Od Hirošime do Irana: Japan je na poziv Amerike samo „zakolutao očima“ - već trpi strahovit udar
18:11 23.03.2026 (Osveženo: 21:00 23.03.2026)
© AP Photo / Philip Fong
Pratite nas
Iako američki predsednik Tramp očekuje da Japan preuzme odgovornost u američkom ratu sa Iranom, za razliku od NATO-a, apsolutno ne treba očekivati da će mu se ta država staviti na raspolaganje. Japan je višestruko pogođen zbog agresije SAD i Izraela na Irana, ali balansira između savezništva sa SAD i sopstvenih interesa, ali i ustavnih ograničenja.
Ovo za Sputnjik kaže Dragana Mitrović profesor Fakulteta političkih nauka, osnivač Instituta za azijske studije i odličan poznavalac prilika u toj zemlji:
„Ovaj rat je strahovit udar na energetsku i opštu bezbednost Japana u tom smislu, ali to ne znači da želi, i može, slepo da sledi instrukcije SAD“.
Ubrzo nakon što je američki predsednik pozvao pet zemalja saveznika, među kojima i Japan, da pošalju svoje ratne brodove i neutrališu pretnju Irana po bezbednost plovidbe kroz Ormuski moreuz, Tramp se i sastao sa premijerom Japana Sanae Takaići u Beloj kući, prvi put od njenog stupanja na dužnost u oktobru prošle godine.
On je ponovo zatražio da Japan „istupi“ i pomogne u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, podsećajući da je veliki uvoznik nafte. Na pitanje novinara zašto saveznici nisu bili obavešteni pre napada na Iran, odgovorio je da je faktor iznenađenja bio ključan, dodavši: „Ko bolje zna o iznenađenju od Japana? Zašto vi meni niste rekli za Perl Harbur?“.
Premijerka Takaići je uzdahnula, zakolutala očima i prestala da se smeši, reagovala baš onako kako na Trampove poteze gledaju Japanci.
Energetska zavisnost Japana
Mitrovićeva, koja je upravo boravila u Japanu, kaže da postoji velika razlika u utisku koji agresija SAD i Izraela na Iran ostavlja na najširu japansku javnost i onoga kako reaguje zvanični Japan. Bez obzira na želju da podrži savezništvo, dobar lični odnos premijerke i američkog predsednika, ta država mora da se drži ustava, a pre svega da misli na svoje interese.
„Ogroman procenat, preko 80 odsto gasa i nafte uvoze iz Persijskog zaliva. Ti energenti da bi stigli do njih moraju da prođu kroz Ormuski moreuz da bi prešli u Indijski okean i dalje kroz Malajski tesnac i Pacifik. Ipak, Japan se odazvao na poziv G7 da otpusti jedan deo svojih rezervi kako bi se pojačala bezbednost globalnog snabdevanja, za tri dana, ali to je više psihološko delovanje na tržišta, berze i sprečavanje panike, nego što je stvarno mera koja može da stabilizuje ponudu i tražnju na globalnom nivou i uravnoteži tržište“.
Predsednik SAD Donald Tramp sa japanskom premijerkom Sanae Takaiči
© Tanjug / AR/Alex Brandon
Strah od prestanka američke zaštite
Mitrovićeva dodaje da japanski mediji o ratu u Iranu izveštavaju relativno objektivno i uravnoteženo. Bave se činjenicom da su razlozi napada ostali nejasni i da su se procene o slabosti Irana pokazale kao netačne, posebno o količini naoružanja koje poseduje.
Ispostavilo se da su upravo zalihe američkih raketa ograničene i da su SAD, uprkos protivljenju Seula, počele da povlače delove svojih protivraketnih sistema THAAD i Patriot iz Južne Koreje.
„Sada se već govori u japanskim medijima i političkim krugovima da će Amerikanci uraditi nešto slično i sa sistemima koje imaju u Japanu. Međutim, tamo je malo drugačija situacija, zato što su raketni odbrambeni sistemi uglavnom japanski“.
Mitrovićeva dodaje da ovome treba dodati činjenicu da se u Japanu nalazi najveći broj, gotovo 90 odsto američkih marinaca izvan teritorije SAD:
„Poruka koja lebdi u vazduhu i koja će tek prodrmati, ne samo politički establišment, već i javnost Japana, je da zapravo američki saveznici i zemlje u kojima se nalaze američke baze i trupe nisu nikakva garancija bezbednosti tim zemljama, zbog čega se, navodno, nalaze tamo, već vidimo suprotno“.
Da li će Japan izaći u susret SAD
Upitana da li Japan ipak može, da li će morati da izađe u susret svom velikom „zaštitniku“, naša sagovornica objašnjava da su vlada, parlament i budžetski komitet na posebnoj sednici razmatrali mogućnost da se Japan odazove pozivu SAD, opcije koje zemlja ima da pomogne, preko Odbrambnih snaga, pomorskih i vazdušnih, koje su blizu Ormuskog tesnaca.
„Zaključili su, ukoliko je protivnik država ili organizacija jednaka državi, oni ne bi mogli da upotrebe svoje razarače. To je zakon iz 2009. godine koji definiše pomorske bezbednsne operacije snaga za samoodbranu. Tada su Japanci prvi put poslali u Adenski zaliv na obalu Somalije svoje razarače kako bi pratili trgovačke brodove, štitili ih od napada pirata. A u Ormuskom moreuzu, naravno, situacija je potpuno drugačija. Radi se o ratnom sukobu između država“.
Naša sagovornica podseća da je na meti nepoznatih projektila kod ovog moreuza bio i jedan komercijalni japanski brod, pored još dva koji plove pod zastavama Tajlanda i Maršalskih Ostrva.
Vladina istraga nije došla do odgovora da li je to uopšte bila posledica nekog napada i, ako jeste, ko je bio napadač. Nema zaključka da je Japan na ovaj način bio objekat napada od strane Irana.
Teretni brodovi i tankeri u Ormuskom moreuzu
© Tanjug / AP Photo/Altaf Qadri
Slanje brodova - kršenje ustava
Mitrovićeva dodaje da bi i, ukoliko bi Japan upotrebio svoje razarače u ratu ili se na bilo koji drugi način u njemu anagažovo, bio prekršen član 9. japanskog ustava:
„Upotreba vojne sile dozvoljena je samo u samoodbrani, ako bi direktno bio napadnut. Japanska plovila ne mogu da se koriste ni za raščišćavanje mina koje su upotrebljene kao oružje protiv Sjednih Američkih Država. To bi isto bilo kršenje ustava. Dakle, dok god traje rat, Japan ne može da bude tamo prisutan.“.
Mitrovićeva dodaje da se moglo čuti i tumačenje da Japan ima pravo na samoodbranu, ako je izložen pretnji po vlastiti opstanak, zato što ne može da uvozi sirovu naftu. Međutim, kada su doneli ove propise, Japanci nisu mogli da pretpostave da će Amerikanci koristiti pravni okvir preventivnog napada.
„Tadašnji premijer Šinzo Abe je više puta istakao da Japan nema pravo da primeni pravo na kolektivnu samoodbranu u korist zemlje, da pokuša da zaštiti zemlju koja je pokrenula preventivni napad. A SAD su upravo obnaradovale da je agresija na Iran, preventivni napad. Dakle, u ovom slučaju apsolutno je nemoguće da Japan iskoristi ovu klauzumu svog bezbednosnog zakona iz 2015“.
Pacifizam plaćen ljudskim životima
Upitana kako obični japanci gledaju na ovaj krvavi sukob u kome bombe padaju na škole i ubijaju decu, s obzirom na njegovo gorko istorijsko iskustvo, ali i uticaj američke politike, a pre svega kulture na japansko društvo, Mitrovićeva kaže da je japansko javno mnjenje izvretno miroljubivo.
„Okrenuto ka miru, nezamislivo je u javnosti propagirati suprotno. Ljudi su vaspitavani tako da je mir najviša vrednost koju treba po svaku cenu čuvati. Taj pacifistički odnos formiralo je tragično gorko sećanje na japanske žrtve u Drugom svetskom ratu i militarističku prošlost. To je duboko usađeno, međutim, politički establishment je nešto drugo. Prethoda vlada potpuno nepotrebno i strateški pogrešno je počela da daje snažnu podršku Ukrajini, da osuđuje Rusiju, da jednostavno osuđuje jednu stranu. A nikada nisu osudili SAD, za šta god“, ističe.
Antiratnom protestu u Tokiju prošle nedelje prisustvovalo je više od 10 hiljada ljudi
© Foto : skrinšot/Jutub
Direktni pregovori sa Iranom
Istupanja političara, podvlači, ipak ne utiču na javno mnjenje. Situaciju relaksira i činjenica da japanski politički establišment ima jednu dozu pragmatičnosti, razmatra predlog Irana:
„U ovom momentu vlada pregovara sa Iranom da japanski tankeri koji prevoze naftu mogu bezbedno da prolaze, da budu propušteni kroz Ormuski moreuz. Čak postoji mogućnost da Japan prihvati ovaj predlog Irana o slobodnom prolazu, bez obzira na svoje sjajne odnose sa saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama“.
Mitrovićeva podseća da je tražio izuzeće u vezi sa sankcijama ranije uvedenim Ruskoj Federaciji, pa i Iranu, sankcije za izvoz nafte. Stalno je tražio i dobijao izuzeće, prosto zavisi od nafte i gasa iz uvoza.
„Sa druge strane, oni će nastojati da razvijaju ekonomske odnose, da ulažu u ekonomiju SAD. Naravno, moraju da budu spremni da se progutaju neke gorke pilule. Svi saveznici Amerike i oni koji su u kontaktu sa predsednikom Trampom moraju da računaju na takvo nešto“, zaključuje Mitrovićeva.
