Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici čeka odgovor i iz Brisela, i iz Beograda
CC BY-SA 4.0 / Vikipedija/ Geograf208 /
Pratite nas
Dosadašnji modeli za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici su potrošeni, našli smo sui generis rešenje i poslali ga Beogradu, njega ima u uporedno pravnoj praksi, jer ako je Kosovo i Metohija za međunarodnu zajednicu specijalni slučaj, onda je i ovo specijalni slučaj, kaže profesor Dušan Čelić.
Grupa nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici pokrenula je onlajn peticiju pod nazivom „Apel za očuvanje Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici“, a peticiju je do sada potpisalo više od 3000 ljudi. Podršku je dala i SANU a skup podrške za 9. mart je zakazan i u Banjaluci pod nazivom “Zatiranje ili opstanak?“
Čekamo odgovore
S druge strane, Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković na brifingu sa ambasadorima država članica EU u Briselu ukazao je na neophodnost očuvanja srpskih institucija na KiM, u prvom redu zdravstva, školstva i univerziteta, ali i koliko je prištinski zakon o strancima koji treba da stupi na snagu 15. marta poguban za srpsku zajednicu.
Odgovor se čeka. Odgovor čekamo i od EU, ali i od osnivača ovog univerziteta dakle Beograda, da se kaže šta dalje, kaže za Sputnjik profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici dr Dušan Čelić, jedan od potpisnika peticije.
„Tom apelu nastavnika i saradnika prethodila je sednica nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta na kojoj je nas 30 glasalo za, uključujući, sve nastavnike i našu dekanku, na kojoj smo usvojili zaključke povodom najavljene primene takozvanog zakona o strancima u kontekstu sistema obrazovanja i zdravstva i izrazili protivljenje primeni tog zakona. Izrazili smo veliku zabrinutost za sudbinu univerziteta i pozvali osnivača, a to je Republika Srbija, da odgovori na to kako ona vidi posledice primene tog zakona, i kako će odgovoriti na primenu tog zakona s obzirom da je vlada i naš poslodavac, i naš osnivač,“ kaže Čelić.
On napominje da su upozorili na fatalne posledice primene tog zakona, pre svega po univerzitet jer je on najotvorenija sredina i što se tiče nastavnika, i što se tiče studenta.
Podrška SANU i drugih
„Te zaključke smo prosledili svim fakultetima u sastavu našeg univerziteta i u rektorat i rektoru. To je bilo prošloga utorka. S obzirom da nismo imali nikakve reakcije sa nivoa univerziteta, mi smo pre dva dana odlučili da potpišemo apel koji je gotovo istovetne sadržine kao i ti zaključci i da ručno potpisan apel nas četiri petine kolektiva uputimo kako javnosti, medijima, tako i nadležnim državnim organima, nadležnom ministarstvu, predsedniku vlade, predsedniku republike i drugim nadležnim ustanovama i da pozovemo celokupno akademsku javnost Srbije, dakle i naučnu zajednicu ne samo akademsku, da nam se pridruži u potpisivanju tog apela. Za dva dana imali smo više od 3000 potpisa ali sad u ovom času je verovatno to više,“ veruje Čelić.
On napominje da potpisnici apela očekuju i odgovore iz Brisela, ne samo iz Beograda, ali da za sada ne vidi da ima konkretnih informacija.
„Svedoci smo da su se sastanci u Briselu odvijali proteklih dana, ali ne vidimo reakcije. Bojim se da neće biti odlaganje primene tog propisa, ući ćemo u jednu zaista totalnu neizvesnost koja bi mogla da bude uvod u katastrofu za Univerzitet,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Brisel nije dao odgovor
On podseća da se oglasila i podržala ih Srpska akademija nauke i umetnosti, koja je otprilike na sličnom fonu kao i njihovih zahtevi.
„Dakle, obratila se Vladi Republike Srbije, a mi se pored vlade, obraćamo i zahtevamo izjašnjenje Evropske asocijacije univerziteta, čiji je naš univerzitet punopravan član od 2008. godine. Obratili smo se i zahtevamo da čujemo i mišljenje Konusa, dakle Konferencije univerziteta u Srbiji. Za sada, osim Srpske akademije nauke i umetnosti, kada je reč o institucijama Republike Srbije mi nemamo drugih informacija, drugih vesti, ali ih očekujemo ih. Jer je poslednji čas, ako može tako da se kaže, davno istekao, ali makar kalendarski, još uvek ima nekoliko dana da čujemo informacije o nečemu - šta planira država da čini sa nama. Za sada ne imamo te informacije,“ dodaje on.
Mi imamo rešenje
On takođe podseća i da je Petar Petković imao brifing, sastanak sa svim ambasadorima Evropske unije na tu temu u Briselu, ali da iz ovih informacija koje su objavljene u medijima ne vide povratnu informaciju, to jest, kakav je odgovor bio tih ambasadora.
„Ne vidimo kakav je odgovor političkog zapada juče bio na tom sastanku i to nas još više brine. Znamo da je njihov zvanični odgovor da je taj zakon u skladu sa drugim zakonima, što nije tačno, ali ja moram da kažem da je pomalo i nezahvalno očekivanje da neko drugi bije naše bitke u ovom slučaju, pogotovo ne možemo očekivati da te bitke za nas vode oni koji su bili sponzori kosovske nezavisnosti i koji dan danas podržavaju takozvanu Republiku Kosovo u smislu njene takozvane nezavisnost,“ kaže Čelić.
Čelić kaže da bi stupanje na snagu zakona o strancima bukvalno dovelo u pitanje i status studenata i samih zaposlenih na Univerzitetu ali i cele srpske zajednice.
„Iz tog razloga moraju da se angažuju svi institucionalni i vaninstitucionalni, razume se, nenasilni resori kako bismo se odbranili u ovom času. Fakultet je pre tri godine poslao jedan non-pejper i rektoru, i nadležnima u Republici Srbiji koji su uključeni u briselske pregovore, u koma smo na 17-18 stranica izneli pravne i faktičke agumente za odbranu našeg univerziteta. Suština je da se mora naći onaj model koji nije na tragu dosadašnjih modela funkcionisanja srpskih institucija na Kosovo i Metohiji. Dosadašnji modeli su potrošeni i mora se tražiti neko mi pravnici kažemo, sui generis rešenje. I našli smo to sui generis rešenje, ima ga u uporedno pravnoj praksi, i napisali smo to u tom non-pejperu“, navodi profesor.
Kako kaže, optimista je da je neko pročitao ono što je još pre tri godine dostavljeno.
„To je specijalno rešenje, jer ako je Kosovo i Metohija za međunarodnu zajednicu sui generis, dakle, specijalni slučaj, izvan svih drugih slučajeva, onda je i ovo specijalni slučaj, izvan svih drugih slučajeva, jer ovakva situacija dosad nije zabeležena u uporednom pravu. Da imate jedan univerzitet koji u jednoj neprijateljskoj sredini treba da se integriše, to znači njegov nestanak, na način kako je to zamislila Priština,“ upozorava Čelić.
Odlučno protiv primene zakona o strancima
Inače, u peticiji se ističe da se „odlučno protive primeni zakona o strancima de fakto vlasti na Kosovu i Metohiji“, navodeći da njegova primena, „trinaest godina nakon donošenja ima diskriminacioni efekat i da je direktno usmerena protiv funkcionisanja Univerziteta i fakulteta u sastavu Univerziteta, kao i srpske nacionalne zajednice u celini“.
U peticiji se sa „posebnom zabrinutošću“ ukazuje da bi „bilo koja neželjena i nasilna promena statusa ili sistema u kojem Univerzitet funkcioniše“ imala „dalekosežne posledice po pripadnike srpske nacionalne zajednice“ i, kako se navodi, „gotovo izvesno, dovela do nužnog iseljavanja preostalog stanovništva sa prostora Kosova i Metohije“.
Potpisnici naglašavaju i da, kao „poslenici pravne nauke“, imaju obavezu da poštuju pravni poredak Republike Srbije i da „nemaju prava da učine nijedan potez kojim bi kršili ustavno-pravni poredak Republike Srbije“, što bi, kako navode, prihvatanjem integracije u kosovski sistem učinili.
Povodom ove teme biće održana tribina na Pravnom fakultetu u Beogradu 6. marta u 18 časova.
