UŽIVO Novi napad na Tel Aviv; Zapadne zemlje upozorile Izrael da izbegne kopnenu ofanzivu na Liban

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da bi njegova planirana poseta Kini i susret sa kineskim predsednikom Si Đinpingom mogli biti odloženi za "mesec dana ili nešto više" zbog aktuelnog rata u Iranu.

Tramp je novinarima u Beloj kući rekao da je američka strana zatražila odlaganje planiranog putovanja u Peking.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči negirao je danas da je poslednjih dana imao kontakte sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, optuživši Vašington da širi dezinformacije kako bi obmanuo javnost i trgovce naftom.

Arakči je, prenosi Al Džazira, naveo da je poslednja komunikacija između njega i Vitkofa bila pre nego što su američke vlasti, kako je rekao, odlučile da okončaju diplomatske napore pokretanjem "nelegalnog vojnog napada" na Iran.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da je razgovarala sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom o ideji da se ponovo uspostavi transport nafte i gasa kroz Ormuski moreuz na osnovu sporazuma koji bi bio sličan dogovoru prema kojem se žito izvozi iz Ukrajine tokom rata.

"Razgovarala sam sa Antoniom Guterešom o tome da li je moguće imati istu vrstu inicijative kao što smo imali sa Crnomorskom inicijativom", rekla je Kalas, preneo je Rojters.

Kalas je ukazala da je zatvaranje Ormuskog moreuza zaista opasno jer dovodi u pitanje snabdevanje Azije energentima, ali i proizvodnju đubriva, što bi moglo da dovede do nestašice hrane.

Ona je najavila da će ministri EU razgovarati i o tome da li je moguće.

promeniti mandat pomorske misije Unije na Bliskom istoku, Aspides, koja se trenutno fokusira na zaštitu brodova u Crvenom moru od jemenskih pobunjenika Huta.

Direktan kanal komunikacije između specijalnog izaslanika Sjedinjenih Američkih Država Stiva Vitkofa i ministra spoljnih poslova Irana Abasa Arakčija ponovo je aktiviran poslednjih dana, saznaje danas Aksios od američkih zvaničnika, dodajući da je fokus razmenjenih tekstualnih poruka bio na okončanju sukoba.

Kako navode izvori, nije poznato koliko su razmenjene poruke bile sadržajne, ali je reč o prvom poznatom direktnom kontaktu između dve strane od početka rata pre više od dve sedmice.

Portal Drop Sajt njuz objavio je prethodno da je Vitkof slao poruke iranskom ministru, pozivajući se na iranske zvaničnike koji su tvrdili da Arakči ignoriše poruke izaslanika Bele kuće.

Američki zvaničnik, međutim, tvrdi da je zapravo Arakči pokušavao da uspostavi komunikaciju, ali je za Aksios naveo da Sjedinjene Američke Države "ne vode pregovore" sa Iranom.

Pre početka rata Arakči nije smatran ključnim donosiocem odluka u Iranu, a američki zvaničnici procenjuju da ni sada nema ovlašćenje da samostalno donosi takve odluke.

Ipak, prema navodima izvora, iranski ministar spoljnih poslova blisko sarađuje sa sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Alijem Laridžanijem, koji je nakon ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija postao de fakto civilni lider Irana.

Evropska unija planira mere za ublažavanje posledica rasta cena energije izazvanog američko-izraelskim ratom protiv Irana, ali za sada ne razmatra radikalne intervencije na tržištu poput ograničavanja cena gasa, navodi se u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen upućenom liderima EU u koje je Rojters imao uvid.

Fon der Lajen je u pismu upućenom liderima država članica uoči samita EU u Briselu predstavila planove koji podrazumevaju povećanje ponude dozvola za emisiju ugljenika na evropskom tržištu i dodatnu finansijsku pomoć industriji.

Predlog, međutim, ne uključuje radikalnije mere koje su tražile pojedine članice, poput potpunog redizajna evropskog tržišta električne energije.

"U ovom trenutku fizička sigurnost snabdevanja Evropske unije je obezbeđena, ali rast cena fosilnih goriva već opterećuje našu ekonomiju", navela je Fon der Lajen u pismu.

Prema njenim rečima, račun EU za uvoz nafte i gasa porastao je za šest milijardi evra od početka sukoba sa Iranom, koji je izbio 28. februara.

Kako bi smanjila ukupne troškove energenata za krajnje potrošače, Evropska komisija planira da omogući veću državnu pomoć industriji u situacijama kada visoke cene ugljenika povećavaju račune za struju.

Brisel takođe planira izmene u sistemu rezervi koji reguliše ponudu dozvola za emisiju u okviru evropskog tržišta ugljenika, kako bi se, kako je navedeno u pismu, kratkoročno stabilizovale cene.

Predviđene su i izmene pravila o besplatnim dozvolama za emisiju, koje određene industrije dobijaju u okviru klimatske politike EU, pošto pojedini sektori traže da se njihovo ukidanje ne sprovodi tako brzo kao što je planirano.

Fon der Lajen je u pismu najavila i ublažavanje planiranog postepenog smanjenja broja dozvola u okviru sistema trgovine emisijama.

Izrael mora da izbegne "veliku kopnenu ofanzivu" na Liban, navele su u zajedničkom saopštenju Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija, upozoravajući da bi takva operacija imala razorne humanitarne posledice i mogla da dovede do dugotrajnog sukoba.

U zajedničkom saopštenju tih zemalja navodi se da bi velika kopnena operacija Izraela mogla dodatno da pogorša već tešku humanitarnu situaciju u Libanu, preneo je Rojters.

"Značajna izraelska kopnena ofanziva imala bi razorne humanitarne posledice i mogla bi da dovede do dugotrajnog sukoba. To mora da se izbegne", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je humanitarna situacija u Libanu već "izuzetno zabrinjavajuća", uključujući i masovno raseljavanje stanovništva koje je u toku.

Pet država je istovremeno izrazilo podršku naporima libanske vlade da razoruža grupu Hezbolah koju podržava Iran.

Prethodno je izraelska vojska saopštila da su njene trupe započele "ograničene i ciljane" kopnene operacije protiv Hezbolaha na jugu Libana.

Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani pozvao je zemlje sa većinski mislimanskim stanovništvom da preispitaju svoj stav prema Iranu u jeku rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

U pismu napisanom na arapskom jeziku i upućenom liderima muslimanskih država, Laridžani je pozvao te zemlje da razmisle o budućnosti islamskog sveta.

"Danas se sukob vodi između Amerike i Izraela sa jedne strane i snaga otpora sa druge", naveo je Laridžani, dodajući da Sjedinjene Američke Države "nisu lojalne nikome", dok je Izrael, kako je rekao, "njihov neprijatelj".

On je pozvao lidere muslimanskih zemalja da zastanu i razmisle o sopstvenoj poziciji i budućnosti regiona, navodeći da Iran daje "iskrene savete" i da ne želi dominaciju nad drugim državama.

Laridžani je naveo da je Iran izložen, kako je rekao, "američko-cionističkoj agresiji" čiji je cilj razbijanje zemlje, kao i da je razočaran ograničenom podrškom država sa muslimanskom većinom tokom aktuelne krize.

Iran je uništio hangare u kojima su smešteni američki borbeni avioni u bazama El Dafra u Emiratima i Šeih Isa u Bahreinu, saopštila je Iranska revolucionarna garda

Oko 200 američkih vojnika ranjeno je od početka rata sa Iranom, od kojih 10 teško, izjavio je danas kapetan Tim Hokins, portparol američke Centralne komande, kapetan Tim Hokins.

On je rekao za AP da se od 200 ranjenih američkih vojnika, više od 180 vratilo na dužnost.

Pentagon je objavio prošle sedmice da je oko 140 američkih vojnika ranjeno od početka rata sa Iranom, od kojih osam teško.

Cene nafte danas su blago pale, jer su smanjene zabrinutosti u vezi s nastavkom blokade Ormuskog moreuza za pomorski saobraćaj.

Do toga je došlo nakon što su pakistanski tanker za naftu i dva broda za tečni naftni gas uspešno prešli pomenuto usko grlo tokom vikenda, preneo je Trejding ekonomiks.

Nafta Brent bila je na nivou od oko 100 dolara po barelu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, a američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) jeftinija za tri odsto i kretala se na oko 95,3 dolara po barelu.

Irak pokušava da obnovi severnu rutu za izvoz nafte koja bi sirovu naftu sa polja Kirkuk direktno slala do turske mediteranske luke Džejhan, jer je zbog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana zatvoren južni izvozni koridor kroz Persijski zaliv.

To je primoralo Bagdad na hitnu potragu za alternativnim izlazima, preneo je Oil prajs. Prema agenciji, irački ministar za naftu Hajan Abdul-Gani rekao je da Irak obnavlja delove mreže naftovoda Kirkuk-Džejhan kako bi nafta mogla da teče na sever bez oslanjanja na infrastrukturu koju kontroliše Regionalna vlada Kurdistana na severu Iraka.

Ovaj potez usledio je u momentu dok je Bagdad u sporu sa KRG-om oko izvoznih ruta. Abdul-Gani je ranije rekao da Irak još nije dobio kurdsko odobrenje za transport oko 200.000 do 250.000 barela sirove nafte iz Kirkuka dnevno kroz naftovod regiona Kurdistan do Džejhana.

Japan će sarađivati sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama radi omogućavanja bezbedne plovidbe u Ormuskom moreuzu, rekao je japanski ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.

U saopštenju japanskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se da je Rubio objasnio Motegiju stavove i napore SAD u vezi sa sukobom na Bliskom istoku, preneo je Kjodo. Ističe se da su se Rubio i Motegi saglasili da održavaju blisku komunikaciju o situaciji na Bliskom istoku.

Razgovor Rubija i Motegija usledio je nakon što je američki predsednik Donald Tramp pozvao zemlje da pošalju ratne brodove u Ormuski moreuz kako bi osigurale bezbednost te rute za transport energeneta, ali takav zahtev nije upućen tokom razgovora američkog državnog sekretara i japanskog ministra spoljnih poslova, rekao je izvor iz Ministarstva spoljnih poslova Japana.

Najmanje 886 ljudi je poginulo, a više od 2.100 je ranjeno u izraelskim napadima na Liban od 2. marta, saopštila je danas libanska agencija za upravljanje rizikom od katastrofa.

U saopštenju se navodi da je više od milion ljudi interno raseljeno u Libanu otkako je Izrael intenzivirao napade na libansku militantnu grupu Hezbolah usred šireg američko-izraelskog rata sa Iranom.