Ovo je početak kraja evropske auto-industrije: Bez ruskog gasa - nema joj spasa
© Sputnik / Sergej Kuznjecov
/ Pratite nas
Nema ekonomije koja je svedena na samo jednu kompaniju, tako da će se kriza koja je zahvatila nemačku autoindustriju vrlo brzo preseliti i u Francusku i u Italiju, tako da objava da će Folksvagen smanjiti broj radnih mesta u Nemačkoj za 50.000 može da znači i početak kraja evropske autoindustrije.
Ne samo da evropska autoindustrija više nije konkurentna na globalnom tržištu, već čitava evropska industrija više nije konkurentna, objašnjava ekonomista i konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija komentarišući vest da će Folksvagen grupa smanjiti broj radnih mesta za 50 000 u Nemačkoj do 2030.
Početak kraja evropske autoindustrije
Prema Bušatlijinim rečima, s obzirom da se radi o najvećem evropskom proizvođaču automobila, koji se razvijao brže od ostalih, recesija koja je posle pandemije Kovida zahvatila evropske privrede najviše se osetila odrazila na njega. Sa druge strane, na recesiju je uticalo i zaoštravanje odnosa prema Rusiji.
„Angela Merkel je nekako i znala da da zaobiđe američke pritiske, pa je odnos sa Putinom bio dobar i nemačka je svoju ekonomiju zasnovala na jeftinom ruskim energentima. Sada je to jedno veliko opterećenje. Sami sebi su napravili velike probleme i niko ne može da očekuje da će recesija proći tako što ćete svakog dana imati skuplje energente“, naglašava Bušatlija.
On smatra da će se kriza koja je zahvatila Folksvagen brzo preseliti i u Francusku i Italiju jer, kako kaže, nema ekonomije koja je svedena samo na jednu kompaniju. Italija već zaostaje u razvoju svoje autoindustrije. To se vidi po cenama električnih automobila. Evropski su znatno skuplji u odnosu na indijske ili kineske, a kineski automobili, pri tome, prave proboj i u pogledu kvaliteta.
Duboka tehnološka promena
Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Veljka Mijuškovića, vest je značajna, ali nije iznenađujuća ako se posmatra u kontekstu globalne transformacije automobilske industrije.
„Sektor prolazi kroz duboku tehnološku i tržišnu promenu, pre svega zbog prelaska na električna vozila, digitalizacije i nove konkurencije iz Azije. U geoekonomskom smislu to pokazuje da se globalna industrijska ravnoteža menja i da evropski proizvođači pokušavaju da prilagode strukturu troškova i proizvodnje novim uslovima“, objašnjava on.
Prema njegovom mišljenju, glavni uzroci za ovako drastično smanjenje broja radnika su visoki troškovi proizvodnje u Evropi, snažna konkurencija kineskih proizvođača i velika ulaganja potrebna za prelazak na električna vozila i nove tehnologije.
Šire značenje odluke Folksvagena
Uz to, slabiji rast evropske privrede i promene u globalnim lancima snabdevanja dodatno povećavaju pritisak na velike industrijske sisteme, dodaje Mijušković. Geopolitički faktor takođe postoji, jer trgovinske tenzije, energetska kriza i nova industrijska politika velikih ekonomija utiču na strateške odluke kompanija.
„Odluka ima šire značenje jer automobilska industrija predstavlja jedan od ključnih stubova evropske industrijske strukture. Smanjenje radnih mesta ukazuje na potrebu restrukturiranja i prilagođavanja novim globalnim tržišnim odnosima. Zato ovu odluku ne treba posmatrati samo kao poslovni potez jedne kompanije, već i kao deo šireg procesa transformacije evropske industrije u uslovima promenjene globalne konkurencije“, ističe Mijušković.
Evropski model proizvodnje i dalje ima snažne tehnološke i industrijske kapacitete, ali se suočava sa sve jačom konkurencijom iz drugih delova sveta, objašnjava Mijušković i dodaje da će očuvanje globalne pozicije Evrope zavisiti od brzine prilagođavanja novim tehnologijama, posebno u oblasti električnih vozila, baterija i digitalnih rešenja.
„Drugim rečima, dominacija više neće biti podrazumevana, već će zavisiti od uspešnosti industrijske transformacije“, naglašava on.
Uticaj na Srbiju će najviše zavisiti od toga kako će se restrukturiranje proizvodnje odraziti na dobavljačke lance. Ukoliko dođe do smanjenja obima proizvodnje u Evropi, deo kompanija koje proizvode komponente može osetiti pad potražnje. Međutim, ako evropska industrija uspešno pređe na nove tehnologije, to može otvoriti i nove mogućnosti za dobavljače koji se na vreme prilagode promenama u automobilskoj industriji, zaključuje Mijušković.
Najveći evropski proizvođač automobila svojevremeno je već sa sindikatima dogovorio da će broj radnih mesta smanjiti za 35 000, međutim, izgleda da se ispostavilo da to nije dovoljno. Prihod je stagnirao na oko 322 milijarde evra, dok se operativni profit skoro prepolovio na oko 8,9 milijardi evra, pokazuju podaci Folksvagena. Uz to, tu su američke carine, kao i razvoj kineske autoindustrije – ništa od toga ne ide u prilog Folksvagenu.
Pogledajte i:
