UŽIVO Izrael pokrenuo ograničenu kopnenu operaciju u Libanu; Pogođena škola u Iranu

Američka vojska raspoređuje elitnu jedinicu marinaca na Bliski istok, izveštava „Telegraf“, pozivajući se na procenu borbenih sposobnosti jedinice.

„Sjedinjene Države nisu otkrile prirodu svoje misije, ali će elitna jedinica verovatno biti zadužena za povratak kontrole nad Ormuskim moreuzom, jedinim ulazom u Persijski zaliv“, navodi se u publikaciji.

Operativna grupa od 2.500 vojnika deo je ekspedicionih snaga snaga za brzo reagovanje obučenih za amfibijsku, kopnenu i vazdušnu borbu, navodi se u publikaciji. Svaka ekspediciona snaga sastoji se od kopnene borbene jedinice sa pešadijom, oklopnim vozilima i artiljerijom; vazduhoplovne grupe sa helikopterima i borbenim avionima; i logističke i komandne grupe, objašnjava se u članku.

Korpus koji se raspoređuje na Bliski istok takođe ima iskustva u suzbijanju dronova, zahvaljujući brodovima i pratećim plovilima opremljenim sistemima za elektronsko ratovanje.

Dvanaestoro dece, uzrasta od dva meseca do 12 godina, poginulo je u američko-izraelskim napadima na Teheran, saopštile su iranske vlasti.

Od početka sukoba, koji je izbio 28. februara, u Teheranu je poginulo najmanje 500 ljudi, a 5.700 je povređeno, saopštio je šef hitne službe u iranskoj prestonici Muhamed Esmail Tavakoli.

Bivši šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj izjavio je da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen "nastavlja da prekoračuje svoje funkcije" u vođenju spoljne politike, u oblastima za koje je naveo da temeljni ugovor EU jasno navodi da nisu u njenoj nadležnosti.

Borelj, koji je bio potpredsednik Evropske komisije i visoki predstavnik za spoljne poslove EU od 2019. do 2024. godine, rekao je za „Politiko“ da je Ursula fon der Lajen "sistematski pristrasna u korist Sjedinjenih Američkih Država i Izraela".

On je kazao da je američki rat protiv Irana "nezakonit prema međunarodnom pravu" i da "nije opravdan neposrednom pretnjom kako su neki tvrdili".

Ocenio je da je Fon der Lajen pristrasna u korist SAD i Izraela, uprkos tome što Evropa trpi posledice rata u Iranu "u pogledu cena energije, dok se (američki predsednik Donald) Tramp hvali da je to dobro za SAD jer su izvoznici nafte".

Reč je o luci Fudžejra, a napad se odigrao pre dva dana. Vlasti su tada saopštile da je protivvazdušna odbrana presrela dron, ali su delovi letelice pali u područje luke, što je izazvalo požar.

Prema neimenovanim izvorima, operacije utovara nafte u luci Fudžejra su obustavljene zbog požara, prenosi Rojters.

Fudžejra je jedno od najvećih skladišta nafte na Bliskom istoku i glavno čvorište za snabdevanje brodova gorivom.

Jedna osoba je poginula kada je u Abu Dabiju pala raketa, saopštila je služba za informisanje tog grada.

"Vlasti Abu Dabija reagovale su na incident koji je uključivao pad rakete na civilno vozilo u oblasti Al Bahja, što je rezultiralo jednom žrtvom palestinske nacionalnosti", navodi se u saopštenju Kancelarije za medije Abu Dabija na društvenoj mreži Iks.

Zemlje članice Evropske unije će razgovarati o tome šta EU može da uradi da doprinese otvaranju Ormuskog moreuza, izjavila je Kaja Kalas, šef evropske diplomatije.

"U našem je interesu da Ormuski moreuz ostane otvoren i zato razgovaramo i o tome šta možemo da učinimo u tom pogledu sa evropske strane", rekla je ona novinarima uoči sastanka EU o spoljnim poslovima u Briselu.

Američki predsednik Donald Tramp smatra da su snimci sa skupa podrške novom vrhovnom vođi Irana generisani veštačkom inteligencijom.

„Prikazali su oko 250.000 ljudi na trgu koji govore koliko vole Hamneja. To je u potpunosti generisano veštačkom inteligencijom. To se nikad nije dogodilo...Ceo taj skup koji su imali pre tri-četiri dana je lažan“, rekao je, između ostalog, Tramp.

Tramp je, takođe, u objavi na društvenoj mreži „Istina“ napisao da je Iran vojno neefikasan i slab, ali „dobar u objavljivanju lažnih informacija“.

Iransko društvo Crvenog polumeseca saopštilo je da su najnoviji vazdušni napadi na Teheran oštetili jednu od njegovih klinika i humanitarni punkt.

Iransko društvo Crvenog polumeseca u subotu je saopštilo da je do sada u napadima oštećeno više od 42.000 civilnih objekata, od čega su 36.000 stambeni, uključujući 10.000 u Teheranu.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je tokom razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom da će Iran braniti svoj teritorijalni integritet i nacionalnu bezbednost, i da ne okleva da se suprotstavi agresorima, prenela je iranska televizija Pres.

Pezeškijan je Makronu tokom razgovora kasno sinoć detaljno opisao dimenzije tekuće američke i izraelske agresije protiv Irana, za koju je rekao da je nazakonita, i naglasio je da agresori nastavljaju napade na razne ciljeve, uključujući i na civilne centre.

On je posebno pomenuo nedavne napade na dva iranska ostrva, Harg i Abu Musa, naglašavajući da su ti napadi pokrenuti sa teritorije određenih zemalja Persijskog zaliva.

"Ovi napadi su izvršeni korišćenjem teritorije nekih zemalja Persijskog zaliva. Stavljanje zemlje i objekata na raspolaganje Americi za brutalne napade na Iran je u suprotnosti sa međunarodnim pravom i principom dobrosusedstva", istakao je Pezeškijan.

On je dodao da, iako Iran nikada nije težio tenzijama ili sukobu, njegov odgovor na agresiju će biti odlučan.

Pezeškijan je kritikovao destruktivni pristup pojedinih evropskih zemalja u podržavanju, kako je naveo, zločina izraelskog režima i Sjedinjenih Američkih Država u regionu, i pozvao ih je da se pridržavaju međunarodnog prava i vladavine prava na globalnom nivou.

Francuski predsednik Emanuel Makron je, nakon razgovora sa Pezeškijanom, na platformi Iks objavio da je iranskom predsedniku uputio poziv da Iran odmah okonča neprihvatljive napade koje sprovodi protiv zemalja u bliskoistočnom regionu, bilo direktno ili preko svojih posrednika, uključujući Liban i Irak.

Iranska agencija Fars javila je da je pogođena škola za dečake u iranskom gradu Homejn.

Napad se, kako se navodi, odigrao u zoru.

Sirova nafta Brent dostigla je cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.

Cena barela Brenta, koji važi za međunarodni standard, porastao je za 1,6 odsto i danas iznosi 104,73 dolara.

Američka referentna sirova nafta porasla je za jedan odsto na 99,68 dolara po barelu, što predstavlja porast od skoro 50 odsto od početka rata.

Glavni komandant Revolucionarne garde Irana, admiral Alireza Tangsiri, upozorio je da bi bilo kakav napad na iransko ostrvo Harg suštinski promenilo globalna energetska tržišta.

"Jednom ste testirali Iran kroz Ormuski moreuz. Ako je inteligentna kontrola moreuza preoblikovala indeks cena nafte za vas, napad na Harg bi doveo do još strašnije i dosad neviđene jednačine kad je reč o cenama energije i distribucije u svetu", napisao je on u objavi na mreži Iks, prenosi Pres tv.

Tangsiri se, takođe, obratio liderima zemalja Persijskog zaliva rečima: "Godinama smo ponavljali vladarima zalivskih zemalja da im SAD i zapadne zemlje neće doneti bezbednost i da će, kada su američki interesi u pitanju, Amerikanci žrtvovati te zemlje za sopstvenu dobrobit".

Dodao je da zemlje Persijskog zaliva sada svedoče tome kako su eksploatisane radi tuđih ambicija, ističući da istinska reforma može da usledi samo kroz solidarnost među islamskim zemljama i eliminisanje američkog prisustva u regionu.

Japan će u toku dana početi da oslobađa naftu iz svojih robnih rezervi, jer se očekuje da će se uvoz sirove nafte značajno smanjiti od kraja marta zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, koji je ključan za prevoz nafte na svetskom tržištu, izjavio je glavni sekretar kabineta Minoru Kihara.

"Planiramo da uložimo napore kako bi (nafta iz robnih rezervi) glatko cirkulisala na tržištu", rekao je Kihara, prenosi agencija Kjodo.

Hezbolah je saopštio da je raketom pogodio izraelsku vazduhoplovnu bazu Palmahim južno od Tel Aviva, oko 140 kilometara od granice sa Libanom.

Hezbolah je naveo da je napad, koji je izveden jutros, izazvao velike gubitke među izraelskim snagama i oštetio vojnu opremu, prenosi Pres tv.

Hezbolah je, takođe, saopštio da su tokom operacije u oblasti Kulah al-Uksa, u predgrađu pograničnog grada Odese, dronovima gađana izraelska oklopna vozila i vojnici.

U drugoj operaciji, Hezbolah je raketama gađao izraelske protivvazdušne sisteme u oblasti Malot na okupiranim teritorijama, dok je kompleks za proizvodnju naoružanja kompanije Rafael pogođen severno od grada Kirjata.

Iran će se boriti sve dok američki predsednik ne shvati da je njegova agresija protiv Islamske Republike pogrešna, izjavio je ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

Iran nikada nije tražio od Sjedinjenih Američkih Država prekid vatre, spremni smo da se branimo koliko god je potrebno, rekao je Arakči, dodajući da „ljudi ginu jer Tramp želi da se zabavi“.

Protivvazdušna odbrana Ujedinjenih Arapskih Emirata trenutno reaguje na dolazeće pretnje raketama i dronovima iz Irana, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane te zemlje.

Aerodromi u Dubaiju objavili su da će neki letovi sa međunarodnog aerodroma u tom gradu biti preusmereni, nakon što je napad dronom izazvao požar u blizini objekta.

Uprava civilnog vazduhoplovstva Dubaija prethodno je objavila da su letovi na međunarodnom aerodromu u Dubaiju, jednom od najprometnijih na svetu, privremeno obustavljeni kao mera predostrožnosti.

Japan, Australija, Južna Koreja, Velika Britanija i Evropska unija do sada nisu donele odluku da prihvate poziv američkog predsednika Donalda Trampa da pomognu u obezbeđivanju slobodne plovidbe u Ormuskom moreuzu, koju je blokirao Iran, prenosi Rojters.

Japan trenutno ne planira da šalje ratne brodove koji bi pratili brodove na Bliskom istoku, izjavila Sanae Takaiči, premijer Japana.

"Nismo doneli nikakve odluke o slanju pratećih brodova. Nastavljamo da ispitujemo šta Japan može da uradi samostalno i šta se može učiniti u okviru pravnog okvira", rekla je Takaiči parlamentu.

Takaiči će ove nedelje otputovati u Vašington na razgovore sa Trampom, čija će tema biti i sukob sa Iranom.

Australija neće slati ratne brodove da pomognu u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, izjavila je danas članica kabineta australijskog premijera Entonija Albanezea, Ketrin King.

"Nećemo slati brodove u Ormuski moreuz. Znamo koliko je to izuzetno važno, ali to nije nešto što nas je neko pitao ili čemu mi doprinosimo", rekla je King za televiziju „Ej-Bi-Si“.

Kabinet predsednika Južne Koreje saopštio je da će ta zemlja "tesno komunicirati sa SAD u vezi sa ovim pitanjem", i da će "doneti odluku nakon pažljivog razmatranja".

Prema ustavu Južne Koreje, raspoređivanje trupa u inostranstvu zahteva odobrenje parlamenta.

Portparol britanskog premijera Kira Starmera saopštio je da je Starmer razgovarao sa Trampom o potrebi ponovnog otvaranja Ormuskog moruza, kako bi se okončao poremećaj globalne plovidbe brodova.

Starmer je razgovarao i sa kanadskim premijerom Markom Karnijem, i složili su se da nastave razgovore o sukobu na Bliskom istoku na sastanku u ponedeljak, dodala je portparolka.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije danas će razgovarati o jačanju male pomorske misije na Bliskom istoku, "Aspides", ali se ne očekuje da će razgovarati o proširenju njene uloge, saopštile su diplomate i zvaničnici EU.

Tramp je rekao da je njegova administracija već kontaktirala sedam zemalja, i da se nada da će Kina, Francuska, Japan, Južna Koreja, Velika Britanija i drugi učestvovati u obezbeđivanju prolaza za brodove u Ormuskog moreuzu.

Vazduhoplovne snage SAD i Izraela bombardovale su Mosul, na severu Iraka.