Vreme je! Srbija još nije utvrdila sve strašne posledice NATO agresije
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Pored onih najskupljih, ljudskih, ni materijalne posledice NATO bombardovanja nisu zanemarljive. One se procenjuju između 100 i 110 milijardi evra. To su stvari o kojima se na Zapadu više i ne priča, dok se mi nedovoljno angažujemo da ih pokrenemo pred nadležnim institucijama, ako ništa drugo, onda pred nacionalnim sudovima.
Poslanik Skupštine Srbije i general-major u penziji Mitar Kovač predsedavao je danas ispred Evroazijskog bezbednosnog foruma okruglim stolom na temu „Posledice NATO agresije – 27 godina posle”. On je rekao da je cilj učesnika i izlagača da svojim naučno-istraživačkim radom apeluju na vlast kako bi se Republika Srbija ozbiljnije pozabavila posledicama i uticajem NATO agresije na srpski narod.
Mi smatramo da Srbija nije dovoljno toga uradila od kraja NATO agresije na našu zemlju, pa do danas. Periodično su činjeni neki pokušaji da se otvore projekti kojima bi se utvrdile posledice, prvenstveno u domenu ekologije, ali te posledice nikada nisu sistematski i sumarno sagledane — ni po pitanju zdravlja ljudi, ni zagađenosti životne sredine, niti uništenih materijalnih resursa i devastirane privrede i ekonomije. Dakle, možemo slobodno reći da gotovo nema oblasti u kojoj bombardovanjem nisu nanete posledice po našu zemlju i naš narod, rekao je Kovač u razgovoru za Sputnjik.
Gurnuto ispod tepiha
Nažalost, kaže Kovač, naredne godine doneće još veći broj obolelih, a država nije pružila adekvatnu pomoć pojedincima — ni u lečenju, ni nakon smrti njihovih najbližih, bilo da su u pitanju pripadnici vojske ili civili stradali od posledica NATO agresije.
Projekti vezani za zdravlje ljudi i utvrđivanje posledica prvobitno su realizovani na Vojnomedicinskoj akademiji, pa su prekinuti. Do tada su ljudi odlazili na sistematske preglede, vodila su se istraživanja o pojavi novih bolesti, prikupljana je statistika i uočavane su zakonomernosti u porastu obolevanja. Nekih osam puta je obim onkoloških bolesti povećan u odnosu na raniji period.
U Holandiji, ali pre svega u Italiji čiji su vojnici služili na prostoru Kosova i Metohije, pokrenuti su brojni sudski postupci jer su se ljudi razboljevali zbog radijacije, napominje naš sagovornik. Oni su te postupke i dobili, što treba da nam posluži kao primer.
Tačno je poznato koje su zemlje učestvovale u određenim akcijama na pojedinim lokacijama. Na primer, na prostoru Niša upotrebljene su kasetne bombe od strane turske avijacije. Ipak, mi nikada nismo zahtevali od Turske da se ti piloti procesuiraju, iako se radilo o civilnom delu grada i privatnim kućama, gde su ljudi ubijani, a njihovi domovi rušeni.
Posledice će biti trajne
Posledice NATO agresije nisu ni utvrđene i sistematizovane. Od stradanja pripadnika bezbednosnih snaga i civila, preko materijalne štete, do razaranja privrede i energetskog sistema, kasnije privatizacije svih dobara, sredstava, prostora.
Kao posledica agresije došlo je i do razbijanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i jednostrano proglašenje nezavisnosti lažne NATO države Kosova 2008. godine i njegovo priznavanje od većine zapadnih zemalja. To su sve posledice sa kojima se suočavamo i danas. Kosovo čini 14 odsto nacionalne i identitetske teritorije i zato kao država nemamo pravo da olako gledamo na te posledice.
Potrebno je da na osnovu jednog temeljnog i sveobuhvatnog uvida u zločine naših neprijatelja i njihove posledice uredimo društvo na novim, moralnim vrednostima i da činimo sve da se pripremimo kako bismo se vratili na identitetsku srpsku teritoriju Kosova i Metohije, ali i da je onda vratimo pod ustavni poredak i suverenitet Republike Srbije, zaključuje Kovač.
Pogledajte i:
