Zapadna mašinerija svrgavanje režima i kidnapovanje predsednika vežbala – u Srbiji
18:37 10.03.2026 (Osveženo: 20:06 10.03.2026)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Dvadeset godina nakon smrti predsednika SR Jugoslavije i osnivača Socijalističke partije Srbije, Slobodana Miloševića, raspad zemlje, krvavi ratovi i unutrašnji nemiri mogu se sagledati realno i sa istorijske distance. Zapadna mašinerija za svrgavanje režima i kidnapovanje predsednika i danas radi punom parom, a vežbala se devedesetih na nama.
Ovo je bio jedan od osnovnih zaključaka iznetih na konferenciji „Slobodan Milošević: Slobodna Srbija i novi svet“ održanoj danas u Beogradu, dan pre dvadesete godišnjice smrti bivšeg predsednika, koji je umro u Haškom tribunalu pod sumnjivim okolnostima.
Vladimir Kršljanin, moderator konferencije i sekretar međunarodnog komiteta „Slobodan Milošević“, jedne od tri organizacije koje su organizovale skup, istakao je da je Milošević još dok je bio zatočen u Hagu postao vesnik pobede nad zapadnom oligarhijskom diktaturom, a da se danas u svetu smatra simbolom antiglobalizma.
Milošević je bio vođa naroda protiv zapadne agresije, inspirator novog kursa Rusije i Kine, inicijator Državnog saveza sa Rusijom i Belorusijom, heroj i mučenik, a njegove glavne ideje vodilje bile su sloboda, nacionalni suverenitet i socijalna pravda, rekao je Kršljanin.
Kršljanin je istakao da je Milošević još dok je bio zatočen u Hagu postao vesnik pobede nad zapadnom oligarhijskom diktaturom, a da se danas u svetu smatra simbolom antiglobalizma.
© Sputnik / Lola Đorđević
Demonizacija neprijatelja
Među govornicima je bio i kopredsednik Međunarodnog komiteta, ruski naučnik i političar Sergej Baburin. On je istakao da je Srbija, tada Jugoslavija, bila početna tačka svetskog bezakonja i prva žrtva unipolarnog sveta. Milošević je, naravno, imao mane, rekao je Baburin, ali one nisu bile ni približne svim karakteristikama i odlukama koje mu se pripisuju i koje su mu se tada pripisivale u okviru procesa satanizacije svega što je srpsko, ili bar potiče iz Srbije.
Patrijarh srpski Pavle se jako i sa punim pravom ljutio na Miloševića zbog odnosa prema crkvi, ali je nakon njegove smrti rekao da je Srpska pravoslavna crkva spremna da pokojnom predsedniku održi opelo. Međutim, njegova supruga Mira Marković to nije dozvolila, a tadašnje srpsko državno rukovodstvo odbijalo je čak i da ga sahrani. Rusija to nije htela ni da čuje i organizovana je sahrana, rekao je Baburin.
Jako je važno, dodao je Baburin, da Srbi i Rusi ne dozvole da im zajednički neprijatelj piše istoriju.
Istorijska perspektiva
Predsednik saveza novinara Rusije Vladimir Solovjov radio je devedesetih kao ratni reporter na Balkanu. On kaže da je dovoljno vremena proteklo od tada i da se danas Miloševićev život i smrt mogu sagledati sa istorijskom perspektivom. Smrt Miloševića, rekao je Solovjov, nije bila samo kraj njegovog života, već i simbol velikog raspada Srbije i čitavog regiona.
Danas može da se sagleda istorijska realnost tog vremena i to bez propagande. Tek sada možemo shvatiti Miloševićevu ulogu u formiranju novog svetskog poretka. Nije bilo pitanje da li će se zemlja raspasti, nego kolika će biti cena toga i ko će je platiti. Milošević je postao simbol otpora svima koji nisu želeli da se povinuju pravilima unipolarnog sveta. Rat protiv Jugoslavije bio je prva velika kampanja Amerike u Evropi posle Drugog svetskog rata, a Milošević se suprotstavio toj ogromnoj sili i to bez pomoći Rusije, rekao je Solovjev.
Milošević je prvi rekao „NE“ zapadnoj hegemoniji i za to platio glavom. Ipak, dodaje Solovjev, uspeo je da i u uslovima nenormalnog pritiska očuva dostojanstvo svoje zemlje i naroda. Danas se širom sveta održavaju različite obojene revolucije za svrgavanje vlada, a Zapad nastavlja da ih radi po prvobitnom i uspešnom modelu koji su ovde primenili. Ono što se desilo Miloševiću, odnosno njegovo hapšenje i odvođenje u Hag, treba i Srbima i Rusima da služi za nauk.
Milošević je prvi rekao „NE“ zapadnoj hegemoniji i za to platio glavom.
© Sputnik / Lola Đorđević
Marija Milošević
Na konferenciji je kao govornik učestvovala i unuka Slobodana Miloševića, koja je prisutne podsetila na njegove opomene. Sve ono na šta je Milošević upozoravao iz Haga, danas se obistinjuje, kaže Marija M. Milošević.
On je upozoravao šta će se desiti našem narodu, kako ćemo izgubiti svoj identitet, tradiciju i duhovne vrednosti, a sada tome svedočimo. Jugoslavija je bila prva žrtva mehanizma obojene revolucije, a nakon nje su usledile Gruzija, Libija, Irak, Ukrajina, ubistva Gadafija, Sadama Huseina, danas ajatolaha Hamneja, dok je Kuba „u najavi“. Na sve ovo je moj deda upozoravao. On je ostao simbol borbe za svoj narod, zemlju, slobodu i pravdu, rekla je Miloševićeva.
Ona je dodala i to da istorijsko pamćenje treba da nam bude glavni izvor snage, ali da mlade Srbe i Ruse istorija ne zanima. Za događanja devedesetih nisu ni čuli, a žive isključivo za danas.
Omladina je uvek bila i biće glavna meta zapadne propagande, a mladim ljudima se usađuje u svest čitav niz apsurdnih ideja i vrednosti. Gubitak moralnog kompasa vuče za sobom i gubitak sebe kao ličnosti i čini da čovek bude pod tuđom kontrolom. Moderne evropske vrednosti su proglašene demokratskim i progresivnim, a države koje odbijaju da ih prihvate proglašavaju se zaostalim i varvarskim.
Na konferenciji je kao govornik učestvovala i unuka Slobodana Miloševića, koja je prisutne podsetila na njegove opomene. Sve ono na šta je Milošević upozoravao iz Haga, danas se obistinjuje, kaže Marija M. Milošević.
© Sputnik / Lola Đorđević
Miloševićeva je dodala i to da je Jugoslavija bila ključna prepreka uspostavljanju potpune zapadne kontrole na Balkanu, ali da je bilo nemoguće upravljati jakom političkom figurom kakav je bio njen deda. Iz tog raloga je otet i odveden na nezakonito suđenje u Hag, kaže ona, a nakon što im je pobio sve argumente na nameštenom suđenju, odlučili su da ga ubiju.
Ubistvo
Advokar i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Branko Rakić objašnjavao je prisutnima sve izmišljene i nameštene procedure koje je prolazio zajedno sa Miloševićem u Hagu, način na koji su ga nesavesno lečili, ugrozivši mu zdravlje, kao i držanje bivšeg predsednika u zatvoru. Pored njega, na konferenciji su govorili i Klaus Hartman, kopredsednik međunarodnog komiteta „Slobodan Milošević“, akademik Jelena Guskova, i dr Džordž Samjueli. Uz međunarodni komitet, konferenciju su orgnaizovali „Srpsko-rusko bratstvo“ i „Prvi pokret za Srbiju“.
Pogledajte i:
