Ministar Bratina za Sputnjik: Primena Kurtijevog zakona koji briše sve Srbe - mogla bi da se odloži
18:16 11.03.2026 (Osveženo: 18:25 11.03.2026)
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Pratite nas
Albanski zakon o strancima koji bi praktično izbrisao preostale Srbe sa Kosova i Metohije, ugrozio život i rad sveštenika Srpske pravoslavne crkve, onemogućio rad Univerziteta i zdravstvenih ustanova možda ipak neće stupiti na snagu 15. marta. Pregovori su ključ, a pozicija nimalo zahvalna – između agresivnih Albanaca i neme međunarodne zajednice.
Ovako ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina komentariše za Sputnjik razvoj situacije na Kosovu i Metohiji uoči stupanja na snagu spornog zakona o strancima 15. marta.
Taj zakon, kaže ministar, podržan je od strane albanskih zaštitnika sa Zapada, koji ga čak i hvale uz kvazi-obrazloženje da svaka država treba da kontroliše ko se nalazi na njenoj teritoriji.
Zakon će posebno onemogućiti srpske profesore da predaju na univerzitetu, zbog procedura koje bi u tom slučaju bile nametnute, kaže naš sagovornik i podseća da ima mnogo ljudi koji ne poseduju albanska dokumenta koja se od njih sada zahtevaju. Ipak, otkriva nam, postoje indicije da će se primena ovog diskriminatornog zakona – odložiti.
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina
© Sputnik / Lola Đorđević
Ne mogu da kažem da sam sasvim siguran u to. Ali, i do mene je stiglo da će eventualna primena zakona o strancima navodno biti pomerena za godinu dana, rekao nam je ministar Bratina.
On napominje da, čak i ako dođe do odlaganja, godinu dana brzo prođe, te da ćemo se ponovo naći u istoj ili sličnoj situaciji.
Situacija na Kosovu i Metohiji je takva da sa jedne strane imate nelegalnu vlast koja zamišlja da je država, a sa druge imate pripadnike međunarodne zajednice koji se, budući da su sami priznali Kosovo i Metohiju, ponašaju kao da je Kosovo nekakva država.
Čist genocid
To je, kaže ministar, veliki problem, budući da međunarodne misije imaju karakter misija Ujedinjenih nacija, osim EULEKS-a. Oni bi, kao poslati od strane Ujedinjenih nacija, morali da se drže Rezolucije 1244. To, međutim, nije slučaj. Zato kosovske Albance u nekim slučajevima tretiraju kao državu i međunarodni predstavnici.
Između te dve pozicije, objašnjava ministar Bratina, naša država pokušava da na svaki način osnaži institucije, pogotovo rad univerziteta i rad bolnice, jer je zdravstveni centar nešto od odlučujućeg značaja.
Ovo što se nama dešava spada čak u jedan deo definicije genocida — kada ljudima činite život nemogućim. Ukinete im škole, ukinete im zdravstvo, zabranite im novac, ukinete im poštu i tako dalje. To su sve stvari za koje ne znam koliko ćemo još moći da ih trpimo, ali u svakom slučaju moraćemo da gledamo da na bilo koji način snabdemo svoj narod na Kosovu i Metohiji svim mogućim sredstvima da koliko-toliko opstane. Ove mere sada prati i veliko nasilje.
Situacija na Kosovu i Metohiji je takva da sa jedne strane imate nelegalnu vlast koja zamišlja da je država, a sa druge imate pripadnike međunarodne zajednice koji se, budući da su sami priznali Kosovo i Metohiju, ponašaju kao da je Kosovo nekakva država.
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Ruke državi vezane
Ne postoji nikakvo međunarodno rešenje Ujedinjenih nacija koje bi Kosovo tretiralo kao nezavisnu državu. Do tada, Srbija može samo da se trudi da što više nastavnika pošalje na Kosovo, što se takođe onemogućava.
Ruke su nam, naravno, gotovo sasvim vezane, ali je važno da se na neki način deluje. Kao što znate, sve zvanične pregovore obično prate i nekakvi nezvanični kontakti. Mislim da čak i ti predstavnici međunarodne zajednice moraju da shvate da je po svakoj logici srpski univerzitet nešto što je apsolutno dobro i što pripada Republici Srbiji.
Nažalost, perspektive nisu sjajne, ali moramo da se borimo, ističe naš sagovornik. On je izričito protiv ponovnog izmeštanja Univerziteta u centralnu Srbiju, odnosno po gradovima na obodu Kosova i Metohije, jer, kaže, ni to nije rešenje.
Izmeštanje Fakulteta tehničkih nauka
Očekivalo se juče da će doći do iseljenja Fakulteta tehničkih nauka iz severne Mitrovice, ali to se još nije dogodilo. Ministar Bratina kaže da to donekle možda pruža nadu da ipak postoji mogućnost da se bar za godinu dana zaista sve odloži, pa da se u daljim pregovorima obezbedi rad univerziteta.
Ono što mi ne želimo jeste da imamo univerzitet pod licencom takozvanog Kosova. Želimo da on ostane institucija Republike Srbije. Sada Albanci na razne načine pokušavaju vršiti pritiske u pregovorima, ali ono što je važno jeste da u tim pregovorima izdejstvujemo da Univerzitet nastavi da radi, kao i zdravstveni centar, odnosno bolnica, jer je to ključni garant opstanka našeg naroda na Kosovu i Metohiji.
Pored odlaganja, kaže, polaže se nada i u pregovore. Posredno bi značilo da Republika Srbija priznaje Kosovo kao državu ako bi se tražila ikakva licenca od takozvane Prištine.
Mislim da to država neće dozvoliti i da ćemo svakako ući u nekakve pregovore. Ako ne možemo neposredno sa Albancima, onda sa međunarodnom zajednicom. Ja verujem da ćemo uspeti da prolongiramo stupanje na snagu tog zakona o strancima, ali to svakako nije trajno rešenje. Rešenje je da se srpskoj deci omogući da studiraju na srpskom univerzitetu.
Postalo je očigledno da na Kosovu i Metohiji postoji sukob između Amerike i Nemačke. Jednu stranu predstavlja Vjosa Osmani, a drugu Aljbin Kurti, među njima se stvara prilična napetost i ona dovodi do prilično uzavrele atmosfere među Albancima, kaže Bratina.
© AP Photo / Visar Kryeziu
Zapad nije usaglašen
Činjenica da je komesarka za proširenje Marta Kos odložila svoj dolazak u Prištinu zbog trenutne nestabilne političke situacije i nemogućnosti postizanja saglasnosti za izbor albanskog predsednika. Skupština je raspuštena i trenutno nije jasno ko će voditi institucije i kada će biti održani albanski izbori, pa je komesarka Kos odložila svoju posetu.
Postalo je očigledno da na Kosovu i Metohiji postoji sukob između Amerike i Nemačke. Jednu stranu predstavlja Vjosa Osmani, a drugu Aljbin Kurti, među njima se stvara prilična napetost i ona dovodi do prilično uzavrele atmosfere među Albancima. To pokazuje da ni signali sa Zapada nisu baš skroz povoljni za Albance, zaključuje ministar Bratina.
Pogledajte i:
