Zapad još žali za robovlasništvom: Srbija za razliku od komšija pokazuje da nije - vazal
15:05 27.03.2026 (Osveženo: 15:47 27.03.2026)
CC0 / Public Domain /
Pratite nas
Protiv rezolucije o ropstvu glasale su Amerika, Izrael i Argentina, dok su pedeset i dve države, većinskom evropske, ostale uzdržane. Očigledno je da univerzalne humane vrednosti, za koje se na Zapadu najviše deklarativno zalažu, apsolutno ne funkcionišu u njihovim društvima, a posebno ne u njihovoj politici.
Ovako publicista i analitičar Igor Ivanović gleda na rezultate glasanja za rezoluciju Gane kojom se transatlantska trgovina robljem i porobljavanje Afrikanaca na rasnoj osnovi proglašavaju „najtežim zločinom protiv čovečnosti“. Rezolucija jeste usvojena i to sa 123 glasa „za“, ali su preostali glasovi pokrenuli pitanje odnosa Zapada prema ovoj temi.
Zemlje kao što su Velika Britanija, Francuska, Austrija, Nemačka, Italija, Japan, Estonija, Letonija, Litvanija, Ukrajina, Belgija, Holandija, Danska, Finska, Švedska, Norveška, Španija, Portugal, Kanada, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako, Poljska, Švajcarska... glasale su uzdržano, uostalom baš kao i zemlje našeg regiona.
Ivanović kaže da je jedno tolerancija na papiru, a sasvim drugo u praksi.
Ovde je reč o jednoj krajnje univerzalnoj, nadnacionalnoj i nadpolitičkoj rezoluciji koju je predložila Gana, koja bi trebalo da bude prihvatljiva svakom zdravorazumskom i normalnom biću na ovoj planeti. Međutim, problem ne leži samo u političkoj prirodi, nego i u tome u kojoj meri zapadne države zaista veruju da ropstvo ne treba da postoji, kaže Ivanović za Sputnjik.
Zapadna civilizacija počiva na nasilju
Kada se s jedne strane uzme zapadnjačka duboka vera u sopstvenu posebnost, izuzetnost i superiornost — koja ne mora biti rasna, kao u doba Hitlera, napominje naš sagovornik, već kulturološka i civilizacijska u odnosu na druge države i civilizacije — onda to nužno proizvodi određene oblike ropstva.
Ako verujete da ste posebni i izuzetni u odnosu na druge, pa im namećete određene kolonijalne oblike odnosa, bilo političke bilo ekonomske, onda se opet vraćate ideji robovlasništva. Uostalom, i sam Hantington, američki politikolog, postavio je zapadnu civilizaciju i njen napredak prvenstveno kao uzrok organizovanog nasilja. Šta je robovlasničko društvo ako ne oblik organizovanog nasilja? Krađa i kidnapovanje ljudi širom sveta, njihovo nasilno dovođenje na vašu teritoriju i teranje da rade u nehumanim uslovima — to je suština ropstva.
Osim kulturološkog, ovakav stav dovodi i do političkog problema, napominje Ivanović, a taj problem svodi se na mentalitet krda.
Na Zapadu više nemate politiku koja je u stanju da se izdigne iznad političkog šibicarenja. To znači da ako neko ko nije deo vašeg bloka predloži nešto što je univerzalno i ljudski prihvatljivo, vi ćete biti kobajagi uzdržani samo zato što predlog nije došao sa vaše strane. Upravo to je oblik političkog šibicarenja i podela „mi“ i „oni“, čak i u pitanjima koja ne bi smela da budu upitna i diskutabilna.
Vazalne države
Što se tiče „komšiluka“, uzdržane su bile i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovenija. Ivanović smatra da tako nešto uopšte nije za čuđenje jer su mnoge od tih zemalja u suštini vazalne države.
Srbija nije nastala kao vazalna država i nije nastala na vazalnoj, već na slobodarskoj svesti. Upravo smo zbog toga neretko i plaćali preskupu cenu. Države koje nas danas okružuju nikada nisu imale slobodarsku svest, već su nastajale kao vazalne države u okviru velikih evropskih sila. One su dobijale to što se formalno naziva nezavisnost, a suštinski je neovazalni državni oblik, od tih istih evropskih sila. Samim tim je njihovo ponašanje krajnje očekivano i prirodno. Pa nije se valjda stvarno moglo očekivati da će od Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore ili Albanije doći ideja da ropstvo nije dobro?
Ivanović kao veliko razočarenje nabraja Argentinu koja je, uz Ameriku i Izrael, glasala protiv rezolucije. On objašnjava da je Argentina skupo platila taj kolonijalni odnos u kojem su vršeni i eksperimenti, progoni sindikalnih vođa, pa čak i katoličkih sveštenika, samo zato što su imali neku ideju slobode. Zato je takav glas od takve zemlje, smatra naš sagovorink, vrlo začuđujući.
Srbija i Afrika
Srbija se našla među zemljama koje su podržale rezoluciju Gane, a Gana je nedavno i povukla priznanje nezavisnosti lažne države Kosovo. Ovakva vrsta saradnje, smatra Ivanović, biće i te kako isplativa na duže staze.
Ta podrška možda u ovom političkom trenutku možda nije toliko značajna, ali će svakako postati značajna u budućnosti. Biće značajna ako ne za generacije naše dece, onda možda naših unuka. Dolazi do promene svetskog poretka, samo je veliko pitanje da li će Zapad to moći da podnese bez jednog velikog svetskog rata.
U tom novom svetu koji nastaje sve one države koje budu izborile parče suvereniteta i koje su bogate resursima, a koje ne budu dozvoljavale briselskoj i epštajnskoj Evropi da ih eksploatiše, imaće sve značajniju ulogu, zaključuje Ivanović.
Pogledajte i:
