što je bitno u slučaju „tesnog rezultata“.
Podrška iz SAD i iz okruženja
Drugo, mnogo više od izborne matematike Orbanu „idu na ruku“ poslednja dešavanja u neposrednom okruženju ali i u Vašingtonu. Vrlo otvoreno, dobio je podršku iz Amerike, Slovačke, Srbije i Češke, kao i od rumunske i austrijske opozicije, što mu znači za stabilizaciju rejtinga.
Ipak, ono što usmerava tok kampanje pred ulazak u finiš jesu „rat“ sa Vladimirom Zelenskim i tema Ukrajine. Očigledno, strukture iz Kijeva želele su da iskoriste izbore kako bi oslabile Orbana ili pomogle opoziciji da ga pobedi.
Opšte poznate stvari su da mađarski premijer predstavlja najglasnijeg kritičara politike prema Ukrajini unutar EU, da je blokirao dalje bezobalno finansiranje rata od strane Brisela, kao i da neguje vrlo nijansirane relacije prema Rusiji.
Mađari protiv EU politike u Ukrajini
Logično, to je dijametralno suprotno ukrajinskim interesima i otuda angažman iz Kijeva u mađarskoj predizbornoj kampanji. Međutim, umesto da to pomogne probriselskoj opoziciji, zapravo je pomoglo Orbanu.
Mađari većinski, i to se može reći ubedljivo većinski - ne podržavaju politiku EU prema Ukrajini, ne pada im napamet da kvare svoje odnose sa Moskvom zbog Kijeva, niti, a što je u ovom trenutku možda i najvažnije - žele da dozvole tuđe mešanje u svoje izbore.
Među dobrim delom Mađara i dalje „živi“ imperijalna svest o slavnoj prošlosti (što uopšte nije loše posmatrano sa stanovišta narodnog identiteta i kolektivnog samopouzdanja, iako se kod brojnih teoretičara sama upotreba prideva imperijalno doživljava rđavo), to je ponosna istorijska nacija, nisu ustuknuli ni pred pretnjama EU prethodnih godina, a kamoli da se sada povuku pred Zelenskim.
Mađarska opozicija bazirala je još od prošle godine svoju kampanju na temama sistemske korupcije i lošeg rada državne uprave i zato joj je rejting rastao, ali se „upadom“ Zelenskog u izborni proces mnogo toga menja i u prvi plan opet se vraćaju teme suverenosti, samostalnosti, državne bezbednosti i nacionalnog dostojanstva. A tu je Orban u ogromnoj prednosti, ne samo prema mađarskoj opoziciji, nego i prema Ursuli fon der Lajen i čitavoj Evropskoj komisiji. Jer, njegova politika jasno je ideološki zaokružena, dopunjena sa čistim strategijskim predstavama o tome kako treba da izgled svet i gde je mesto Mađarske u tom svetu.
Svakako, u Srbiji će se za Vaskrs sa nestrpljenjem očekivati rezultati mađarskih izbora. Sasvim sa razlogom, pošto su odnosi između dve zemlje najbolji ikada, a istorija ovih bilateralnih odnosa je duga, traje vekovima.
Ali, čekaće se sa nestrpljenjem ti rezultati u Bratislavi, Pragu, i u Briselu, a naročito u Kijevu.
Za razliku od pre četiri godine, ovoga puta izborna trka daleko je neizvesnija, sasvim je moguće da će konačni rezultat opredeliti detalji u poslednjoj nedelji kampanje. No, i pored navijački orijentisanih tekstova po (neo)liberalnim medijima kako je Orban već gotov, po svemu sudeći – u finiš kampanje mađarski premijer ulazi sa izvesnom prednošću: kako zbog izborne matematike koja mu ide na ruku, tako i zbog nove „izborne agende“ koja se pojavila zahvaljujući Ukrajini i zbog Ukrajine.
