Krize dođu i prođu, ali nafta mora da teče
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Pratite nas
Nijedan izvozni terminal, ni u Iranu, u Iraku, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Emiratima, Bahreinu, Kataru nije uništen ili onesposobljen bombardovanjem. To sigurno nije slučajno. Kada se aktuelni problemi prevaziđu, isporuke će moći da se nastave, što odgovara svim učesnicima u trenutnom sukobu.
Ovako aktuelnu situaciju na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza komentariše Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija (UNKS).
On kaže da je opšte poznato da izvori sirove nafte iz Persijskog zaliva čine značajan udeo u svetskoj potrošnji nafte, ali neke od bliskoistočnih zemalja, kao što je, recimo, Irak, imaju alternative. One imaju mogućnost da sa određenih nalazišta, poput Kirkuka, naftu isporučuju preko mediteranskog terminala u Turskoj, u luci Džejhan. Takođe, Saudijska Arabija ima mogućnost da otprema naftu i preko Crvenog mora, a ne samo preko Persijskog zaliva.
Ipak, većina kapaciteta za otpremu nafte jeste u Persijskom zalivu i prave alternative koja će to zameniti – nema. Najveći potencijal nove nafte koji može da se pojavi i dalje je u Saudijskoj Arabiji, Emiratima, Kuvajtu, Iraku... dakle upravo u zemljama u kojima je isporuka zaglavljena, kaže Mićović za Sputnjik.
Neke od bliskoistočnih zemalja, kao što je, Irak, imaju alternative. One imaju mogućnost da sa određenih nalazišta, poput Kirkuka, naftu isporučuju preko mediteranskog terminala u Turskoj, u luci Džejhan.
© Wikipedia / Pascal
Rusija ili Venecuela
Zatvaranjem Ormuza jedino još preostaje ruska nafta koja je na svetskom tržištu dosta ograničena i čije su isporuke smanjene kao rezultat sankcija. To se može relativno brzo preokrenuti, kaže naš sagovornik, ali ne veruje da postoji politička volja koja bi do tako nečega dovela.
Ako oko 20 dosto svetskih potreba za sirovom naftom dolazi iz Persijskog zaliva, deo tog nedostatka bi eventualno mogao da se nadomesti povećanim isporukama iz Rusije — možda još oko 10 odsto.
Sa druge strane planete, Venecuela je država koja ima najveće naftne rezerve, ali one su trenutno praktično beskorisne.
Nafta iz Venecuele je teško dostupna i ne može drastično da se poveća, a pored toga je reč o teškoj nafti koju ne mogu svi ni da prerađuju. Mogućnosti Venecuele ni približno nisu uporedive sa mogućnostima Bliskog istoka i teško da se može pričati o bilo kakvoj alternativi sa te strane. Svaka tona je dobrodošla, ali to nije alternativa.
Šta će Evropa
Evropa dobar deo sirove nafte i derivata dobija iz rafinerija u Indiji i Egiptu, ali su ti derivati proizvedeni od nafte koja potiče sa Bliskog istoka. Mediteransko tržište je snabdeveno tim količinama.
Pogledajte poslednja četiri tankera koja su stigla ili su na putu ka Omišlju, na Jadranu, gde se nalazi priključak na naftovod JANAF na koji je povezana i naša rafinerija — tri su stigla iz Džejhana u Turskoj, a jedan iz Norveške. Dosta ih dolazi i iz Libije. To su pravci koji su trenutno prohodni, tako da nafte ima.
Ako oko 20 dosto svetskih potreba za sirovom naftom dolazi iz Persijskog zaliva, deo tog nedostatka bi eventualno mogao da se nadomesti povećanim isporukama iz Rusije — možda još oko 10 odsto.
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Pravo pitanje je da li će svi koji su se snabdevali naftom iz Persijskog zaliva, kada se usmere ka ovim pomenutim izvorima, moći da zadovolje sve kupce. Teško, smatra naš sagovornik.
Svi se nadamo da ovo neće potrajati toliko dugo i da neće obavezati svet da se prilagodi novim uslovima. Ti novi uslovi u kojima bi nedostajalo tih 20 odsto nafte koji prolaze kroz Ormuz apsolutno su neodrživi u današnjoj civilizaciji.
Mićović ne veruje da će trenutno stanje predugo trajati a ponavlja da nijedan izvozni terminal ni u jednoj bliskoistočnoj zemlji nije do sada bombardovan.
Jedna stvar je važna — u istoriji smo imali brojne krize. Kriza dođe i prođe, ili se tržište prilagodi novim uslovima, tako da ni ovo sadašnje stanje verovatno neće trajati predugo, zaključuje Mićović.
Pogledajte i:
