U senci zapadnih ratova Kina pravi planove za doba koje dolazi /video/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Iako su „dva zasedanja“ – sastanak Svekineskog nacionalnog kongresa i sastanak Kineske narodne političke konsultativne konferencije, redovna i uobičajena, ove godine održana su u senci velikog rata na Bliskom istoku. Ipak, Kina je postavila ambiciozne ciljeve – novi petogodišnji plan, projekcije rasta i jasnu spoljnopolitičku platformu.
U Kini, ali i u zapadnim medijima, pravi se kontrast između rata na Bliskom istoku, koji su pokrenule Sjedinjene Američke Države i Izrael, i stabilnog društva koje planira razvoj za narednih deset, pa i više decenija – sve do 2050. godine. Kada se to sagleda, jasno se vidi razlika u mentalitetu, državnim strategijama i političkom vođstvu, kaže novinar Borislav Korkodelović.
Kada je Mao Cedung sa saradnicima pripremao prvi petogodišnji plan (1953–1958), procenio je da će Kini biti potrebno pedeset do sedamdesetpet godina da sustigne Sjedinjene Države i Veliku Britaniju.
„Danas, sa petnaestim planom – dakle, nakon oko 75 godina – i same Sjedinjene Države u svojoj strategiji nacionalne bezbednosti priznaju da je Kina gotovo ravnopravan partner, konkurent ili rival. To pokazuje da nije bila reč samo o političkoj proceni, već i o efikasnosti sistema planiranja, koji se nakon raskida sa Sovjetskim Savezom potpuno osamostalio i razvio u snažan instrument ekonomskog rasta“, ističe naš sagovornik.
Kineski model razvoja počiva na kontinuitetu
Prema Korkodelovićevim rečima, kineski model počiva na kontinuitetu: četrnaesti plan (2021–2025) započeo je procese koje nastavlja petnaesti, dok se nedovršeni ciljevi prenose u šesnaesti. Upravo taj „srednji“ plan povezuje prošlost i budućnost i ima poseban značaj jer vodi ka cilju – izgradnji umereno razvijenog socijalističkog društva.
„To konkretno znači da bi prosečan godišnji prihod, koji je 2021. iznosio oko 10.000 dolara, trebalo da pređe 20.000 dolara. Po paritetu kupovne moći, kineski građani su već danas na nivou od oko 30.000 dolara“, navodi on.
Takav razvoj podrazumeva snažan tehnološki napredak – digitalizaciju, veštačku inteligenciju, kvantne tehnologije – ali i očuvanje industrije kao temelja privrede, za razliku od zapadnih ekonomija koje su se u velikoj meri okrenule finansijskom sektoru. Paralelno se razvijaju i svemirski i podvodni programi, dodaje Korkodelović:
„Istovremeno, fokus je na kvalitetu života: više slobodnog vremena, razvoj sporta, dostupno zdravstvo i kultura. Očekivani životni vek trebalo bi da dostigne oko 80 godina – već sada je blizu 79, što je više nego u Sjedinjenim Državama. Cilj je da kineski građanin bude zdraviji, obrazovaniji i društveno aktivniji.“
Dva važna zakona
Portparol Svekineskog narodnog kongresa naglasio je i da Kina neće dozvoliti mešanje u unutrašnje poslove, što se odnosi i na zakon o nacionalnom jedinstvu i odnosima sa etničkim manjinama. Kina ima oko 58 manjinskih zajednica, ali dominantna je Han populacija sa oko 95 odsto stanovništva.
„Najčešće se u tom kontekstu pominju Tibet, Sinđang i Unutrašnja Mongolija. U Sinđangu su postojale bezbednosne tenzije, uključujući i terorističke napade, kao i odlazak pojedinih Ujgura na strana ratišta. Novi zakon pokušava da uspostavi ravnotežu – garantuje prava manjina, ali i naglašava njihove obaveze prema državi“, naglašava Korkodelović.
Drugi važan zakon odnosi se na planiranje nacionalnog razvoja i usvojen je na inicijativu predsednika Si Đinpinga. Njegov cilj je da se sistem petogodišnjih planova dodatno učvrsti i institucionalno zaštiti, kako bi ostao temelj dugoročnog razvoja države, dodaje on.
Tajna uspeha petogodišnjih planova
Za razliku od zapadnih zemalja, koje se danas suočavaju sa infrastrukturnim problemima usled dugogodišnjeg zapostavljanja, Kina planiranje vidi kao ključnu razvojnu prednost.
Iskustvo Južne Koreje to potvrđuje. Profesor Nam Duk Vu, jedan od tvoraca južnokorejskog privrednog čuda, isticao je da su planovi uspevali jer su ciljevi ne samo ispunjavani, već i premašivani – za razliku od socijalističkih zemalja gde to često nije bio slučaj, kaže Korkodelović.
„Sličan obrazac vidi se i u Kini. Već tokom prvog plana proizveden je prvi domaći automobil, kasnije je lansiran satelit, a danas Kina ima desetine automobilskih brendova i razvijen svemirski program. Jedan od ključnih ciljeva – eliminacija ekstremnog siromaštva – ostvaren je 2021. godine. Sada je fokus na sprečavanju njegovog povratka“, objašnjava on.
Primer je oblast Luđiang, sa oko 1,3 miliona stanovnika, gde se paralelno razvijaju industrija, robotika i ruralni turizam. Lokalna vlast selektivno bira investicije i podstiče razvoj malih biznisa, uključujući desetine butik-hotela.
Istovremeno, podstiče se i preseljenje kompanija iz velikih gradova u manje sredine, uz razvoj infrastrukture i kulturnih sadržaja.
Sve to pokazuje da planski razvoj, uz snažnu organizacionu ulogu Komunističke partije Kine i visok nivo obrazovanosti kadrova, može da bude efikasan model upravljanja ekonomijom i društvom, zaključuje naš sagovornik.
