Otvaranje rezervi je samo privremeni spas, tržište neće moći bez ruske nafte
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Pratite nas
U nekom trenutku će čitavo tržište nafte prosto morati da se usmeri na sve što je dostupno iz Rusije. U suprotnom će morati da se redukuje potrošnja, što niko ne želi. To bi značilo i smanjenje privrednih aktivnosti i niko tako lako neće posegnuti za merama smanjenja potrošnje, osim ukoliko baš ne mora.
Ovako generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović komentariše odluku o otvaranju naftnih rezervi: u toku ove nedelje trebalo bi da počne isporuka nafte iz strateških rezervi zemalja članica Međunarodne agencije za energetiku na svetsko tržište. Procenjuje se da bi vreme korišćenja rezervi trajalo od dva do četiri meseca, a radi se o 400 miliona barela.
Oslobađanje rezervi ublažilo bi nagli rast globalnih cena, održavajući ih u okviru od 90 do 100 dolara po barelu tokom nekoliko nedelja. Istovremeno, obnavljanje rezervi za neke zemlje moglo bi potrajati i do tri godine, što bi održalo visoku potražnju i pritisak na cene.
Mićović objašnjava da Međunarodna agencija za energetiku nema pomenute zalihe fizički kod sebe, već da sve članice Agencije na svojoj teritoriji, o svom trošku, formiraju zalihe. Ova odluka o otpuštanju zaliha samo im daje mogućnost da ih iskoriste.
Jednostavno, kada nedostaje – a poznato je već svima da oko 20 odsto ukupne trgovine naftom prolazi kroz Ormuski moreuz – kada to nedostaje tržištu, tržište i dalje funkcioniše i normalno se snabdeva. To znači da se neke zalihe smanjuju, odnosno da negde zalihe padaju. Tako da odluka o jednom komfornom otpuštanju zaliha, dakle ne restriktivnom, sigurno doprinosi održavanju sigurnosti snabdevanja. Međutim, to se nikada ne radi da bi se trajno prevazišao problem. Ne – zalihe se puštaju da bi se, u nekom doglednom vremenu, nastavilo normalno snabdevanje tržišta i da bi se zalihe ponovo obnovile, rekao je Mićović za Sputnjik.
On smatra da će ova odluka svakako doprineti stabilnosti tržišta u narednih nekoliko meseci, ali da će cena sirove nafte nastaviti da raste. To znači da se zalihe koriste, ali ne u potpunosti, budući da je tržište i dalje veoma aktivno. Ima mnogo zemalja, dodaje naš sagovornik, koje bi pre kupili sirovu naftu, ako mogu, nego što bi koristile zalihe.
Ova odluka odnosi se samo na zemlje članice Međunarodne agencije za energetiku - ne radi se o globalnoj potrošnji svih zemalja. U ovom trenutku Mićović kaže da ne bi mogao precizno da proceni koliko je to dana potrošnje. Međutim, u svakom slučaju se radi o značajnoj količini. Ovakvo puštanje zaliha, dodaje on, retko se dešava.
Bilo je nekoliko slučajeva korišćenja strateških rezervi u novijoj istoriji, ali vrlo retko. U tim slučajevima se smatralo da je to mera za „gašenje požara“, a ne za dugoročno obezbeđivanje stabilnosti.
Obrni-okreni, ne mogu bez Rusije
Za nekoliko meseci, iste te zemlje iz Međunarodne agencije (SAD, Japan i EU) biće prinuđene da uđu na tržište kao kupci kako bi ponovo obnovile rezerve. Ovo će stvoriti nagomilanu potražnju, što će garantovano podići cene ove jeseni.
Dan posle je uvek problematičan, kaže Mićović. Štete koje su načinjene na energetskim objektima u Persijskom zalivu iz dana u dan rastu, i pitanje je koliko brzo će ta infrastruktura moći da se obnovi, čak i u slučaju potpune obustave ratnih dejstava.
Ono što treba znati jeste da se alternativa mora tražiti u zemljama koje mogu svojom povećanom potrošnjom da doprinosu sigurnosti snabdevanja. Kada pogledate najveće proizvođače sirove nafte, vidite da su to pre svega zemlje Zaliva, uz Rusiju kao takođe bitan izvor. Međutim, na zemlje Zaliva se trenutno ne može računati kao na neki resurs koji može značajnije da poveća isporuke na svetsko tržište i sada ostaje pitanje na koji način će se onaj nedostajući deo ruskih isporuka vratiti na tržište.
Iluzija obilja
Sama potreba za korišćenjem strateških rezervi svedoči o neuspehu energetske politike SAD i EU, a ne o snazi njihovih pozicija. Naš sagovornik kaže da se slična situacija sigurno mogla predvideti, ali ne u potpunosti.
Rezerve upravo i služe da saniraju poremećaje na tržištu. Ovaj poremećaj je bio očekivan – verujem da su analitičari, prilikom procena efekata sukoba, imali u vidu i ovakve scenarije. Tu nema dileme. Jedino što možda nije dobro procenjeno jeste trajanje krize. Da je kraće trajala, poput onog prvobitnog dvanaestodnevnog rata, verovatno ne bi bilo potrebe za aktiviranjem rezervi. Ovako, kriza traje dvostruko duže nego što se očekivalo, uz neizvestan dalji tok.
Osnovni problem i razlog zašto se otvaraju strateške rezerve, a Zapad maltene primorava da se okrene ponovo ka Rusiji i njenoj nafti leži više u dužini krize nego u samom poremećaju snabdevanja, koji je bio očekivan, zaključuje Mićović.
Pogledajte i:
